Yo‘l muhandisligi


Kanal geosi va tili: O‘zbekiston, O‘zbekcha


Kanaldagi normativ hujjatlar, GOSTlar faqat talaba yoshlar uchun o'rganish maqsadida qo'yiladi. Bularning hozirgi vaqtda amalda ekanligi, haqiqiyligi va ishonchligiga kafolat yo'q. Shuningdek bular orqali sinovlar o'tkazish maslahat berilmaydi.

Связанные каналы  |  Похожие каналы

Kanal geosi va tili
O‘zbekiston, O‘zbekcha
Statistika
Postlar filtri






YO‘LSOZ (Faqat yo‘l haqida) dan repost
Автотураргоҳлар.pdf
520.8Kb
ШНҚ 2.05.07-24 «АВТОТУРАРГОҲЛАР» ШАҲАРСОЗЛИК НОРМАЛАРИ ВА ҚОИДАЛАРИ. https://t.me/yolsoz




Tarifga til ojiz!


Avtomobil yo'llari qo'mitasi dan repost
Video oldindan ko‘rish uchun mavjud emas
Telegram'da ko‘rish
#Toshkent_viloyati
#Yoʻldagi_nosozliklarni_bartaraf_etish

✔️ Fuqarolar uchun qulay shart-sharoit yaratish,yo'llarning sifatini doimiy nazorat qilish yo'lsozlarimizning asosiy vazifasi.

📊Yuqori Chirchiq tuman Yo'llardan foydalanish davlat muassasasi hududidan o'tgan D014, D016 yo'lida nosozliklarni bartaraf etish maqsadida tizimli ishlar tashkil etildi.

Telegram | Facebook |📹You Tube 🌐  Website ▪️ Instagram


Yo‘l muhandisligi dan repost
ВМ 383.pdf
10.5Mb
Ўзбекистон Республикасининг умумий фойдаланишдаги автомобиль йўллари рўйхатини тасдиқлаш тўғрисида

https://lex.uz/docs/6999488


Yoʻl sohasiga oid normativ hujjatlarning turlari va nomlanishi:

1) SHNQ - Shaharsozlik normalari va qoidalari
2) QR- Qurilish reglamenti
3) GOST - Davlatlararo standartlar
4) OʻzDST - Oʻzbekiston davlat standartlari
5) OʻzMST - Oʻzbekiston milliy standartlari
6) IQN - Idoraviy qurilish normalari
7) MSHN- Muassasaviy shaharsozlik normalari
8) MQN - Muassasaviy qoidalar va normalar

Manba

@avtomobilyullari


Toshkent davlat transport unversiteti.
Avtomobil yoʻllari muhandisligi fakulteti
Avtomobil yoʻllarini qurish va ekspluatatsiya qilish kafedrasi online kutubxonasi.

roads.uz/Ozbek-tilidagi-adabiyotlar

Avtomobil yoʻllari ilmiy tadqiqot institutining Normativ hujjatlar elektron platformasi
Avtoyulnorma.uz


@avtomobilyullari




Вазирлар_Маҳкамасининг_2024_йил_30_декабрь_901_сон_қарори.pdf
2.5Mb
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ВАЗИРЛАР МАҲКАМАСИНИНГ 901-СОНЛИ
ҚАРОРИ

Автомобиль йўлларини қуриш, реконструкция қилиш, таъмирлаш ва улардан фойдаланиш ишларини ташкил этиш чора-тадбирлари тўғрисида

@avtomobilyullari








Straßenbetonbau dan repost
1-жадвалдан кўриш мумкинки, БНД 35/50 маркадаги битумнинг юмшаш харорати 53 С дан юқори бўлиши керак экан. Худди шундай, БНД 90/130 маркадаги битумнинг юмшаш харорати эса камида 43 С бўлиши керак экан. Яъни ўртадаги фарқ 10 С. Мисол сифатида Ўзбекистонда ёз ойладида харорат 43 С бўлиш эхтимоли юқори. Агар хаво харорати 43 С бўлса, асфальтобетон қопламаси юзаси харорати камида 50 С бўлиши мумкин. Мантиқан олсак, Ўзбекистоннинг баъзи худудларида БНД 90/130 хамда БНД 60/90 маркада битумларни қўллаш нотўғри бўлиши мумкин.
Бироқ ГОСТ 22245-90 нинг 1-иловасида йўлбоп битумларнинг қўллаш доираси бўйича тавсиялар берилган. Унда битумларни қўллаш бўйича асосий меъзон сифатида юқори харорат эмас, балки паст харорат қўрсатилган.


