Think different ⏳🎯


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: Блоги



Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
Блоги
Статистика
Фильтр публикаций


Репост из: Асанов формати
Ўзбек тилида лидерлик ҳақида китоблар тиқилиб кетди. Селф-импрувмент ҳақидаги китобларнинг бир йўналиши бўлган лидерлик аслида олдиндан ҳам жуда оммабоп эди, лекин биз кўпроқ русча ўқирдик.

Хуллас, шундай китобларни ўқиш тажрибасидан келиб чиқиб, уларни ўқиш нега бефойдалигини бандма-банд тушунтириб бераман. Майли, бутунлай демай, бундай китоблар муаллифлари ичида танишлар бор. Асосан бефойда.

- умумий тавсиялар — "кучли бўл", "эринма", "қатъиятли бўл" қабилидаги умумий гапларнинг фойдасига нолга тенг; уларни ўзимиз ҳам биламиз, лекин бунга эришиш йўлларини билмаймиз, бу йўлларни лидерлик китоблари ўргатмайди;

- кучли бўлиш, қатъиятли бўлиш аслида ҳамма вазиятда ҳам ишламайди. Ҳаёт мураккаб, лидер баъзида қаттиққўл, баъзида юмшоқ, баъзида айёр, баъзида самимий бўлиши керак. Қолаверса, лидер ҳам одам, баъзан эриниши, қўрқиши, ўзига ишонмаслиги табиий ҳол. Лидерлар фақат ўзига ишонар экан деб ўйлаб қолган одамлар бир марта ишончсизликка тушиб қолса, шу билан қурган олами вайрон бўлади ва тушкунликка тушиб қолади;

- ўзи лидерлар ҳам ҳар хил бўлади, ҳар хил хислат талаб қилинади, қандайдир умумий рецепт йўқ. Конкрет соҳа ва вазиятга қараб талаблар ўзгаради, керакли кўникмалар эса тажрибадан келиб чиқиб ўзлаштирилади;

- ҳамма ҳам лидер бўлиши шарт эмас аслида. Кимдир бир чеккада ишини қилиб юришни хоҳлайди ва бундан ўзини бахтли ҳис қилади. Лидерликни универсал ва ягона ютуқли стратегия деб ўйламаслик керак;

- одам ўзини қайта ясаб, қайта тарбиялаши жуда қийин. Буни уддалаган одам аслида ич-ичидан ўзини синдириб қўйиши ва энг майда хатодан сўнг ичдан зил кетиши мумкин. Шунга одам ўзини мажбуран лидерлаштириши эмас, феъл-атворига қараб касб ва соҳа танлаши керак. Қаердадир тартибли ҳаракатчан бюрократлар, қаердадир бетартиб эринчоқ ижодкорлар керак;

- машҳур одамларнинг омад ҳикоялари негадир кимнидир лидерликка илҳомлантириши керак деб ўйлашади. Лекин ҳаммани ҳар хил одам илҳомлантириши мумкин. Айтайлик, лидерлик ҳақидаги китоблардан олимларнинг муваффақият ҳикояларини топмаганман, тижоратчиларнинг ҳикоялари эса менга мутлақо қизиқ эмас;

- қолаверса, бу ҳикоялар ҳам универсал эмас, ўта шахсий ҳолатларга асосланади. Генри Форд учун ишлаган принциплар бошқалар учун ишламаслиги мумкин. Фордни юксакка кўтарган тасодифлар сенда бўлмаслиги мумкин, сенгача ҳам минглаб одам худди унинг йўлидан юриб, омадга эришмаган бўлиши мумкин (мумкин эмас, аниқ);

- китобларнинг аксарияти юзаки ва бир-бирини такрорлайди.

Инсон табиатини чуқурроқ ўрганадиган китоблардан ўқинг. Масалан, бадиий адабиётдан. Фойдаси кўпроқ бўлади.

@AsanovEldar


Репост из: Асанов формати
Охирги етти-саккиз йил ичида ўзбек ижтимоий майдонида жиддий ўзгаришлар бўлди.

Ҳа, очилди, муҳокамалар кенгайди, танқид пайдо бўлди. Лекин конструктив муҳокамалар учун майдончалар шаклланмади; муҳокамалар толерантликни оширмади.

