Postlar filtri


Mubaşşir Ahmad dan repost
"Яхши кўрган кишимиз касал бўлса, синов деймиз. Ёмон кўрганимиз хасталанса, жазо.
Аллоҳнинг қадарини хоҳишингизга кўра тақсимлашдан эҳтиёт бўлинг!"


@Mubashshirahmad


Mubaşşir Ahmad dan repost
ҲАМАС тенг бўлмаган урушга кирди, деганларга, Аллоҳ таолонинг мана бу амрини ҳавола қиламиз:"(Эй мўминлар), улар учун имконингиз борича куч-қувват тайёрлаб қўйинг!". ("Анфол" сураси, 60-оят).

"Имконингиз борича" деган, "уларники билан тенг" ёки "уларга бас келадиган" демаган. Қолаверса улар душмандан кучли қуролга эгалар. У - иймон бўлади.

@MubashshirAhmad


Mufarrid 123 | Муфаррид 123 dan repost
Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам дедилар:

«Амаллар ҳар душанба, пайшанба кунлари (Аллоҳга) кўрсатилади. Менинг амалим рўзадор бўлган ҳолимда кўрсатилишини истайман» (Имом Термизий ривояти).

✅Шарҳ: Банда қилган амаллари душанба ва пайшанба кунлари (аслида У Зот ҳамма нарсадан хабардор бўлса-да,) Аллоҳнинг ҳузурига кўтарилиб, кўрсатилади. Шундай вақтда банда рўзадор бўлса, нақадар яхши!

Пайғамбаримиз алайҳиссалом амаллар кўрсатиладиган кунда рўзадор бўлишни бежизга хуш кўрмаганлар. Бунинг яна бир ҳикмати бошқа ривоятда айтилган. Душанба куни рўзаси ҳақида сўралганида Росулуллоҳ алайҳиссалом: “Бу шундай кунки, унда мен туғилганман ва пайғамбар қилиб юборилганман ёки ўша куни менга (Қуръон) нозил қилинган”, деб айтганлар.

Агар қодир бўлсангиз рўзадорлар карвонига қўшилинг! Агар қодир бўлолмасангиз, бошқа диндошларингизга эслатинг. Билмайсизки, сизнинг эслатишингиз сабабли қанчалар рўза тутаркин! Сиз сабабли рўза тутган киши баробарида сизга ҳам савоб ёзилади.

▶️ Азизларингизга улашишни унутманг!

Каналимизга уланинг:
@mufarrid123 ❤️


Бир киши денгизчидан:
– Отанг қаерда вафот қилган? – деб сўради.
– Денгизда, – деди денгизчи.
– Бобонг-чи?
– У ҳам денгизда.
Савол берган одам ҳайрон қолди ва:
– Шунча ишдан кейин ҳам сен яна денгизда сузиб юрибсанми!? – деб юборди.

Денгизчи табассум қилди ва худди ўша саволарни унинг ўзига бера бошлади:
– Сенинг отанг қаерда вафот қилган?
– Уйда.
– Бобонг-чи?
– У ҳам уйда.
Денгизчи шунда айтди:
– Шундан кейин ҳам тўшагингда хотиржам ётибсанми?!


“Умрбоқий ҳикоялар” китобидан.

@IkromSharif


"Агар оғриқни ҳис қилаётган бўлсангиз, демак тирик экансиз. Агар бошқаларнинг оғриғини ҳис қилаётган бўлсангиз, демак инсонсиз".

@MubashshirAhmad


- Кўз ёшлари нима ўзи?
- Кўз ёшлари руҳнинг нафас олиши. Соғинч кучайгани сари инсон кўзидан нафас ола бошлайди.

Вуждон Али

@MubashshirAhmad


Этагини ёпмаган аёлдан, элини ҳимоя қиладиган ўғил туғилмайди.

Тоголок Молдо.
Байымбет Абдуррохман.
Қирғиз ёзувчиси..

Фахриддин Шайзақов саҳифаларидан


@MubashshirAhmad


Mubaşşir Ahmad dan repost
Аъробий тили сўконғич ва сўзи уятсиз бир одамни кўриб, деди: "Аллоҳ одамларнинг авратини оёқлари орасида қилган бўлса, сеникини жағларинг орасида қилибди. Энди уни сукут билан яшир!".