Straßenbetonbau dan repost
Маълумот сифатида шуни айтиб ўтамиз. Битумнинг юмшаш харорати деб битумнинг нисбатан қаттиқ холатидан оқувчан холатига ўтиши учун керакли бўлган хароратга айилади. Битумларни юмшаш харорати ГОСТ 11506, хамда AASHTO T53 бўйича аниқланади.


https://t.me/+_z4O-4deRJEzZWQy


Straßenbetonbau dan repost
1. Игна ботиш чуқурлиги (пенетрация): Битумнинг қаттиқлигини тавсифловчи кўрсаткич бўлиб, стандарт вертикал ҳолатдаги пенетрация игнаси белгиланган юклама, ҳарорат ва чўкиш вақтида битум намунасига қанчалик чуқур кириб борганини ўндан бир миллиметрда ифодалайди.

2. Юмшаш ҳарорати: Битум намунасининг ёпишқоқ-оқувчан холатга ўтадиган цельсий бўйича ифодаланган харорати бўлиб, стандарт пўлат шарча оғирлиги таъсирида ускунанинг қуйи пластинасига тегади.

3. Мўртлашиш харорати: Цельсий бўйича ифодаланган харорат бўлиб, бунда синов намунаси қисқача берилган юклама таъсиридаги эгилишда синади.

4. Очиқ тигелда чақнаш ҳарорати: Оддий атмосфера босимига мослаштирилган минимал харорат бўлиб, маълум шароитларда қиздирилган битум буғлари атрофидаги хаво билан аралашма хосил қилади ва унга очиқ олов қўлланилганда ёнади.

5. Чўзилувчанлик (дуктильлик): Битум намунаси доимий тезликда ип кўринишида чўзилиб, узилишгача чўзилган масофани тавсифловчи кўрсаткич.

6. Эрувчанлик: Битумнинг органик эритувчида эрувчанлик қобилияти.

7. Парафинлар: CnН2n + 2 умумий формуласига эга (n >16), ёруғ рангли органик қоришмалар бўлиб, улар эриган ҳолда паст оқувчанликка эга ва битумларнинг совуққа чидамлилигини пасайтиради.

8. Пенетрация индекси: Ҳисобланган кўрсаткич бўлиб, «юмшаш ҳарорати» ва «25 °С да игна ботиш чуқурлиги» кўрсаткичлари қийматлари асосида битумнинг дисперс ҳолати ўзгариш даражасини тавсифлайди.

9. Эскириш (старение): RTFOT (Rolling Thin Film Oven Test) усулида битум намунасига ҳаво оқими ва ҳарорат таъсирида физик-кимёвий кўрсаткичлар ўзгариши жараёни.

10. Динамик оқувчанлиги: Битумнинг реологик хусусиятини тавсифловчи кўрсаткич бўлиб, сурилиш зўриқиши сурилиш тезлигига нисбатда ҳисобланади.

11. Чўзилишдаги максимал куч: Битум намунаси чўзилишида қаршилик кўрсатишга қобил бўлган энг юқори куч.
Умуман олганда иқлими қуруқ иссиқ бўлган худудларга қаттиқроқ битумларни лойихалаш, нисбатан совуқ иқлимларда эса суюқроқ, яъни юмшаш харорати паст бўлган битумларни қўллаш мақсадга мувофиқ.
Бироқ қўпинча гувохи бўламиз, бир гурух мутахассислар Ўзбекистонда БНД 50/70 маркадаги битумларни қўллаш тўғри деб биладилар, баъзилари эса йўқ. Сабаби эса турли маркадаги битумларнинг юмшаш харорати турлича. Мисол сифатида тўртта турдаги битумларни юмшаш харорати бўйича солиштирамиз.


Straßenbetonbau dan repost


Straßenbetonbau dan repost
Асфальтобетон учун битум тури қандай танланади?

Асфальтобетон хамда цементобетон қопламасининг узоқ хизмат қилишида боғловчининг роли жуда мухимдир. Хар икки турдаги қопламаларни лойихалашда боғловчи турини танлашда қурилиш лойихаланаётган худуд иқлими ва мухити инобатга олиниши керак. Йўлбоп битумлар физик-механик хоссаларига асосий талаблар ГОСТ 22245 ва ГОСТ 33133 да берилган. ГОСТ 22245 га асосан битумлар игна ботиш чуқурлигига қараб БНД 200/300, БНД 130/200, БНД 90/130, БНД 60/90, БНД 40/60, БН 200/300, БН 130/200, БН 90/130, БН 60/90 каби маркаларга ажратилади. Ўзбекистонда амалда бўлган ГОСТ 33133-2014 да эса битумлар игна ботиш чуқурлигига қараб БНД 130/200, БНД 100/130, БНД 70/100, БНД 50/70, БНД 35/50, БНД 20/35 каби маркаларга бўлинади. Деярли хар икки нормативда хам битумларда қуйидаги хоссалари мухим хисобланади ва уларга чегаралар қўйилган. Улар қуйидагилардан иборат:



20 ta oxirgi post ko‘rsatilgan.