Каримов даврининг охирги йилларида жуда кўпларда (шу жумладан менда ҳам) бир тасаввур бор эди: аслида яхши жамиятмиз, одамлар яхши, меҳрибон, оқибатли, ўқимишли инсон жуда кўп, асосий муаммо ҳукуматда ёки, кенгроқ айтганда, сиёсий элитада. Ўша ярамаслар ҳаммаёқни коррупцияга ботирган, халқ билан иши йўқ, сиёсий ва ижтимоий фаолликни цензура ва назорат остида ушлаб турибди.

Аммо бу назорат бироз заифлашуви, оммавий муҳокамалар пайдо бўлиши билан маълум бўлдики, жамиятнинг ўзида ҳам ички бўлиниш жуда кучли. Илгари Каримовдан ёки сиёсий элитадан норози бўлиб юрган зиёлилар, фаоллар, одамлар мамлакатнинг маданий ва сиёсий қиёфасини ҳар хил тасаввур қилади. Шу даражадаки, бир-бири билан елкама-елка яшашга тайёр эмас. Консерватор учун либерал сиёсий элитадан кўра жиддий хавф бўлиб кўринади, дунёвийга - диндор.

Қолаверса, муаммо фақат ҳокимиятда эмаслиги билиниб қолди: монополиядан, ҳуқуқлари бузилишидан, коррупциядан, ижтимоий адолатсизликдан норози одамлар баъзида ўзлари ҳам бошқаларнинг ҳуқуқларини жон деб чеклашга, умуман ҳозиргидан-да ёпиқроқ, консервативроқ давлат қуришга тайёрлигини кўрдик; амалдорларни танқид қилувчилар ўз идеологияларининг танқидига тайёр эмаслигини билдик. Уни-буни қўйинг, ҳали илм-фан ҳақиқатларини ва маданий хилма-хилликни қабул қиладиган қатлам жуда кичкина.

Бир сўз билан, жамиятнинг ўзи ҳам ҳали муаммо ва зиддиятларга тўла экан. Коррупционер, монополист, цензор ҳокимият ҳам шу жамиятнинг мантиқий давоми экани ойдинлашди. Аммо бу касални даволашнинг йўлини ҳам кўрмаяпман: ҳар қандай танқид "халқ айбдор эмас, иллат миллатга хос эмас" деган ғазабли эътирозларга сабаб бўлади.

Аслида, ёмон миллатлар бўлмаганидек, яхши миллатлар ҳам бўлмайди; жамият турфа одамлардан иборат бўлади. Жамиятга хос иллатлар ҳам бўлади. Уларни тан олишни ўрганмасак, ечимлар ҳам топилмайди.

@AsanovEldar


Репост из: Здоровье на Тибете
Устраивайте себе день ванны

1 раз в неделю в течение 20 минут принимайте горячую ванну с добавлением горсти морской соли, 10 капель эфирного масла лаванды и половины стакана пищевой соды.

Эта процедура выводит токсины, снижает уровень стресса, способствует лучшему току крови, расслабляет уставшие мышцы.

Здоровье на Тибете | #СоветОтМонаха


Репост из: Advokat Qosimov
“Фабрикованный” жиноятлар

Айрим ҳолларда “фабрикованный” жиноят деган сўзни эшитиб қоламиз. Бу нима дегани? Бу сунъий йўл билан яратилган жиноятлар дегани.

Масалан, Собир деган одам уйида тинчгина чойини ичиииб ўтирибди. Шу пайт бир узоқроқ таниш аёл телефон қилади. Аёл жияни иш билан Собирни шаҳрига борганлигини, жияни билан бирга тадбиркорлик қилаётганлигини, жияни бир бизнес шеригига пул топшириши кераклиги, аксига олиб, шанба куни бўлгани учун банклар ишламасдан пулини АҚШ долларига алмаштира олмай қолганлиги, пулни топшириш душанбага қолиб кетса товар ололмай қолиб, иши орқага кетиб қолишини обдон тушунтирадида, сўмдаги пулини 3 000 АҚШ долларига кўчадаги валютафурушлар орқали алмаштириб беришда ёрдам сўрайди.

