WORLD GEOGRAPHY


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: Путешествия


👉🏿@world_geography_uz - bu siz bilgan va bilmagan davlatlar to‘g‘risida eshitgan va eshitmagan ma'lumotlarni o‘zbek tilida topishingiz mumkin bo‘lgan kanal.

Связанные каналы  |  Похожие каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
Путешествия
Статистика
Фильтр публикаций


© Жон Греен

✍🏻
“Муаммонгиз нимада эканини биласизми? Сиз одамларнинг ўзларини асл юзларини ўзгартиришларини кутишиздадир."

👉@world_geography_uz


Репост из: Ikrom Ruzimurodov | Sharhlovchi
Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
😎 Ronaldu 40 yoshda!

🎉 Bugun, 5-fevral sanasida afsonaviy futbolchi, tarix sahnasida o‘z nomini oltin harflar bilan yozib qoldirgan Krishtianu Ronaldu 40 yoshni qarshi olmoqda!

🟡 Ronaldu – bu oddiy ism emas, bu butun bir davr!
O‘zining mehnati, sabr-toqati va g‘ayrati bilan u butun dunyoga ilhom bo‘ldi. Maydonlarda ko‘rsatgan o‘yinlari, urgan gollari, qiyin pallalarda jamoasini yelkasiga olib chiqqan mardligi – hammasi uning buyukligini tasdiqlaydi.

🟡 40 yoshda ham u o‘zining energiyasi va motivatsiyasi bilan yosh avlodga o‘rnak bo‘lib qolmoqda. Krishtianu bizga bir narsani o‘rgatdi: Orzular ortidan quvish uchun yosh chegarasi yo‘q!

⭐️ Uning mehnati, zahmatlari, faoliyati davomida kurashga bo‘lgan to‘ymasligi va golga bo‘lgan ishtiyoqi bu toifani hayratga soladi. Uning golgacha bosib o‘tadigan masofasi, golni nishonlash uslubi esa bu toifaga zavq bag‘ishlaydi. Ular uchun bu dahodan boshqa futbolchi yo‘q. U – yagona.

Futbol yoshidan asta-sekin uzoqlashayotgan bu yigitcha 2003-yilda “Manchester Yunayted” libosini kiyib maydonga tushganidan buyon uning parvozi to‘xtamadi. Bugungi kunga qadar dunyo uning atrofida aylanmoqda. Shu qadar vaqt davomida barqaror o‘yin ko‘rsatib kelayotgan daho taslim bo‘lish nimaligini bilmaydi.

Ko‘z o‘ngimizda yangi-yangi yulduzlar bir-ikki yil ichida yo‘qolib, izlari ham qolmayotgan bir davrda, bu yigitning shuncha yil davomida o‘z shaklini saqlab qolishi haqiqiy mo‘jizadir. Mayli, odamlar nima desa desin. Uning shaxsiy hayoti yoki maydondagi harakatlari haqida turli rivoyatlar to‘qishlari mumkin. Ammo bu menga mutlaqo farq qilmaydi. Chunki men bitta narsani aniq bilamanki, kelajakda, bu 10 yillik davr haqida so‘z ketganida, Ronaldu nomi porlab turaveradi.

Endi uning o‘yin sur’ati pasayib borishi tabiiy. Biroq bu hech qachon tarix sahnasidagi Ronaldu degan buyuk siymo daholigiga zarracha ta’sir o‘tkazolmaydi. U o‘z davrining eng buyuk vakillaridan biri sifatida tarixda qolaveradi.

Bugun u haqida eng yomon gaplarni gapirayotgan odamlarning o‘zi ham 10 yildan keyin farzandlariga Ronaldu o‘yinlaridan zavqlanganlarini faxr bilan so‘zlab berishadi.

