Бир Япроқ Қиссаси🍁


Channel's geo and language: Uzbekistan, Uzbek
Category: Quotes


Ҳаётий, детектив ва мистик қиссалар, ҳикоялар, шеърлар ва таржималар - Зафар Тилововнинг ижодий каналига ҳуш келибсиз! админга ёзиш учун: @zafar_tilovovbot

Related channels  |  Similar channels

Channel's geo and language
Uzbekistan, Uzbek
Category
Quotes
Statistics
Posts filter


Video is unavailable for watching
Show in Telegram
Барчага позитив 🥰😍😀 яхши кун тилайман!

https://t.me/bir_yaproq


Video is unavailable for watching
Show in Telegram
الجروح تشفى بالدعاء

Жарохатлар доим дуолар билан шифо топади…!؟

https://t.me/bir_yaproq


Сенга ёқадиган, сени қониқтирадиган ҳар қандай нарсага диққатингни жамлашга ҳаракат қилиб кўр.

Агар сенга гул ёқса, масалан, атиргулнинг мукаммаллигини кузат. Бир неча дақиқадан кейин бир нарса нотўғри эканлигини ҳис қиласан: «Афсуски, у тез орада қовжирайди... Афсуски, бу менда ўсмайди... Афсуски, мен уни ҳар куни кўра олмайман...»

Атиргул муаммога айланади, мукаммаллик муаммога айланади. Бу – ақлнинг табиати. Атиргул ҳеч нарса қилмади, у шунчаки мавжуд. Ақл нима қилади? У шу мукаммалликда муаммо қидиради. Энди бу гўзал яратилган нарса сен учун муаммога айланди. Ақлнинг моҳияти мана шу.

Фикрларни қўйиб юбор ва шу атиргул каби жим тур.

https://t.me/bir_yaproq


"Янчиб ташланган одам"даги ӯз энергетик вампир хонадошини чавақлаб ташлашгача борган (шунга мажбур бӯлган) бош қаҳрамон, "Капалаклар қандай яшайди?"даги рафиқасининг ақлдан озганлиги сабаб жирканч ҳаёт ғумбагидан "капалак" бӯлиб ёриб чиққан ва энди қандай яшашни билолмай довдираган Очил, "Тӯнғич ботир"дани укаси ӯлимидан кейин бу ёвуз оламдан қочиб кетишга тайёр бӯлган ёлғиз қолган бӯм-бӯш адирликдаги "ботир", "Ёбондаги бола" ҳикоясидаги ота образи, "Тонг бӯзариб келаётганди"даги ёзувчи эркак... ҳуллас персонажларнинг ҳар бирида ижодкорнинг қалб парчаси, юрак сӯзлари бор. Уларга қӯшилиб бирга йиғладим, бирга ӯй сӯрдим, бирга бахтга тӯлдим.

Асарлар орасида "Восита" ва "Азизлар ҳақида жумбоқ" ҳикояларида ижодкор ӯз тасаввур оламининг чӯққисига ета олган. "Восита" ҳикоясида фантастика руҳияти сезилса, бу орқали бутун оламдаги разиллик ва жирканчликни таг-туги билан тозалашни орзу қилажагини изҳор қилса, "Азизлар"да эса бу ӯткинчи дунё ва оҳират ҳақидаги ӯз ҳақиқатини излаши орқали мистик оламни баён этган деган ҳулосага келдим.
Ижодкорнинг ҳар битта асарида символик рамзлар ва ӯхшатишлар жуда сероб бӯлиб одатий ва бир хилликка ӯрганган кӯз эгаси учун бу жилвагар ва нотаниш олам ақлини шошилтириб қӯйиши хаттоки бир-икки- уч қарашда асл маънони идрок қилмаслиги сатрлар ва сӯзлар остидаги фалсафани тушунмай қолиши хавфи ҳам мени бироз хавотирга қӯйди. Зеро мен ӯзим ҳам бу сӯзлар истеҳкомини бузиб "Нариги дунё"даги манзараларни тӯла кӯра олишим учун етарлича қуролланмаганимга иқрор бӯлдим.
Ҳуллас, гапирсам нақ роман бӯладиган фикрларим кӯпки, яхшиси сӯнгги сӯзни ӯзингиз айтасиз. Ӯқиб чиқинг дея

Ижодкорга кенг ижодий муваффақиятлар тилаб сӯзимни тугатаман.