Собир ҳозир буни иложи бўлмаса керак, деса, аёл қаттиқ илтимос қилишни бошлайди, агар таниш валютафуруш билан иш битирилмаса, бегоналар пул бервориши мумкин, бир марта ишим тушибди, ўлсин энди, бирорта валютафуруш танишингиз бўлмаса, деб туриб олади. Собир ноилож савоб учун ёрдам берсам бера қолай деб ишга тушади.

Собир ўйлаб кўрса, Акмал деган таниши валютафурушлик билан шуғулланарди, ҳозир ҳам шуғулланяптимикан? Акмалга телефон қилса, йўқ ака, ташлаганману бу ишни деб турибди. Нодир яна қайта аёлга телефон қилади, танишим шуғулланмай қўйипти, иложи бўлмаяпти, дейди. Аёл эса кўчадаги нархдан қимматроқ нархни айтиб, шунчадан бўлса ҳам олаверамиз, ўша танишингизга айтинг, илгари шуғулланган бўлса, танишлари бўлса керак, дейди. Нодир яна Акмалга телефон қилиб, шунчадан бўлса ҳам олавераркан, бир иложини қилиб бер энди, уялтирма, дейди.

Акмал қараса, қимматроққа оладиган тайёр харидор бор, эски валютафурушмасми, бекор ўтиргандан кўра озгина пул ишлаб олай деб, валюта сотадиган эски танишларига алоқага чиқиб, бирпасда ҳаммасини келишиб олади.

Нодир аёлни жияни билан кўришиб, Акмалга учраштириб, шу бола ишига ёрдам беришини айтади, Акмал эса жиянни тўғри эски танишларини олдига олиб боради.

Пул алмаштирилаётган пайтда бирданига тадбир ўтказилди деб тезкор ходимлар чиқиб келиб, ҳаммасини ушлашади, жиян эса департамент ходими бўлиб чиқади.

Савоб учун танишини жиянига ёрдам бермоқчи бўлган Собир ҳам, уни гапига кирган Акмал ҳам валютафурушларга шерик бўлиб жавоб беришига тўғри келади.

Бу бир неча йиллар аввал ҳақиқий ҳаётда бўлган воқеа. Аслида бу ягона шунақа ҳолат эмас. Бу ҳолатда жиноят таркиби йўқ деб бўлмайди, лекин иккинчи тарафдан, агар тезкор ходимларнинг ўзлари бошламаганда, ушбу жиноятнинг ўзи ҳам мавжуд бўлмасди.

Бу ҳақда ёзганимни сабаби ҳозир шунақа “фабрикованный” жиноятлар ЖК нинг 130-моддаси (Порнографик маҳсулотни тайёрлаш, олиб кириш, тарқатиш, реклама қилиш, намойиш этиш) билан айблашда қўлланиляпти. Охирги икки ҳафтада деярли бир хил ҳолат билан иккита одам мурожаат қилди.

Сценарий оддий. Эркак киши ижтимоий тармоқда битта қиз билан “тасодифан” танишиб, иноқлашиб кетади. Қизи тушмагур шаддодроқ чиқиб, бир иккита уятлироқ видеолардан ташлаб беради. Эркак киши ҳам қолишмаслиги керакку, қизга тоза порно видеолардан ташлайди. Қиз ҳам қизиқтириб яна бўлса ташланг деб сўрайди. Орада болаларники йўқми, бўлса улардан ҳам ташлангчи, ҳеч кўрмаганман дейди. Эркак ҳам илгари ўзи кўрмаган бўлса ҳам интернетдан топиб, юклаб, қизга жўнатади.

Кейин учрашишга келишишади, эркак қиз билан учрашаман деб борса, уни иккита “опер” кутиб турган бўлади.

Шунинг учун эҳтиёт бўлинг. Агар озгина содда бўлсангиз, шунақа “фабрикованный” жиноятларда иштирокчи бўлиб қолиш ҳеч гап эмас.

Каналга уланиш 👇
👉 @advokatqosimov 👈


Репост из: Allaev Uz
Рамита Наваининг “Ёлғонлар шаҳри” китоби сўзбошисини ўқисам худди ўзбек жамияти, айниқса Тошкент ҳақида гап кетаётгандек тасаввур уйғонади. Афсуски, бизда ҳам ёлғон жамият ҳаётининг бир қисмига айланган, манфаат йўлида энг яқин инсонидан тортиб, жамиятгача алдаш оддий нарса бўлиб қолган. Энг ишонган, ишончга кирган одамлар ҳам алдайди ва ўзи ҳам алданган. Алдаш, алдов бизни қамраб олган.

