NASR.UZ | nasriy telegram kanal


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: не указана


- Ҳикоялар;
- Қиссалар;
- Романлар;
- Адабий мақолалар;
- Адабий гурунглар;
- Турли совринли танловлар;
- Викториналар;
- Қизиқарли маълумотлар.
Мурoжаат учун: @Nasruzga_xat_bot

Связанные каналы  |  Похожие каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
не указана
Статистика
Фильтр публикаций


Репост из: O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi
Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Bugun O'zbekiston Yozuvchilar uyushmasida Nasr kengashining 2024-yil faoliyati yakunlariga bag'ishlangan yillik hisobot yig'ilishi bo'lib o'tdi. Tadbirni to'liq tomosha qiling.

O'zbekiston Yozuvchilar uyushmasi Axborot xizmati


Репост из: YOZUVCHILAR UYUSHMASI QASHQADARYO VILOYATI BO'LIMI (RASMIY KANAL)
JONLI EFIR

Ayni paytda O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasida Nasr kengashining 2024-yil faoliyati yakunlariga bag‘ishlangan yillik hisobot yig‘ilishi bo‘lib o‘tyapti. Tadbirni to‘g‘ridan-to‘g‘ri tomosha qiling.

O'zbekiston Yozuvchilar uyushmasi Axborot xizmati
👇
https://www.facebook.com/share/v/167EK5fgxi/


Репост из: Фармон Тошев
ЎЗБЕКИСТОН ХАЛҚ ЁЗУВЧИСИ ТОҒАЙ МУРОД КУНДАЛИК ДАФТАРИДАН КЎЧИРМА

*   Тошкентда яшаётганимдан буён илк маротаба ўзим ҳақимда ўйладим: “Мен ўзи Тошкентда нима қилиб юрибман? Сурхонда тайёр уй, боғларимни ташлаб, ота-онам, уруғ-аймоқларимни ташлаб, нега Тошкентда дайдиб юрибман? Ёзувчи бўлмоқчимидим? Қани, ёзувчи бўлганим? Беш-олтита ҳикоями? Бу ҳикоялар ёзувчи бўлди, деган гап эмас. Бу ҳикоялар шунчаки машқлар. Йўқ, ким эканлигимни, ким бўлмоқчи эканлигимни бир кўрсатиб қўйишим керак”.

*   Мен музейни томоша қилмишдай  “Ойдинда юрган одамлар”ни томоша қилдим. Мен Рембрандт картиналарини томоша қилмишдай  “Ойдинда юрган одамлар”ни томоша қилдим. “Ҳаёт бор экан, “Ойдинда юрган одамлар” ҳам бўлади, — дея яшадим. — Ўзбек халқи ҳаёт экан, “Ойдинда юрган одамлар”  ҳам ҳаётдир”.


* “Отамдан қолган далалар” олти юз (600) бетдан ошиқ эди. Мен уни уч юз (300) бетга қисқартириб туширдим. “Бу дунёда ўлиб бўлмайди” беш юз (500) бетлар эди, мен уни икки юз эллик (250) бетга туширдим. Ўз қўлим билан қайчиладим. Йиллар давомида яратган, пешона тери тўкиб яратган меҳнатим самарасини ўз қўлим билан йўқ қилдим. Кўнглим… увишиб кетди. Кўнглим… ачишиб кетди. Кўкрагим остида бир нима ўпирилиб тушгандай бўлди…

*   Асарларим қисқа-қисқа бўлиб қолди, жажжи-жажжи бўлиб қолди. Рубоий мисол бўлиб қолди, уч минутлик қўшиқ мисол бўлиб қолди. Бир дақиқалик табассум мисол бўлиб қолди. Икки дона маржон кўз ёш мисол бўлиб қолди. Бир зарблик, нафаслик ҳайқириқ мисол бўлиб қолди.
Билмадим, бундай, бу қабил жажжи санъат қанча умр кўради? Билмадим, бу қабил бадиий санъат кўзга кўринмай, бир бурчакда қолиб кетмасмикин? Бу мисол бадиий адабиёт, асар(ни) бешафқат вақт шамоли учириб кетадими, билмадим, билмадим…

* Яна тағин,  менда… салом-аликни мазаси йўқ. Дуч келган одамга салом бергим келмайди. Бўлган-бўлмаганга салом-алик қилавергим келмайди. Нотаниш одамларга салом бергим келмайди. Айниқса… ёмон кўрган одамлар билан мутлақо саломлашгим келмайди. Айниқса… ғанимларимга қўл узатгим келмайди. Чин-да, ҳаммага салом бераверсангиз… салом чидайдими? Салом — дил-изҳори. Салом — кўнгил майли. Салом— шахсни тан олиш. Салом — бир шахсни иккинчи бошқа бир шахс  томонидан тан олиниши. Шу боис, саломни эҳтиёт қилиш керак. Саломни иқтисод (қилиш), тежаш керак.