ҳурмат билан Зафар Тиловов

https://t.me/bir_yaproq


ИЖОД КОИНОТИДАГИ БИР САЙЁРА ҲАҚИДА

Ижодкор инсон борки ӯзининг тасаввур олами- ижодий сайёрасидан туриб ерлик ва ӯзга сайёралик ӯқувчиларга ӯз қалами орқали мавжудлигини, фикрлаётганини англатиб, изҳор қилиб туради. Хоҳ бу наср бӯлсин хоҳ бу назм бӯлсин ӯзини қийнаётган ӯй-хаёллар, изтироблар ва саволлар ӯз "сайёра"си атмосферасидан "ёриб" чиқиб Очиқ Коинотга сиз ӯқувчилар онгига йӯллайди.

Баъзи бир "сайёра"лардан йӯлланган номалар очиқ коинотларда узоқ вақт ӯз орбитасини, ӯз эгасини топа олмай аёвсиз бӯшлиқларда, мақсадсиз пучмоқларида кезиш қисматига дучор бӯлса, бошқа номалар эса ӯз манзилига ӯқувчи қалб масканига эсон-омон қӯниш бахтига муяссар бӯлади.

Бугун Алишер Файзуллаев (Алфайз)нинг "Аждар сайёраси" ҳикоялар тӯпламини ӯқиб тугатдим. Мен Алишер Файзуллаевни аввало шахс сифатида анча аввал ёзувчи Шаҳзод Шомансуров (ҳа, бу ӯша "Кунгабоқар"нинг уруғини қадаган "боғбон", каналимда ҳам унинг ҳикояларини тез-тез чиқариб тургандим) орқали танигандим. Албатта реал ҳаётда у киши билан учрашиш насиб қилмаган, аммо Шаҳзод Шомансуровдан у ҳақида шу қадар кӯп эшитганманки, гӯё киши билан анча йиллардан бери қадрдон бӯлганман-у тақдир йӯллари сабаб ажрашиб кетиб тағин топишгандек ҳиссиёт пайдо бӯларди.
Алишер Файзуллаевнинг шахсий ижодий @perezagruzka_2021 каналига аъзо бӯлгач эса у киши билан жонли эфир вақтларида, камментарияларда мулоқот қила бошладим. Кейин эса у кишининг теран қарашлари ва ӯзгача дунёқарашини юқори баҳолаганим сабаб ӯзимнинг ижодим бӯйича ҳам дадил фикр алмаша бошладим.
Ҳуллас, "АКС" туркумидаги китоблар премьерасини энг биринчилардан бӯлиб кутганлим рост. Шу сабаб бу китобларга эга бӯлиш, уларни ӯқиш мен учун анчадан бери кутилаётган мӯлжал эди.

"Аждар сайёраси" китоби ҳажман 143 бетни ташкил қилиб ҳикоялар сони 15 та ва улар узунлиги билан шаклга ӯч ӯқувчиларни кӯзини қувнатиши, қисқа муддатда ӯқиб чиқиш дэйдлайнини олиш имконини берса ҳам, йӯқ-йӯқ! Бу китобдаги ҳикояларнинг мағзи бутун ва анчайин узоқ вақт ҳазм қилиниши талаб этиладиган ғоялар билан суғорилганини энг сабрли ӯқувчигина англаб етади.

Ҳикояларни қайта- ва қайта ӯқидим. Очиғи баъзи ҳикояларни тӯхтаб-тӯхтаб икки-уч кун алмаштириб ӯқидим.

Сарлавҳа номиданоқ мени ӯзига жалб этган ҳикоя (энг қизиғи улар иккита муқобилада экан) "Аждар сайёраси -1" ҳикоясини ӯқиб бӯлгач "уқиш" учун анча пайтгача мағзини чақа олмай ӯйга толдим.
Ёзувчи бу асарда инсон руҳиятидаги курашлар, ӯз нафси ва очкӯзликка урғу берган деган тӯхтамга келмоқчи бӯлдим, аммо унинг ёзиш техникаси, баён этиш усули ортида бошқа қанақадир жумбоқ борки, янглишдиммикан, деган хулосага келдим. Бу кӯҳна афсона. Илоннинг аждарга айланишига ӯҳшаш, аммо инсон-чи? Инсон бу чоҳ ичида (Алп ҳақидаги -2- версиясида) ӯзлигини ислоҳ қиладими, ёки ӯзлигидан кечиб бошқа сиймога айланадими? - дея гумонлар ичида қолдим.
Мураккаб ва илмоқли услуби билан ӯқувчини сергаклантира олади.