Сўзбоши:

Келинг очиғини айтай, Теҳронда яшаш учун ёлғон гапириш керак. Бу ерда ахлоқнинг ўрни эмас, Теҳронда ёлғон сўзлаш ҳаёт ва мамот масаласидир. Ажабланарлиси шундаки, мунофиқликка бўлган эҳтиёж борасида ҳамма баробар – ёлғонлар дунёсида одамларни динига кўра ажратиш ва қатламларга тафриқа қилиш йўқ. Энг тақводор ва художўй теҳронликларнинг айримлари ёлғон санъатини камолотга етказган. Биз теҳронликлар ҳақиқатга ишлов беришга зап устамиз. Болалар ёшлигидан отаси уйда спиртли ичимлик сақлашини тан олмасликка, ўсмирлар бокира эканини таъкидлаб қасам ичишга, дўкондорлар мижозларига рамазон ойида овқат ейиши, сув ичиши ва чекиб олиши учун уйининг орқа тарафидан жой ажратиб беришга, Ашуро кунида диний маросимнинг бир қисми сифатида ёш йигитлар ўзини калтаклашга, буларнинг бари аслида ёқимтой қизлар олдида довюраклигини кўз-кўз қилиш учун бўлсада, лекин улар фақат Аллоҳ учун тўплангани, ҳар бир зарб Имом Ҳусайн учун, дея ёлғон даъво қилишга ўрганган. Ёлғонларни хаспўшлаш учун яна янги ёлғонлар тўқилади ва жамият ёлғонга тўлиб кетади.

Ҳақиқат эса махфий, ноёб ва хавфли матоҳга айланади, жуда қадрланади ва унга эҳтиёткорлик билан ишлов берилади. Теҳронда кимдир сизга ҳақиқатни гапирса, билингки, у сизга ё дилдан ишонади ё тамомила таваккал қилмоқда. Эрон жамиятида тирик қолиш учун ёлғон гапириш узоқ ўтмишга, ислом босқинининг илк чоғларига бориб тақалади. Ўша даврда шиалар турли таъқиблардан ҳимояланиш учун эътиқоди ҳақида ёлғон гапирган ва бу “тақия” деб аталган. Қуръон ҳам ўрни келганда каттароқ яхшилик учун ёлғонга рухсат беради. Бу ёлғонлар оқими катта шаҳарлардан сизиб чиқиб, шаҳарча ва қишлоқларга етиб борган бўлса ҳам, Теҳрон унинг булоғи бўлиб қолади.

Энг қизиғи шуки, эронликлар ўзларини ўзлари алдамасликка астойдил интилади. Бу маданиятимизнинг бир қисмидир. Форс шоири Ҳофиз ҳаётдан маъно топиш учун ҳақиқат излашга чақирган эди:

Ҳақиқатга ошнолигинг

Сени сира тарк этмас.

Бу мушкул йўлдаги қувончу азобинг

Саҳна пардаси каби ёпинчиғингни кўтаради

Ҳамда сен чин “ўз”ингни топасан.

Эрон сериалларида қаҳрамонлар мудом ўзини излайди. Бу йўлда улар диний мажбуриятлар юки ва самимий инсоний истаклар ўртасида саргардон кезади. Шу боис аксарият теҳронликлар давомли зиддият ичида яшайди: тирик қолиш учун ёлғон гапиришга мажбур қиладиган шароитда қандай қилиб ўзлигингизга содиқ қолишингиз мумкин?

Энди охирги бир нарсани аниқлаштирай: биз эронликлар онадан ёлғончи бўлиб туғилмаймиз. Ёлғон гапириш инсонларнинг ўта интим муносабатларига қадар аралашишга ўзини ҳақли ҳисобловчи жамиятнинг зулмкор тартиботи оқибатидир.