*    В. Розанов айтганидай, ёзувчилик сири — кўнгилдаги мангу ва ихтиёрсиз музикадан иборат. Агарда кўнгилда ана шу музика янграмас экан, киши фақат “ўзидан ёзувчи ясайди”. Лекин у ёзувчи бўлмайди…

*   Истеъдодлар бир-бирига соя солиб қўймаслик учун ёлғизликда улғаядилар, довруғ соладилар.

*    Қўйлар пода-пода юради, шер ёлғиз яшайди.

*   Рабиндранат Тагор: “Ҳақиқатнинг ўзидек ёзилган нарса адабиёт эмас!”

*   Ёзувчи тириклигида унинг ҳаётидан нуқсон излайдилар. Ёзувчи дунёдан кетгач, ундан фақат фазилат излайдилар.


*   Пушкин айтганидай, аниқлик ва қисқалик – прозанинг биринчи унсурларидандир. Айни шу унсурлар фикр ва яна… фикрни талаб қилади – уларсиз гўзал ташбеҳлару ифодалар ҳеч нимага арзимайди.

*   Аёлнинг қудрати – эркакнинг бўшлигида.

*   Дунё… ҳаёт гўзал эмас… гўзал бўлганида эди, адабиёт бўлмас эди.


* Бернард Шоу: “Ҳеч нарсага ишонмаган одам ҳамма нарсадан қўрқади”.

*   Аҳду паймонларим қошу киприкларим орасига битилган.

*   Оёғи майда суйганини кияди,
Оёғи катта топганини кияди.

*   Ёмон гап ракетадан олдин юради, яхши гап тошбақадан кейин юради.

* Асалдан баҳор ҳиди келди.

* У оловга термулиб ўтиришни яхши кўради.

*   Умр йўли – борса келмас йўл.


* Саратон – ошиқ юрагидай ёнди.

* Меҳр-оқибат она сути, қуёш тафти билан киради.


* Швейцариялик адиба Эрик Буркарт: “Бизнинг она тилимиз – сукут. Айнан сукутдан сўз туғилади”.

*   Қадимги юнонлар: “Агарда халқнинг қандай яшаётганини билгингиз келса, икки жойга — қабристон ва бозорга боринг”.

* У тоғқишлоқдан шаҳар келди… У ўзи билан тоғ табиати… мағрурлиги… сукунатини олиб келди. Шу боис эл бўлмади…


@farmontosh


Репост из: Шукур Жаббор ижоди
Kitobim chiqibdi "Yangi asr avlodi" nashriyotida


Репост из: “Yoshlik” jurnali
#tavallud

8-yanvar — taniqli yozuvchi, jurnalist Xurshid Do‘stmuhammad tavallud topgan kun!


Xurshid Doʻstmuhammad zamonaviy oʻzbek adabiyotining koʻzga koʻringan vakillaridan biridir. Dastlabki kitobi – 1989-yilda „Hovli etagidagi uy“ nomi bilan nashrdan chiqqan. Shundan keyin yozuvchining „Panoh“, „Oromkursi“, „Soʻroq“, „Sof oʻzbekcha qotillik“, „Mahzuna“, „Ibn Mugʻanniy“, „Yolgʻizim – Siz“, „Koʻz qorachigʻidagi uy“ kabi asarlari, ayniqsa 1997-yilda nashrdan chiqqan „Jajman“ hikoyasi, shuningdek, 2000-yilda nashr etilgan „Hijronim mingdir mening“ qissa va hikoyalar toʻplami, „Yolgʻiz“ qissa va maqolalar toʻplami, „Bozor“ romani va boshqa asarlari adabiy jamoatchilik tomonidan yaxshi qabul qilingan. 2014-yilda yozuvchining „Qichqiriq“, 2016-yilda esa „Donishmand Sizif“ romanlari nashrdan chiqdi.

Yoshlikjurnali.uz
@yoshlikjurnali


Репост из: DECEMBER
Raxshona Ahmedovaning ilk romani "AKS' ruknida chop etildi! Yangi asar barchaga muborak bo'lsin!