"Уроборос" ҳикоясини рости мен севиб қолдим. Икки бошли илончанинг қисматини шу қадар моҳирона, психологик дуализм (икки ёқлама) тарзда тасвирлаганки, очиғи осмон қаерда, ер қаерда, чоҳдаманми, боғдаманми, йиртқичманми қурбонманми, деган алғов далғов "урҳо ур" саволлар пӯртанасида қолиб кетдим. Асар охирини жуда ёқтириб қолдим.
" Бу ички қониқиш, бу ички ғалаба ӯз қӯрқувингни енгач, бу дахшатли жамиятда ёки ваҳший ёки емиш бӯлиш қисмати ҳақ эканлиги" мен реал борлиғимизни фусункор-психологик тасвири деган бӯлардим.

Ижодкорнинг фусункор жодули-реализм талқинида мен Борхес, Кафка, Ҳерман Ҳессе ва Маркеснинг Мураками, Кобо Абэ ва Достоевский билан синтезланишига ӯхшатдим. (Албатта бу менинг шахсий қарашим) Эхтимол ижодкор устозлар қаламидан илҳомланиб ӯзига хос рангини топгандир. Албатта бу "ранг" уни Ӯзбек адабиётимизда янги бир овоз пайдо бӯлганлига исботдир.

Ижодкорнинг Кучли психологик шахслари ҳақида ҳам тӯхталиб ӯтмасам бӯлмайди.


ИЖОД КОИНОТИДАГИ БИР САЙЁРА ҲАҚИДА


Ниҳоят ӯқиб чиқдим! Фикрлар нақ денгиздек оқиб тошди. Шу сабаб кенгроқ ӯқишингиз учун бу усулда ёздим.

https://telegra.ph/IZHOD-KOINOTIDAGI-BIR-SAJYORA-%D2%B2A%D2%9AIDA-03-04


АЛИСА: Қандай қилиб ғалабага эришиш мумкин, агар сўнгги умид ҳам сўнган бўлса?

ШЛЯПАДӮЗ: Аввал умидингни йўқотасан… ва фақат шундан кейингина мўъжизалар бошланади.

АЛИСА: Лекин умид охирги бўлиб ўлади-ку?

ШЛЯПАДӮЗ: Ҳа-ҳа-ҳа! Ўз хаёлларинг зиндондан чиқ! Наҳотки, умиднинг нариги томонида фақат зулмат бор деб ўйласан? Аслида эса, инсон айнан сўнгги умидидан воз кечгандигина чинакам эркин бўлиши мумкин. Чунки энди сени ҳеч нарса ушлаб турмайди. Энди қўрқиш ҳам, ҳадиксираш ҳам йўқ. Фақат шундагина сен илк бор, нима бўлишидан эмас, балки аслида нима қилиш кераклигидан келиб чиқиб яшай бошлайсан. Шу боис, агар умидинг сўнса, билки – бу якун эмас, балки ҳақиқий бошланишдир. Ва… мутлақо бошқача йўл тут.

АЛИСА: Бошқача? Қандай маънода?

ШЛЯПАДӮЗ: Фарқи йўқ. Истаган нарсанг борасида… Масалан, ўзингга нисбатан. Умид – бу қалбни қамраб олувчи сокин иллюзия, аслида эса, у сени ўтмишга қамаб қўювчи сохта осойишталикдир. Уни йўқот… ва ҳаётни қайтадан кашф эт.

https://t.me/bir_yaproq


Сен мендан кечиришимни сӯрадинг... Лекин билиб қӯй: синган нарса ҳеч қачон аввалгидек бӯлмайди. . .

https://t.me/bir_yaproq


Тулкилар макри

Ван кеч кириб, осмон сирли кўкимтир пардага бурканганида ўрмон бўйлаб кетиб борарди. Дарахт шохлари гўё ниманидир пичирлаб, шамолда қалтирар, узоқдан тунги қушларнинг овози эшитиларди. У бирдан ғалати манзарага дуч келди: икки тулки орқа панжасида туриб олганча, қалин дарахт танасига суяниб олишган эди. Уларнинг кўзлари ялтираб, сирли ёноқлари қизариб кетганди. Бири қӯлидаги қоғозни ушлаб, ингичка овозда ниманидир ўқир, иккинчиси эса уни эшитиб, шунчалик завқ билан куладики, ҳаттоки, думининг учи ҳам титраб кетарди.

Ван уларга яқинлашди. Юрагида ғалати сезги уйғонди—улар оддий тулкиларга ўхшамас, худди одамлар каби фикрлаётган, қандайдир ўз тилида гаплашаётган жонзотлар эди. Уларни ҳайдаб юбормоқчи бўлди, лекин тулкилар парво ҳам қилмади. Шунда Ван олдинга интилди, қоғозни ушлаб турганини маҳкам тутиб, юлиб олди ва унга кучли зарба берди. Тулкига зарба қаттиқ тегди, оғриқдан инграб кетди, лекин қўлида энди қоғоз йўқ эди—Ван аллақачон уни сиқиб ушлаганча, орқага чекинаётганди.