Теҳронда яшаб (ва алдаб), мен жуда кўп теҳронликларнинг ҳикояларини тингладим ва уларнинг баъзиларини сиз билан баҳам кўрмоқчиман. Уларнинг ҳаммаси ҳам оддий теҳронлик эмас. Баъзилари форс жамиятидан четлашиб қолган. Аммо умид қиламанки, китобдаги энг ғайриодатий ҳикоялар ҳам Теҳрондан ташқарида яшайдиган одамга 12 миллиондан ортиқ аҳолиси бор бу шаҳардаги ҳаётни тушунишга ёрдам беради. Тажрибамга таяниб айтаманки, теҳронликларнинг хос сифатлари – уларнинг меҳрибонликлари. Ҳаёт нечоғлик оғирлашса ҳам, амалдорлар нақадар шафқатсиз бўлса ҳам, оддий аҳолида бетакрор илиқлик бор. Мен бу илиқликни режимнинг ашаддий тарафдорларида ҳам, ўзгача фикрловчиларда ҳам, умуман, ҳамма-ҳаммада сезганман.

Мен одамларнинг хавфсизлиги учун барча исмлар, жой номлари ва вақтни ўзгартирдим, аммо воқеалар ҳақиқатан содир бўлган ва ҳамон содир бўлмоқда. Буларнинг бари ёлғонлар шаҳри ҳаётининг асл ҳикояларидир.




Репост из: Iqtisodchi Kundaligi
Bilamiz, tarixda bir qancha odamlarni aytgan gaplari uchun zoʻrlashgan, osishgan yoki oʻldirishgan. Oʻsha fikrlar jamiyat tomonidan, yoki jamiyatdagi kuchlilar tomonidan shu darajada jirkanch, xavfli va yomon deb koʻrilganki, uni aytgan odamlarga qattiq jazo qoʻllanilgan. Jamiyat qabul qila olmaydigan fikr uchun, toʻgʻrirogʻi, fikrni ommaga aytgani uchun, har xil jamiyatlarda, har xil paytlarda, turli xil jazolarni qoʻllashgan: jarima solish, ishidan chetlatish, qamash, qiynash va hatto oʻldirish kabi. Bu hodisalarni eng mashhur misollari Jordano Bruno va Galileo Galiley — ikkisini ham koinot haqidagi fikrlari uchun oʻldirishgan.

Endi savol tugʻiladi, qanday fikrlar uchun odamlarni osishadi va jazolashadi?

Hech kimni ikki karra ikki besh deganiga, yoki tovuq fildan kattaroq deganiga boshidan judo qilishmagan(dir). Nima uchun? Chunki bu fikr mutlaq xato ekanligini hamma yaxshi biladi. Aniqrogʻi, “hamma yaxshi bilishini, qolgan hamma biladi.“

Bunday ravshan darajadagi xato gap gapirgan odamlarni ustidan kulishlari mumkin, yoki nari borsa telbalikda ayblashlari mumkin, lekin hamma xatoligini biladigan gaplar uchun odamlarni osishmagan va jazolashmagan.

“Ikki karra ikki besh” degan gaplar jamiyatdagi odamlarni gʻazabini keltirmaydi, bu gaplarga hatto jamiyatdagi kuchlilar ham beparvo boʻlishadi. Bu degani, insonlarni samimiy qahrini va jahlini chiqaradigan fikrlarning, ayniqsa aytgan odamga nisbatan zoʻravonlik qoʻllanilishga olib keladigan fikrlarning bir xususiyati bor — ular haqiqat boʻlib qolishi ehtimoli nol emas.

Aytmoqchimanki, “ikki karra ikki besh” boʻlib qolishi ehtimoli yoʻq, lekin Jordano Bruno aytgan gapi rost boʻlib qolishi ehtimoli yoʻq emasligini uni oʻldirishganlar yaxhsi bilishar edi. Oʻzlari buni hech qachon tan olmasalar ham.

Fikr gʻazab keltirib chiqarishi uchun, u qandaydir maʼnoda rost yoki haqiqat boʻlib qolish ehtimoliga ega boʻlishi kerak. Galiley agar “tovuqlar fillardan katta” deganida, uni bir mahalliy tentakka chiqarishgan boʻlar edilar xolos. Lekin u qatl etilganini sababi, uning qotillari, Galileyni gaplari haqiqat boʻlib qolishidan xavotirlangan edilar. Toʻgʻrirogʻi, inkvizitsiyadagilar Galileyni fikrlariga kimdir ishonishini va fikrlashi mumkinligidan qoʻrqib, uni oʻldirdilar. Xohlasangiz bunday deymiz, qotillar Galileyni fikrini xato deb bilgan boʻlsalar-da, boshqalar Galileyni fikri xato emas deb oʻylab qolishlaridan qoʻrqqan edilar. Demak, qotillarni oʻzlari ham, Galileyni fikri jamoatchilikka tarqasa, haqiqat deb koʻrinib qolishiga ishongan edilar.