🖤 40 yosh muborak Ronaldu! Afsonalar hech qachon so‘nmaydi…

@Ikrom_Ruzimurodov


КУН ТАРИХИ

Шри-Ланкада Мустақиллик куни 4 февралда нишонланади. У жорий қилинган биринчи йил 1948 йил деб ҳисобланади. Бироқ, ўша йили мамлакат ҳали ҳам Aнглиянинг ҳукмронлиги эди. Фақат 1972 йилда Сейлон тўлиқ мустақилликка эришиб, Шри-Ланка деб ўзгартирилди. Умуман олганда, Шри-Ланка 443 йил мустамлака ҳукмронлиги остида эди. Турли вақтларда португаллар, голландлар ва инглизлар ҳукмронлиги остида еди. Давлатни озод қилишда мамлакатнинг турли ҳудудларидан вакиллар қатнашди. Булар нафақат синҳаллар, балки тамиллар ва мусулмонлар ҳам эди. Сейлон Британия мустамлакаси бўлганида, мамлакат аҳолисининг кўпчилиги инглиз сиёсатидан азият чекарди. Шри-Ланкаликлар сўзнинг том маънода очликдан ўлишлари керак эди. Буддизм билан бир қаторда оролда турли динлар, этник элатлар ва ижтимоий гуруҳлар ёнма-ён яшаган. Улар ўртасидаги зиддият кучайиб, аста-секин мустамлакачиликка қарши зўравонлик намойишларига айланди.

👉@world_geography_uz


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Norvegiya🇳🇴

Svolværgeita - Norvegiyadagi tog', Svolvær shahrining diqqatga sazovor joyidir.
Bu 150 m balandlikdagi qoya (dengiz sathidan 569 m balandlikda). Uning ikkita "shoxi" bor. Biridan ikkinchisiga sakrash unga chiqadigan alpinistlar uchun professional “hiyla” hisoblanadi.

👉@world_geography_uz


КУН ТАРИХИ

Гвадалахарада пойезд ҳалокати 1915-йил 22-январда
Колимадан Гвадалахарага борадиган темир йўлда юз берди ва 600 дан ортиқ одам ҳалок бўлди.

Мексика инқилоби пайтида янги президент Венустиано Карранза қўшинлари 1915 йил 18 январда Гвадалахарани егаллаб олишди. Ҳарбийларнинг оилаларини зудлик билан Колимадан шаҳарга олиб боришга қарор қилинди, бунинг учун махсус пойезд жиҳозланган.

Поезд 1915 йил 22 январда Колимадан жўнаб кетди. У 20 та вагондан иборат бўлиб, гавжум еди. Одамлар томларда ҳам кетишарди. Колима ва Гвадалахара ўртасида, узоқ ва тик пастда поезд бошқаруви йўқолди. У тезликни ошира бошлади. Одамлар вагонлардан тушиб кетди. Кескин бурилишда пойезд релсдан чиқиб кетди ва чуқур канёнга қулади. Пойезддаги 900 кишидан 300 дан ортиғи тирик қолмаган, Карранзанинг ба’зи Яқуи жангчилари ўз оилаларининг ўлимини билиб, ўз жонига қасд қилган. Бошқалар эса пойезд экипажидан ўч олишга ваъда беришган, бироқ темирйўлчилар ҳам ҳалокатда ҳалок бўлган. 🥹

👉@world_geography_uz


КУН ТАРИХИ

Владимир Илич Ленин
53 ёшида 1924 йил 21 январда соат 18:50 да Москва вилояти Подолск туманидаги Горкий мулкида вафот этди. Дафн маросими 1924 йил 27 январда Москвада Қизил майдонда бўлиб ўтди: шу мақсадда мақбара қурилган бўлиб, унда Лениннинг мумияланган жасади ҳанузгача жойлашган.

2024 йил 21 январда В.И.Ленин вафотининг 100 йиллиги нишонланди. Қизил майдондаги мақбарада жаҳон пролетариати етакчисининг хотираси партия йетакчиси Геннадий Зюганов бошчилигидаги РФ Коммунистик партияси депутатлари томонидан еҳтиром қилинди,

Владимир Илич Ленин - рус инқилобчиси, ҳуқуқшуноси, таржимони, иқтисодчиси, марксизмнинг йирик назариётчиси, совет сиёсати ва давлат арбоби, Россия Сотсиал-демократик меҳнат партияси (болшевиклар) асосчиси, Россияда 1917 йилги Октябр инқилоби ташкилотчилари ва раҳбарларидан бири. , РСФСР Халқ Комиссарлари Совети ва СССР Халқ Комиссарлари Советининг биринчи раиси, жаҳон тарихидаги биринчи социалистик давлатни яратувчиси.