Шаҳарга етиб келгач, Ван меҳмонхонага жойлашди ва шу кечадёқ ўз бошидан кечирганларини сўзлаб берди. Унинг ҳикоясини эшитган меҳмонхона аҳли ҳайратдан бир-бирига қарашди. Орадан кўп ўтмай, эшикдан кўзи кўкариб кетган бир одам кириб келди. У энига оддий матодан тикилган, чанғ босган либос кийиб олган, лекин нигоҳи ўткир, ичида қандайдир яширин қизиқиш бор эди.

– Мен сизнинг ҳикоянгизни эшитиб қолдим, – деди у оҳангдор овозда. – Эшитишимча, сиз қизиқ бир қоғоз топибсиз. Уни менга кўрсата олмайсизми?

Ван шубҳа билан унга қаради, лекин ҳеч нарса сезмагач, қоғозни узатмоқчи бўлди. Шунда меҳмонхона эгаси бирдан қўрқув билан орқага тисланди ва бақириб юборди:

– Унинг думи бор!

Ҳамма бир зумда тош қотди. Кўзлар бегона кишининг орқасига қадалди—ҳақиқатан ҳам унинг кийими остида узун, пушти-сариқ дум чиқиб турарди!

Одам ҳайратдан оғзини очиб, бир лаҳзада ўз қиёфасини ўзгартирди—кўзлари ялтиради, оғзи чўзилди, нозик бармоқлари ўрнида ўткир тирноқлар пайдо бўлди. Бир лаҳзада у яна ўша кулаётган тулкига айланди ва тезлик билан меҳмонхонадан отилиб чиқди.

Орадан кунлар ўтди, лекин тулкилар қоғозни қайтариб олишдан умидини узмади. Ҳар хил макрларга қўл урардилар—тунда дерaза тагида чийиллаб ўйнардилар, Ваннинг орқасидан соя каби эргашдилар, ҳатто орада бир неча бор уйига киришга ҳам уриниб кўрдилар. Аммо Ван уларнинг найрангларига алданмади.

Бир куни у уйга қайтишга қарор қилди. Лекин қишлоққа етиб борар-бормас, унга пешвоз чиққан оиласи ҳайрат ичида уни тўхтатди.

– Ўзинг бизни пойтахтга чақирдинг-ку! – деди онаси.

– Мен? Қандай қилиб?

Онаси унга қоғозни узатди. Унда шундай сўзлар битилганди: "Ҳамма нарсани сотиб, пойтахтга келинглар. Кечиктириш мумкин эмас."

Ван қоғозни диққат билан кўздан кечирди ва бирдан совуқ терга ботди. Ёзув бирдан йӯқ бӯлиб қолди. Ҳеч қандай сўз йўқ эди. Тулкилар ўз макрини яна ишлатган эдилар.

Оила уйсиз қолганди. Аммо Ван таслим бўлмади.

– Биз уйга қайтамиз, – деди у қатъий.

Орадан бироз вақт ўтиб, узоқ йиллар олдин йўқолган укаси кутилмаганда эшикдан кириб келди. У бутун оилани диққат билан кузатиб турди, сўнг Ванга қараб:

– Демак, бутун кулфат тулкилар билан боғлиқ экан-да?

Ван унга сирли қоғозни кўрсатди. Укаси қоғозни шошиб қўлидан юлиб олди ва чуқур нафас олди. Бир лаҳза жим қолди. Кейин секин жилмайди.

Бу кулги Ван илгари эшитган тулкиларнинг кулгисига жуда ўхшарди.

Шу заҳоти у ёввойи қичқириқ чиқариб, кўз олдида ўзгариб кетди. Униг юзи ўз шаклини йўқотди, ўткир тишлар кўринди, қалин мӯйна танасини қоплади. Ван қотиб қолди—унинг укаси эмас, у ҳам тулки эди!

Тулки думини ликиллaтганча қоғозни маҳкам сиқиб ушлади ва бир лаҳзада ғойиб бўлди.

Ван узоқ вақт қимирламай турди. Униг ортида сокин оқшом чўккан, юлдузлар эса ғамгин жимликда ялтирарди. Ўрмон эса яна сир сақлашда давом этарди.

(Ню Цзяо. Хитой. 9 аср.)
Инглиз тилидан таржима
° Зафар Тиловов

https://t.me/bir_yaproq


ТУЛКИЛАР МАКРИ 🦊


Баҳор келди...