@MubashshirAhmad


Келажагим учун бошланғич мактабда ўқидим. Кейин: «Келажагинг учун ўрта мактабда ҳам ўқи», дейишди. Кейин: «Келажагинг учун лицейдаям ўқи», деб айтишди. Кейин: «Келажагинг учун бакалавриатда ҳам ўқи», дейишди. Кейин: «Келажагинг учун бир яхши иш топ», дейишди. Кейин: «Келажагинг учун оила қур», дейишди. Кейин: «Келажагинг учун фарзандларни кўпайтир», дейишди. Мана, ёшим 77 га етганда ушбу сўзларни ёзяпман. Мен ҳамон ўша келажакни кутиб яшаяпман. Энди билсам, ўша келажак буқани қувлаб етиш учун унинг бошига қўйилган бир
парча қизил латта экан.
Аммо унга етиб бўлмас экан. Чунки келажакка етиб борилса, ҳозирга айланар экан. Ҳозир эса ўтмишга айланар экан. Сўнгра янги келажакка тўқнаш бўлинар экан.
Ҳақиқий келажак эса Аллоҳ таолонинг сендан рози бўлиши, дўзахидан омон қолиб, жаннатига киришинг экан.

(Изоҳ: Аслида буқа билан курашувчи тореадорлар қўлига қизил латта ушлаб олади. Қизил рангни кўрса буқанинг қони қайнайди дейишади. Унга етиб олиш учун эмас).

«Саодатга етакловчи ҳикматлар - 3»


Islom.uz dan repost
#Siyrat

Abdurrohman ibn Abu Laylodan rivoyat qilinadi:

«Muhammad sollallohu alayhi vasallamning sahobalari bizga aytib berishdi. Ular Nabiy sollallohu alayhi vasallam bilan yurishganda bir kishi uxlab qolibdi. Ba’zilari uning arqonini olib qo‘yibdi. U cho‘chib ketibdi. Shunda Rasululloh sollallohu alayhi vasallam: «Musulmon musulmonni cho‘chitishi halol emas», debdilar».

Abu Dovud rivoyat qilgan.


🕋 @islomuz


Илм калитдир. Қўрқоқлигимиз ҳам илмсизлигимиз туфайлидир.

@MubashshirAhmad


Mubaşşir Ahmad dan repost
Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва саллам узоқ сокин бўлар, кўп зикр қилар, кам кулар ва доим табассумли эдилар.

Ўрнагимиз у зот бўлсинлар!

@MubashshirAhmad


Умар розияллоҳу анҳу Абу Убайдага шундай дедилар:
"Биз энг хору ҳақир қавм эдик. Аллоҳ бизни ислом сабабидан азиз қилди. Агар биз азизликни ундан бошқадан изласак, Аллоҳ бизни хор қилади!".

@MubashshirAhmad


Video oldindan ko‘rish uchun mavjud emas
Telegram'da ko‘rish
Шовқин қилманглар, уммат ухлаяпти...

@MubashshirAhmad




Mubaşşir Ahmad dan repost
Банда тавба қилганида Аллоҳ унинг тавбасининг ростлигини синаш учун, ўша гуноҳига бориш йўлларини осон қилиб қўяди.

Шайх Муҳаммад Мухтор Шинқитий

@MubashshirAhmad


Shunday insonlar bor qoʻli koʻp pul koʻrsa, Oxiratni uni yaratgan Ollohni esidan chiqarishadi.
Pul insonni buzmaydi aslida haqiqiy basharasini ochadi.
Pul koʻpligida Doʻstlar va Dugonalar koʻpayadi.
Bu sinovli dunyo ! Iwi orqaga ketib bir soʻmsiz qolganda, Doʻstlar va Dugonalar topilmaydi.
Olloh esiga tushadi, 5 maxal namoz oʻqiy boshlaydi.
Iwi yurishib qoʻli koʻp pul topsa, Oxiratni ham, Uni yaratgan Ollohni ham esdan chiqaradi. Yana Eski toʻn-Eski togʻora !
Buning savol javobi ogʻir boʻladi.

Allohu akbar !

"Eslating" zero eslatma moʻminlarga manfaat yetkazur. (Zarriyot surasi, 55)




Баҳслашаётганда асабийлашаверманг. Ақл ва фикрлар бир-биридан фарқланади.

Telegram | Facebook | Instagram | YouTube


Агар инсоннинг виждони ўлиб ҳақиқатни инкор этса, унинг Қуръон ёдлагани-ю, Суннат ўргангани ҳеч фойда бермас.

Шайх Муҳаммад Ғазолий

Telegram | Facebook | Instagram | YouTube

20 ta oxirgi post ko‘rsatilgan.