Ибрат
Оналар…
Қизча ошхонада овқат пишираётган онасининг олдига келиб қўлига бир қоғоз узатди. Онаси қўлларини артиб, қизи узатган қоғозни олиб ўқий бошлади.
“Гулларни суғорганим учун – беш минг сўм, доимо хонамни тоза тутганим учун – минг сўм, дўконга борганим учун – ўн минг сўм, сиз бозордалигингизда укам билан ўйнаб ўтирганим учун – ўн беш минг сўм, ахлатларни ташлаб келганим учун – минг сўм, чораклигим беш бўлгани учун – йигирма беш минг сўм… жами – эллик етти минг сўм”.
Онаси юзида табассум билан қизи ёзган рўйхатни ўқигач, қоғознинг орқа томонини ўгириб ёза бошлади:
“Сени тўққиз ой қорнимда олиб юрганим – текин, кечалари ухламай сени овутганим – текин, қанчалик кир бўлмасин, кийимларингни тозалаганим – текин, мазам бўлмай қолганда ҳам сенга таом тайёрлаганим – текин, касал бўлганингда тўккан кўз ёшларим – текин, жоним қизим, сенга қалбимни, меҳримни, ҳаётимни бағишлаганим – текин…”
Қизалоқ хатни ўқиб, йиғлаб юборди. Онасини қаттиқ қучоқлаб узр сўради.
Унутманг! Биз ҳеч қачон оналаримизнинг ҳаққини адо эта олмаймиз. Уларнинг олдида бутун умр қарздормиз.
“Оила тақвими”дан олинди
https://t.me/UlugnorBoshmasjid