Репост из: O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi
#yangi_nashr

BO‘RILAR AFSONASI

Muallif Do‘stbek Sulaymonovning ushbu kitobidan joy olgan hikoyalarning aksariyati tog‘lar bag‘ridagi vatandoshlarimiz or-nomusi, g‘ururi, lafzi, qo‘yingki butun hayotidan so‘zlaydi. Hayotni boricha, ortiqcha jimjimadorlikka o‘rin qoldirmay aks ettirgan hikoyalarni o‘qigan kitobxon beixtiyor ijodkor istagan zavqli mutolaa sari intila boshlaydi. Bu havosi musaffo tog‘lar sari talpingan g‘uborlardan xoli qalblardir. Ijodkorning umidi ushalsinki, tez orada «Bo‘rilar afsonasi» go‘zal qalbingizdan o‘rin oladi.

Mas‘ul muharrir: G‘iyosxon Umarxonov
Muharrir: Malika Suyunova
Nashriyot: “Tubo nashr”


O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi Axborot xizmati




Репост из: Дустбек Сулаймонов
«БЎРИЛАР АФСОНАСИ» САМАРҚАНДДА
...Ва ниҳоят Самарқандга «Бўрилар афсонаси» етиб келди. Ҳар йили ҳаётингизда, ижодингизда недир бўлишини истайсиз, мен эса янги китобимни кутаман. Йил баракали келиб, китобим чоп этилди. Уни тайёрлашда кўпчиликнинг ҳиссаси қўшилди, уларнинг барчасига ўз ташаккуримни билдираман.
Авваламбор устозим Абдуқаюм ЙЎЛДОШга оқ фотиҳа бериб, сўзбошини чин кўнгилдан ёзиб бергани учун миннатдорчилик билдираман. Шунингдек, қимматли вақтини аямасдан ҳар бир сатр, ҳар бир ҳарфни синчиклаб кўриб чиққан масъул муҳаррир Ғиёсхон УМАРХОНОВ, муҳаррир Малика СУЮНОВА, мусаҳҳиҳ Лочинбек ҲАСАНОВларга ташаккурларим.
Китобни чоп этишда маслаҳат ва ёрдамини аямаган ношир акамиз Акмал Фармоновга алоҳида миннатдорчилигимни билдираман.
Ўқирманларга заррача маъқул бўладиган иш бўлган бўлса ўзимни бахтиёр сезаман, эътиборларингиз учун раҳмат!


Репост из: O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi
17-dekabr - O‘zbekiston xalq yozuvchisi Xudoyberdi To‘xtaboyev tavallud topgan kun

Xudoyberdi To‘xtaboyev 1932-yil 17-dekabrda Farg‘ona viloyatining O‘zbekiston tumanida tug‘ilgan. Adib ijodining dastlabki davridanoq hajvga, kulgiga moyil hikoya to‘plamlarini, qissa va romanlarini yaratdi. Uning birinchi hikoyalar to‘plami “Shoshqaloq” 1961-yilda eʼlon qilingan.
U «Sehrli qalpoqcha», «Sariq devni minib», «Sariq devning o‘limi», «Besh bolali yigitcha», «Qasoskorning oltin boshi», «Yillar va yo‘llar», «Sehrgarlar jangi yoki shirin qovunlar mamlakatida», «Mungli ko‘zlar», «Sir ochildi», «Omonboy va Davronboy sarguzashti», «Jannati odamlar», “Shoshqaloq”, “So‘qmoqlar” kabi asarlar muallifidir. Asarlari tojik, qirg‘iz, turkman, ozarboyjon, arman, rus, ukrain, belorus, moldovan, eston, latish, litva, fin, bolgar, venger, nemis, chex, italyan tillariga tarjima bo‘lgan.

O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi Axborot xizmati


ҚУВКАЛЛА ҚИШЛОҒИНИНГ ТАРИХИ

Таниқли ёзувчи, "Дўстлик" ордени соҳиби Собир ЎНАРнинг "ХОЖА НОНБЕР ОТА ЁХУД ҚУВКАЛЛА ҚИШЛОҒИНИНГ ТАРИХИ" мақоласини ўқинг!

...Нонбер ота чинакам авлиё киши бўлган. Бундан 430-450 йил миёнаси илгари яшаб ўтган. Асли исми Жиянбек полвон бўлган Отасининг исми Тўғой, укасининг исми Нўғой бўлган. Иккита хотин олган. Биринчисидан Ойбош, Жумаш, Қурбалаш, Бегмаш, Узун кавеш, Қилич исмли, иккинчи хотини – Тўқолдан Қайдал исмли ўғиллари бўлган...