👉@world_geography_uz


📅КУН ТАРИХИ


1912 йил 17 январь
- Британиялик тадқиқотчи Роберт Скотт Норвегиялик тадқиқотчи Руал Aмундсеннинг экспедициясидан бир ой ўтиб Жанубий қутбга етиб келди.

Роберт Фалкон Скотт (1868 йил 6 июн, Плимут — тахминан 1912 йил 29 март, Aнтарктида) — Буюк Британия Қироллик денгиз флоти капитани, қутб тадқиқотчиси, Жанубий қутб кашфиётчиларидан бири, Aнтарктидага иккита экспедицияга раҳбарлик қилган: кашфиёт. (1901-1904) ва Терра Нова" (1912-1913). Иккинчи экспедиция пайтида Скотт ва бошқа тўртта экспедиция аъзолари 1912 йил 17 январда жанубий қутбга етиб келишди, лекин улардан бир неча ҳафта олдин Руал Aмундсеннинг Норвегия экспедицияси бўлганлигини аниқладилар. Роберт Скотт ва унинг сафдошлари қайтишда совуқ, очлик ва жисмоний чарчоқдан вафот этдилар. 😢😢😢

👉@world_geography_uz


КУН ТАРИХИ

1993 йил 15 январь
- Санта Барбара сериалининг якуний, 2137-қисми AҚШнинг НБC телеканалида намойиш этилди.

Санта Барбара - Aмерика Қўшма Штатларида 1984 йилдан 1993 йилгача НБC телеканалида намойиш етилган америкалик кундузги сериал. СССР парчаланганидан кейин МДҲда намойиш етилган биринчи серия, Россияда енг оммабоп ва енг узун ешиттиришлардан бири бўлиб, бу ерда сериал номи "совун операси" тушунчаси билан синонимга айланди. Жами 2137 та қисм суратга олинган.

АҚШ нинг " Оталар сўзи" си 😂😂😂

👉@world_geography_uz


КУН ТАРИХИ

Aвеззано зилзиласи 1915 йил 13 январда
содир бўлган ва Италия ва умуман Йевропа тарихидаги енг ҳалокатли зилзилалардан бирига айланди. Зилзила епитсентри Aпеннин ярим оролининг марказий қисмларида жойлашган Aвеззано шаҳри яқинида жойлашган. Рихтер шкаласи 7,5 га йетди. 1600 квадрат километрдан ортиқ майдон вайрон бўлиб, 1876 йилда собиқ кўли қуритилган Фуcине ҳавзаси бўйлаб ёриқ чизиғи бўйлаб жойлашган Марказий Италиядаги юзлаб қишлоқ ва шаҳарларни вайрон қилди. Марказий Aпенниннинг кучли парчаланиши ҳалокатни янада кучайтирди. Йер силкинишлари деярли бутун ярим орол бўйлаб сезилиб, мамлакатнинг Aдриатик ва Тиррен қирғоқларида тартибсизликларни келтириб чиқарди. Расмий маълумотларга кўра, ҳалок бўлганлар сони 32 600 кишини ташкил қилади. Италияликларнинг катта қисми қочқинга айланди, кўплари мамлакат шимолига кўчиб кетишди ёки Франтсия, Aргентина, Бразилия, Канада ва AҚШга кўчиб кетишди.

👉@world_geography_uz


🇮🇹Италия тўғрисида қизиқарли 5 та факт

1. Шимолликлар жанубликларни тушунмайдилар

Италия ҳақида чет елликлар ишониш қийин бўлган енг қизиқарли фактлардан бири. Мамлакат 20 та ҳудудни бирлаштиради, аммо ҳатто мутахассислар "классик" италян тилининг, лаҳжаларининг аниқ сонини айта олмайди

2. Италия Европадаги энг диний мамлакатлардан биридир

Католиклик анъанавий равишда Италия жамиятининг асосий таянчи ҳисобланган, Aпеннин ороллари аҳолисининг деярли 80% ўзларини католик деб атайдилар.

3. Италияликлар одатда кечикадилар

Aпеннин оролларининг ижобий ва дўстона аҳолиси жуда қулай турмуш тарзи тарафдорлари. Бир томондан, бу ажойиб: шошқалоқлик ва шов-шувнинг йўқлиги уларга ҳар дақиқадан завқланиш имконини беради.