Galiley va Jordanoni qotillari, ularni oʻldirganlari bilan bir narsani aytib ketdilar desak ham boʻladi. Jahllari chiqqani va qahrlari kelganlaridan bilib olsak boʻladiki, qotillar oʻsha aytilgan gʻoyalarda haqiqat borligidan yoki paydo boʻlishidan xavotirlangan edilar. Agar qotillar bu fikrlar va gʻoyalar yuz foiz xato ekanligini aniq bilganlarida, Galileylarni oʻldirishlari shart boʻlmas edi, chunki odamlar bunga ishonmasliklarini bilishar edi. Oʻldirishning sababi — gʻoyalarda haqiqat borligidan shubha edi va muhimi, qotillar bu shubha boshqa odamlarda ham shubha uygʻotishdan xavotir edi.

Xulosa shuki, agar fikr yoki g’oya uchun jazolashga urinish bo’lsa, demak fikr yoki g’oya haqiqat bo’lib qolishi ehtimoli yo’q emasligiga jazolamoqchi bo’lganlar ishonishadi. Eng kamida, jazolovchi bo’lmoqchi bo’lganlar, boshqalar bu g’oyani haqiqat deb o’ylab qolishlaridan xavotirlanadilar.

UPD: Uzr, Galiley o’ldirilmagan (men uni sudi o’lim bilan tugagan deb o’ylabman), lekin Cherkov tomondan baribir “yeretiklik”- ya’ni xato fikrlashda ayblangan.










Vaqt bu — pul emas

Bu ikkalovi hech qachon teng bo’lmaydi

Vaqt puldan muhimroq

Pulni ishlab chiqarsa bo’ladi, qarzga olsa bo’ladi, yig’ib qo’ysa bo’ladi

Vaqt esa faqat sarflanadi, foydaga yoki bekorga…

Vaqti bor odam pul topa oladi

Puli bor har doim ham vaqt topa olmaydi, buni millioner qariyalar tasdiqlaydi

Vaqtni pulga tenglashtirish — vaqtni yerga urish degani

Vaqt bu = hamma narsa

Vaqtingdan boshqa hech narsang yo’q

Uyingda yashash, mashinangni minish, sayohatingni qilish

Ishlash, kitob o’qish, do’st orttirish, muzqaymog’ingni yeyish

Hammasi uchun vaqt kerak

Bechora odam - “pulim yo’q” degan odam emas

Haqiqiy bechora

Muhim ishlar uchun ‘vaqtim yo’q’ degan odam

@azizrakhimov_blog


Репост из: Аслановдан иқтибослар +
Берилган неъмати учун кимгадир ҳасад қилинмайди. Аллоҳ ундан бунинг учун нималарни олганини билмаймиз.
Худди шунингдек, бошга тушган ташвишдан ўксинилмайди. Аллоҳ ўрнига нималар беришини ҳали билмаймиз. (c)


Репост из: Bektosh Khatamov
Лидер ва қабила.

Корпоратив бизнесни қабиласиз бошқариш жуда қийин, деярли имконсиз. Биз одамлар ибтидоий жамоа тузумидан бошлаб қабила бўлиб шаклланганмиз, шунинг учун фақат қабила ва қабилабоши муносабатлари яхши ўрнатилган компаниялар замонавий дунёда муваффақият қозонади.

Қабиланинг ўзига хос қарашлари ва фалсафаси бўлиши керак. Ибтидоий жамоа тузумидаги қабилаларда асосий мақсад қорин тўйғазиш ва яшаб қолиш бўлган, фақат мана шу истаккина уларни бирлаштира олган.

Кейинчалик қабилалар биринчи эҳтиёжни қондириб бўлгач ўз олдиларига бошқа каттароқ мақсадлар қўйишни бошлашган, шу тариқа шаҳарлар ва давлатлар пайдо бўлган.