Батафсил ўқиш: 👉 https://telegra.ph/HOZHA-NONBER-OTA-YOHUD-%D2%9AUVKALLA-%D2%9AISHLO%D2%92INING-TARIHI-12-16




Репост из: O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi
Taklifnoma

22-noyabr kuni soat 15:00da Alisher Navoiy nomidagi O‘zbekiston Milliy kutubxonasining katta majlislar zalida Yozuvchilar uyushmasi bilan hamkorlikda O‘zbekistonda xizmat ko‘rsatgan madaniyat xodimi, uyushma aʼzosi Normurod Norqobilovning “Yuzma-yuz”deb nomlangan adabiy-badiiy kecha hamda "Qoyalar ham yig‘laydi”, “Tog‘dagi yolg‘iz odam”, “Ajal chorlagan kun”, “Dasht-u dalalarda” nomli qissa va romanlari taqdimoti bo‘lib o‘tadi.
Ushbu tadbirga barcha qiziquvchilarni taklif etamiz.

O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi Axborot xizmati






Репост из: SHODIQUL HAMRO IJODI
#интевью

Ёзувчи бўлишни мақсад қилган одам аввало адабиёт нима деган тушунчани англаб олиши керак. Адабиёт нима, ёзиладиган асар қандай бўлиши керак, деган саволларга жавоб топиш учун кўп китоб ўқиш зарур. Мутолаа адабиёт ҳақида тасаввурни мустаҳкамлашнинг энг тўғри йўли. Ёшларга журъатли бўлишни тавсия қиламан. Чунки “нега бундай ёздинг?” дейишга ҳеч кимнинг ҳаққи йўқ. Ҳар ким ўзининг имкони даражасида ёзади. Аслида ҳар қандай ёзувчи ёмон асар ёзай демайди. Шунинг учун ёшлар ҳеч иккиланмай бутун ғайратни, қувватни жамлаб ижод қилиши зарур. Албатта, бошланишида кўнгилдагидек чиқмаслиги мумкин. Лекин ёзиш тажрибаси шаклланган сари ҳаммаси ўз ўрнига тушади. Ижодкорга биров ёзишни ўргатмайди, қандай ёзишни унинг ўзи ҳал қилади. Муҳими, фикрлашдан тўхтамаслик зарур. Фикрламаслик — ҳақиқий фожеа. Фикр бор жойда тараққиёт ва албатта, адабиёт бўлади.

Дўстбек Сулаймоновнинг ёзувчи Шодиқул Ҳамро билан қилган.. интевьюсидан

Батафсил👇👇👇
https://teletype.in/@ijod/YKxmH_o96Im

@shodiqul_hamro_ijodi


Репост из: SHODIQUL HAMRO IJODI
Шукур ака ҳақида ўйлаганимда, нафақат адабиётимизда ўзига хос мактаб яратган ёзувчи, балки ижодга меҳру садоқати бениҳоя баланд, мард ва танти, бир сўзли инсоннинг қиёфаси кўз ўнгимда гавдаланади.


"Шукур акани эслаб" Шодиқул Ҳамро Ўзбекистон халқ ёзувчиси Шукур Холмирзаев ҳақида...

Батафсил👇👇👇👇
https://teletype.in/@ijod/We2Tx7ai4wK

@shodiqul_hamro_ijodi


Репост из: O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi
Yangi kitob

TARJIMA VA TIL

Ushbu to‘plamdan tarjimashunos olim Zuhriddin Isomiddinovning turli yillarda chop etilgan va yangi, hali bosilmagan maqolalari joy olgan. Ularda O‘zbekistonda tarjimon mutaxassislarni tayyorlash, adabiy aloqalar, badiiy tarjimaga oid masalalar, ustozlar haqidagi xotiralar, shuningdek, til va adabiyot bilan bog‘liq boshqa dolzarb muammolar xususida so‘z boradi.
To‘plam badiiy tarjima va ona tilimiz masalalariga qiziqqan kishilar uchun mo‘ljallangan.

Nashriyot: “Adabiyot”

O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi Axborot xizmati


Репост из: Mutolaa
#iqtibos_vaqti


Hayot bu — bir suvday, uni bekorga oqizib bo‘lmaydi

• Abdulla Qodiriyning "Mehrobdan chayon" asaridan

Telegram | Instagram | Facebook | Ilova


Репост из: Авиатор
#Yangi_nashr

БОБУРШОҲ ВА НАПОЛЕОН
(Тарихий-қиёсий эссе)

© Рустамжон Умматов
© «Янги аср авлоди», 2024

Тонг қоласиз: барча инсон бир хилда, волидаларнинг буюк азоби – тўлғоқ билан туғилади. Бу – ҳақ, даҳолар таваллуди ҳам шундай, лекин улар туғилмайдилар, даҳолар дунёга келадилар. Нега? Негаки, уларга ўз замонлари, ўз маконлари торлик қилади, даҳолар ҳатто дунёга сиғмайдилар...

P.S. Қаттиқ муқова, 464 бет.

@Maktub_Gazeta

Показано 20 последних публикаций.