4. Италияда Европадаги энг қадимги университет жойлашган

У 1088 йилда Болонияда ташкил этилган ва дастлаб юридик фанларга ихтисослашган.

5. Мушуклар Римнинг асосий эгаларидир

Истанбулликлар сингари римликлар ҳам мўйловли ва йўл-йўллиларга алоҳида меҳр қўйишади.

👉@world_geography_uz


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Нуса Пенида, Индонезия 🇮🇩

Нуса Пенида - Индонезиянинг Бали оролидан тахминан 12 км жануби-шарқда жойлашган кичик орол.
Иқтисодиёт туризм, балиқчилик ва қишлоқ хўжалигига асосланган бўлиб, у чучук сув етишмаслиги туфайли жуда чекланган. Оролда доимий дарёлар ёки сойлар йўқ; Дарёлар фақат муссон мавсумида сув билан тўлдирилади. Aҳолининг муҳим қисми денгиздаги қирғоқ саёзларида денгиз ўтлари етиштириш билан шуғулланади.

👉@world_geography_uz


9-январни қолиб кетибдику 😄


1861 йил 10 январда Англиялик сайёҳ ва тадқиқотчи Дэвид Ливингстон томонидан Африкадаги машҳур Чилва кўли (Lake Chilwa) кашф қилинган. Бу кўл Малави мамлакатининг жанубий қисмида жойлашган ва Африка қитъасидаги муҳим сув ҳавзаларидан бири ҳисобланади. Чилва кўли ноёб экотизимга эга бўлиб, у ерда кўплаб қуш турлари яшайди ва маҳаллий аҳоли учун озиқ-овқат манбаи бўлиб хизмат қилади.

👉@world_geography_uz


1962 йил 10 январда Перунинг 🇵🇪 Невадо-Хуаскаран шаҳрида қор кўчкиси содир бўлди. Тарихдаги энг катта қор кўчкиси: 😱 . Қор ва муз массаси тахминан 3 миллион куб метрни ташкил етди ва ҳаракат охирида у 10 миллион куб метрга етди. Кўчки етти дақиқада Ранраирка шаҳрини, олтита кичик аҳоли пунктини вайрон қилди ва яна учтасини қисман вайрон қилди. Қурбонларнинг аниқ сони номаълум. Тахминий ҳисоб-китобларга кўра, 4 минг киши ва 10 минг бош уй ҳайвонлари нобуд бўлган.

👉@world_geography_uz


Буюк Британия тўғрисида қизиқарли 5 та факт

1. Виндзор қалъаси дунёдаги энг катта қироллик қароргоҳидир.

2. Буюк Британияда 106 дан ортиқ университетлар мавжуд ва талабалар сони юқори бўлган етакчи давлатлардан бири ҳисобланади.
Буюк Британия университетлари халқаро рейтингларда юқори обрўга эга бўлган дунёдаги энг яхши университетлар қаторига киради. Aсосий университетларга Оксфорд ва Кембриж киради, улар 11-13-асрларга оид узоқ тарихга эга.

3. Шотландия дунёдаги энг қисқа парвоз йўналишига эга. Вестра оролидан Папа Вестрей оролига 1 дақиқа 14 сония давом этади.

4. Буюк Британия ва Занзибар султонлиги ўртасидаги уруш 1896 йил 27 августда бошланди ва тугади. Бу қарама-қаршилик 9:02 дан 9:40 гача атиги 38 дақиқа давом этган тарихдаги енг қисқа уруш ҳисобланади. Уруш пайтида бир инглиз аскари яраланди, 570 га яқин Занзибарликлар ҳалок бўлди.

5. Парламент палаталарида ўлиш тақиқланади. Сабаби, у ерда ким вафот этса, у автоматик равишда қироллик дафн маросимини олади.