Бизнесда ҳам худди шундай, бизнес ҳам дастлабки эҳтиёжларни қондириб бўлгач, лидер ва қабила каттароқ мақсадлар сари одимлаш керак.

Лекин ҳар доим ҳам ундай бўлмайди, бизнес кейинги босқичга ўтгач ундаги баъзи қабила аъзолари дастлабки босқичда қолиб кетади ёки ўша биринчи босқичдаги дунёқараш билан бошқа қабиладан одамлар қўшилиб қолади.

Улар қабила ичида кичик қабила яратишмоқчи бўлишади, ҳамма жойда ўзига яқин бўлган одамларини қўйиш, қабиланинг бошқа аъзолари ҳақида ҳар хил ғийбат гаплар тарқатиш ва қабилани яна биринчи босқичга олиб тушиш истагида бўлишади.

Уларни тушуниш мумкин, чунки улар ҳали ўзларининг дастлабки эҳтиёжларини қондириб улгуришмаган бўлишади. Ақлли лидер бундай қабила аъзоларидар зудлик билан қутулиши ва уларга бошқа қабилада дастлабки эҳтиёжларини қондириб олишига имкон очиши керак.

@bektoshkhatamov

——

Вождь и племя.

Очень трудно, почти невозможно вести корпоративный бизнес без племени.  Мы, люди, эволюционировали как племена со времен нашей примитивной общественной системы, поэтому только компании с устоявшимися экологически чистыми племенными отношениями добьются успеха в современном мире.

У племени должны быть свои видение и философия. 
У первобытнообщинных племен главной целью было прокормиться и выжить, и только это стремление могло их объединить.

Позже, когда племена удовлетворили первую потребность, они стали ставить перед собой другие, более крупные цели, так рождались города и государства.

То же самое и в бизнесе: как только бизнес удовлетворит первоначальные потребности, лидер и племя должны перейти к более крупным целям.

Но это не всегда так: когда бизнес переходит в следующую стадию, какие-то члены племени остаются на начальной стадии, или люди с мировоззрением той первой стадии присоединяются из другого племени.

Они хотят создать маленькое племя внутри племени, расставить повсюду своих самых близких людей, распустить всякие сплетни о других членах племени и вернуть племя обратно на первый уровень.

Их можно понять, потому что они еще не удовлетворили свои основные потребности.  Мудрый лидер должен немедленно избавиться от таких членов племени и позволить им удовлетворить  свои первобытные потребности уже в другом племени.

@bektoshkhatamov


Репост из: Файзбоғ +
Ҳаётда уч нарсани эҳтиёт қилиб ишлатинг:
- Қадамни;
- Қаламни;
- Қасамни.

Уч нарсани пок тутинг:
- Танани;
- Кийимни;
- Хаёлни.

Уч нарсани ишга солинг:
- Ақлни;
- Ҳимматни;
- Сабрни.

Уч нарсадан парҳез қилинг:
- Гуноҳдан;
- Афсусдан;
- Фарёддан.

Уч нарсани булғаманг:
- Қалбни;
- Тилни;
- Кўзни.

©️
@fayzbog_uz




Репост из: Асанов формати
Кечаги постга қўшимча чизги. Қорақалпоғистон воқеаларининг сабабларидан бири деб гуманитар фанларнинг ривожланмагани деган эдим.

Гуманитар фанларнинг жамиятда тутган ўрни, аҳамияти, вазифаси ҳақида кўп ёзганман. Охирги воқеалар бизда бу соҳа ривожланмаганини яна бир бор кўрсатди. Агарда Ўзбекистонда ақл марказлари, социология, антропология билан шуғулланувчи профессионал илмий марказлар, сиёсатшунос ва ҳуқуқшунос мутахассислар бўлганида, бу жараёнлар бироз бошқачароқ кечган бўларди.