-Миянг бӯлмаса қандай қилиб гапира оласан? - сӯради Дороти.
- Билмадим, -деб жавоб берди Қӯриқчи, - аммо мияси йӯқларни ҳаммаси алжирашни боплашади,

Лаймен Френк Баум
"Оз мамлакатилик сеҳргар" асаридан


Ура!! Ниҳоят излаб юрган китобимни топдим. Керакли маълумотлар ҳам бор экан.


Video is unavailable for watching
Show in Telegram
Она барибир она экан 😢😢❤️💔


Video is unavailable for watching
Show in Telegram


Олимларнинг аниқлашича инсон кӯзи 0.8 сония олдинги тасвирни кӯраркан. Бундан чиқди биз ӯтмишни кӯрарканмиз-да? 👁


ОСМОННИНГ НАРИГИ ТОМОНИДА

Аслида ҳар кимнинг ӯзи севган фасли бӯлади. Кимдир кумуш қишни, яна кимдир зумрад баҳорни, кимгадир ёқут ёз ёқса яна кимдир олтин кузнинг ошиғидир. Менга эса Қиш ниҳоясидаги Баҳор ёқади. Бу феврал ва март орасидаги ажойиб давр. (Ҳут ойи)

Эҳтимол кекса япон шоир Киёхара Фукаябу шу мавсумни тасвирлаган бӯлса не ажаб:

Ҳали аёз ҳукмрон
Лекин кӯкдан ер томон
Тӯкилади гулбарглар.
Балким осмон ортида,
Гуллай бошлаган баҳор?



冬ながら 空より花の 散りくるは 雲のあなたは 春にやあるらむ
фую-нагара/ сора-ёри хана-но/тирикуру ва/ кумо-но аната ва/хару-ни я ару раму

Бу шеърда қиш охири ва баҳор остонасидаги ғаройиб сӯнги қор тасвири баён этилган. «Бу икки қарама қаршилик» чиройли тасвирланган-а?

Рассом: Кавасэ Хасуй «Осакадаги Тэннодзи ибодатхонаси», 1927

таржимон: Зафар Тиловов https://t.me/bir_yaproq


YOZUVCHILIKNI O‘RGANISH MUMKINMI?

"Yozuvchilikni o‘rgatib bo‘lmaydi", deyishadi. Ilgari bunga ishonmasdim. Hamma hunarni o‘rganish mumkin, deb hisoblar edim. Ammo hozir bunday o‘ylamayman.

O‘zingda bor kuchni sarflashga obyekt ko‘rsatishlari mumkin. Seni yo‘naltirishlari mumkin. Nimani his qilayotganingni tinglashlari mumkin. O‘zing atay olmaydigan o‘sha kuchni chetdan turib tushuntirib berishlari ham mumkin. Lekin yozishni o‘rgatib bo‘lmaydi.

Kuchini realizatsiya qilishni istagan ijodkor qaynashi kerak. U izlaydi, qiynaladi, mehnatdan qochmaydi, o‘qiydi, o‘ziga o‘xshaganlar orasiga qo‘shiladi. Keyin, qaysidir bosqichga ko‘tarilgach, ulardan ajralib chiqadi. (Aytaylik, Martin Idendek.)

Men ham shu yo‘lda yurib keldim. Kurslarga bordim, kitoblar titdim, ustozlarni tingladim, ijodkor do‘stlar bilan uzoq suhbatlar qildim. Natijada yosh ijodkorga eng foydalisi – yozish tajribasi va tahliliy suhbatlar ekanini angladim. Uzluksiz yozish – ko‘nikmani shakllantiradi. Asar tahlili va fikr almashish – ijodkorni pishiradi.

Shu sababli yosh ijodkorlar uchun amaliy o‘quv kursi tashkil qilmoqdaman. Bunda nafaqat yozish mashg‘ulotlari, balki ijodiy fikrlash va asarlar ustida ishlash bo‘yicha chuqur suhbatlar bo‘ladi.

Bu kurs nazariya emas, amaliyotga asoslangan. Har bir darsda real yozish mashqlari, asar tahlillari va fikr almashish bo‘ladi. Maqsad – yozish ko‘nikmasini, ijodiy tafakkurni shakllantirish.

📌 Shakli: Onlayn
📌 Davomiyligi: 1 oy (haftada 2 kun, soat kelishiladi)
📌 To‘lov: 700 ming so‘m (talabalarga bo‘lib to‘lash imkoni bor)
📌 Guruh: 10 kishi (agar to‘liq yig‘ilmasa, kurs ochilmaydi)
📌 Qo‘shimcha savollar uchun: @MohiRa_Eshpolatova

20 last posts shown.