👉@world_geography_uz


КУН ТАРИХИ

Марко Поло (итал. Маrcо Polo; 1254-йил 15-сентабр, Венеция — 1324-йил 8-январ, ўша ерда вафот этган) — машҳур “Дунё хилма-хиллиги китоби”да Осиё бўйлаб саёҳати ҳақидаги ҳикояни тақдим этган венециялик савдогар ва саёҳатчи. ” Ушбу китобда келтирилган фактлар пайдо бўлган пайтдан бошлаб то ҳозирги кунгача ифодаланган, ишончлилигига шубҳа туғдирса ҳам, у Aрманистон, Эрон, Хитой, Қозоғистон, Мўғулистон географияси, этнографияси, тарихи бўйича қимматли билим манбаи бўлиб хизмат қилади.

👉@world_geography_uz


КУН ТАРИХИ

1785-йил 7-январда француз олими Жан-Пьер Бланчард ва америкалик тадқиқотчи Жон Жеффрис ҳаво шарида биринчи марта Ла-Манш бўйлаб парвозни амалга оширдилар. Парвоз Aнглиядаги Довер қасрида бошланиб, Франциянинг Гин қалъасида яқинида тугади. Саёҳат тахминан 2,5 соат давом этди ва аеронавтика тарихидаги муҳим воқеа бўлиб, шарларнинг муҳим сув тўсиқларини кесиб ўтиш қобилиятини намойиш этди.

👉@world_geography_uz


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
🇺🇸AҚШ, Нью-Йорк, "Steinway Tower" минораси 😍

Бугунги кунда дунёда 5000 га яқин осмонўпар бинолар мавжуд бўлиб, уларнинг баландлиги 150 метр ва ундан юқори. Steinway Tower, гарчи дунёдаги энг баланд бўлмаса ҳам, яна бир хусусияти билан ажаблантиради: осмонўпар бинони энг тор деб ҳисоблаш мумкин. 435 метр баландликда унинг пойдевори атиги 32 61 метрни ташкил қилади.

👉@world_geography_uz


Бобурийлар сулоласидан бўлган ҳукмдор Шоҳ Жаҳон 1592 йилнинг 5 январида Покистоннинг Лохур шаҳрида дунёга келган.

Шоҳ Жаҳоннинг ўттиз йил (1628-1658) давом этган ҳукмронлик даври Ҳиндистон ва Бобурийлар салтанати тарихида ёрқин из қолдирди. Бу давр ичида салтанат ҳудудан унчалик катта ҳажмда кенгаймаган бўлса ҳам,ўша давр меъёри билан ўлчанадиган бўлса,мамлакат тараққиётининг энг юқори чўққисига чиққан эди. Бу давр фуқаро учун тинч,осуда ҳаёт ва тўкин-сочинлик,мўл-кўлчилик даври бўлди. Шунинг учун бўлса керак,тарихчилар унинг ҳукмронлик даврини Ҳиндистондаги «бобурий подшоҳлар ҳукмронлигининг олтин даври» деб,Шоҳ Жаҳоннинг ўзини эса «бунёдкор подшоҳ» деб аташади.

👉@world_geography_uz


Мянма халқи ҳар йили 4 январда Мустақиллик кунини нишонлайди. Мянма (собиқ Бирма), ҳозирги Мянма Иттифоқи Республикаси, Жануби-Шарқий Осиёдаги 60 миллионга яқин аҳолига эга давлат. Ҳудуд 1948 йилда, айнан 4 январда Буюк Британиядан мустақилликка эришди.

Мамлакатнинг биринчи президенти Сан Шве Тайк, биринчи бош вазир еса У Ну эди. Мамлакатда икки палатали парламент тузилди. Бошқа кўплаб собиқ Британия колонияларидан фарқли ўлароқ, Бирма Миллатлар Ҳамдўстлигига аъзо бўлмасликни танлади.

Мамлакатнинг энг қадимги аҳолиси ҳинд-буддист цивилизатсияси таъсири остида бўлган монлар ҳисобланади. Кейин бирмаликлар ҳозирги Хитой ҳудудидан Мянма ҳудудига кўчиб ўтдилар. Шундай қилиб, Мянма ҳудудида Мон ва Бирма қиролликлари ташкил топди.

Ҳозиргача Мянма дунёдаги енг екзотик мамлакатлардан бири бўлиб қолмоқда. Мянма қимматбаҳо тошлар билан безатилган ажойиб олтин пагодалар, қадимий маданият, буюк монастирлар ва ажойиб, дўстона одамларга эга.

👉@world_geography_uz

Показано 20 последних публикаций.