Ҳар бир жамият тинимсиз ўрганилиб борилиши керак. Жамиятда қандай кайфиятлар ҳукм сурмоқда, бу кайфиятлар қандай ўзгармоқда, трендда қандай ғоялар, қарашлар, мавзулар, идеологик вазият қандай, одамларнинг иқтисодий, маданий, ижтимоий муаммолари қанақа – буларнинг бари жамиятшуносларнинг, антропологларнинг, психологларнинг доимий тадқиқотлари объекти бўлиши лозим. Бу тадқиқотнинг буюртмачиси эса, турли хусусий компаниялар, нодавлат ташкилотлар қаторида, давлат структуралари бўлиши керак. Зеро улар ўз фаолиятини юритиши учун жамиятнинг маданий, ижтимоий қиёфаси ҳақида аниқ, конкрет тасаввурга эга бўлиши керак. Ўзбекистонда қайси давлат ташкилоти ёки хусусий компания жамиятни ўрганиб, шунга қараб фаолият юритади? Умуман, ўзбек жамиятининг асл маданий ва ижтимоий қиёфасини биламизми? Фақат интернетда ўқиганимизга, кўчада эшитганимизга қараб у ёки бу кайфият тарқалаётганини, у ёки бу муаммо мавжудлигини тахмин қиламиз.

Тадқиқ этилмайдиган жамиятларнинг бир жиддий муаммоси бор. Колониал тадқиқотларда бу нарса субалтерн дейилади (қидириб кўринг, илгари бу ҳақда ёзганман). Яъни жамиятда овози чиқмайдиган, кўринмайдиган гуруҳлар бор. Уларнинг борлигини сиёсатчилар, бизнесменлар, зиёлилар билмайди, уларнинг эҳтиёжлари инобатга олинмайди. Баъзи тарихий вазиятларда бу овозлар кескин жаранглайди, бундай гуруҳлар бирдан бош кўтариб, талабларини қўя бошлайди, қолганлар "булар қаердан чиқиб қолди?" деб ҳайрон қолади. Бу каби ҳолатлар рўй бермаслиги учун жамиятнинг барча қатламларини, уларнинг эҳтиёжларини ва аҳволини ўрганиш, уларнинг овозларини "эшиттириш" керак.

Бу каби муаммоларни юзага чиқариш, жамиятнинг ўзига у ҳақда маълумот, билим, тасаввур бериш, ижтимоий муҳокамаларни келтириб чиқариш ва ечимларни топишга хизмат қилиш – бу ҳам гуманитар соҳанинг вазифаларидир. Шу тариқа жамиятнинг умумий савияси ошади, унга янги ғоялар, қарашлар кириб келади, муаммолар ҳал этилади, жамиятда ўзгаришлар юз беради.

Афсуски, ўзбек жамиятида бундай жараёнлар рўй бермаяпти. Гуманитар фанларга бериладиган озгина эътибор ҳам нотўғри вазифаларга хизмат қилади, жамият учун муҳим ишлар эса эътиборсиз қолади. На сиёсат, на хусусий манфаатдор гуруҳлар ва ташкилотлар илмий дискурсга мурожаат этмайди, ўз фаолиятида юзаки тасаввурларга асосланади, бунинг натижасида муқаррар ихтилофлар, муаммолар келиб чиқади, сиёсий қадамлар, ислоҳотлар, кампаниялар муваффақиятсизликка учрайди.

@AsanovEldar




Репост из: Файзбоғ (ТемурМалик)
Сени таниб қолдим поездда,
Юрагимни ҳовучлаб олдим...
Кўринардинг ҳаётдан зада,
Кўринардинг анчайин ҳорғин.

Билмам, йиллар кўзлабди нени,
Бахт устингдан ғамлар тўкибди...
Ва бир ҳайрат қуршади мени,
Эҳ, кўзларинг бунча чўкибди!

Гўё сўзлар эди нигоҳинг,
Минг афсусу надоматлардан.
Ортар эди дилдаги доғинг,
Қадр деган камомадлардан...

Ҳаёт бир зум тўхтаб қолгандек,
Сенда йўқдек ундан шашту шаҳд.
Боқма менга қарғиш олгандек,
Мен – сенга бахт тилаган бадбахт!

Нигоҳ ила сўзлаб нетасан,
Менга маҳзун боқма, илтимос!
Сен ўзингга ўхшаб кетасан,
Фақат, ўзинг эмассан, холос...

Шавкат Жўрабек
👉🏻@fayzboguz👈🏻


Содержимое скрыто

Показано 20 последних публикаций.