HUQUQSHUNOS BLOGER.


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: Право


✅ «Сўзласам таъсири йўқ,
Сукут сақласам кўнгил рози эмас...»
© Фузулий
📝 Каналдаги постлар шахсий фикр ва қарашлар бўлиб, ҳеч қандай Расмий маънога эга эмас.
💻 Шахсий Блог. (Юрист: М. Жўраев.)

Связанные каналы  |  Похожие каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
Право
Статистика
Фильтр публикаций


▪️Сўзга ҳожат йўқ...

➡️
@Huquqshunos_bloger


Қовун сайли бошланди дейишди.


© Обуначимиздан.

➡️ @Huquqshunos_bloger


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
«Xalq puli, xalq mulki degan narsa yoʻq. Pul davlat byudjetiga oʻtdimi, davlat mulkiga aylanadi» – Qashqadaryo viloyati Adliya boshqarmasi boshligʻi Salohiddin Nuriyev.

Bu gapdan kelib chiqsak, mansabdorlar xalq pulidan emas, davlat budjetidan maosh oladi. Va o'z-o'zidan mansabdorlarning xalq oldidagi ma'suliyati qolmaydimi ?!

Shu kabi fikrdagi insonlarga Konstitutsiyaning 2-moddasini yana bir bor o'qitish kerak.

Ortiqcha so'z yo'q. Shunchaki Adliya tizimida ham shu kabi fikrlovchi shaxslar bor ekanligiga achinarli.

Adliya vazirligi holat bo'yicha o'rganish olib borayotganligi va holatga baho berilishini ma'lum qildi. Kutamiz.

➡️ @Huquqshunos_bloger


✅ “Facebook” бир фойдаланувчиси ёзибди: «АЭС давлат миқёсидаги лойиҳа. Уни бошлашдан олдин Референдумга қўйиш керак».

Бу фикрга қисман қўшиламан. Аммо
АЭС ҳам «АЭС сеники, меники, барчамизники» бўлиб кетиши аниқ. Жуда бўлмаса 1 хафта светни ўчириб қўйишса АЭС ҳам Референдумдан ўтиб кетиши ҳеч гап эмас.

➡️
@Huquqshunos_bloger


✅ Ҳозирги талабаларга ҳам осон эмас. Ўзини «тажриба қуёнидек» ҳис қилишса керак. Кечанги қонун-қарорлар бугунга, бугунгилари эса эртага тўғри келмайди.

Четдан қараганда худди «тепадаги» ҳамманинг фикрини бирма-бир синовдан ўтказиб чиқаётганга ўхшайди. Чунки бир-бирига умуман тўғри келмайдиган қоидалар битта миядан чиқиши амримаҳол.

➡️ @Huquqshunos_bloger


✅ Сиёсатга қизиқмаслигини айтган ҳар бир киши, сувга қизиқмаслигини таъкидлаган чўкаётган одамга ўхшайди.

© Махатма Ганди.

➡️
@Huquqshunos_bloger


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Ҳам кулгили, ҳам ачинарли.

Мустақил сайт журналисти Илёс Сафаровнинг берган саволидан сўнг, шу ерда турган «UzReport» TV мухбири микрофонини қайтариб олди. Чунки бу каби «қалтис» саволлар телеведенияга тегишли эмас.

Мана шу 1 минутлик видео биздаги телеведениянинг асл ҳолини кўрсатиб берган.

Сайтлар ўзини ўзи таъминлайди. Аммо бизнинг солиқлардан фаолият юритувчи ва ойлик олувчи бу телеведения бизга керакми ?!

➡️ @Huquqshunos_bloger


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
TOSHKENT TEXNOLOGIYALAR UNIVERSITETI talabalaridan Prezidentga murojaat!

➡️ @Huquqshunos_bloger


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
ТТУ талабаларидан ўринли савол.

Хусусий университетга лицензия берувчи инспекция, уни судга бериб лицензиясини бекор қилувчи вазирлик. Аммо бунинг учун сарсон бўлувчи талаба.

Бу овворагарчиликга айнан нодавлат ОТМ нинг талабалари дуч келиши «Таълим тўғрисида»ги Қонуннинг 4-моддаси учунчи (таълим соҳасида камситишларга йўл қўйилмаслиги) ва тўртинчи
(таълим олишга доир тенг имкониятларнинг таъминланиши) принципларига зид эмасми ?!

➡️ @Huquqshunos_bloger


✅ Билим олиш ва университетда ўқишни ҳеч қачон адаштириб қўйманг.

Мен Гарвардда ўқимаганман, лекин қўл остимдагилар Гарвардни тугатган.

©️ Илон Маск

➡️
@Huquqshunos_bloger


Ёмон қонунлар ва яхши амалдорлар билан мамлакатни бошқариш мумкин.

Аммо ёмон амалдорлар ва яхши қонунлар билан давлатни бошқариш мушкул.

© Отто фон Бисмарк


➡️ @Huquqshunos_bloger


🇰🇿 Айжан Аймаганова.

➡️
@Huquqshunos_bloger


Адвокат касбининг моҳияти – умидсизликка тушмасликни билишдир.

© Светлана Володина,
Россиялик адвокат, Федерал АП президенти.


➡️ @Huquqshunos_bloger


Адвокатлар икки хил бўлади: судда мижоз томондан олган пулини оқлашга ҳаракат қиладиган адвокатлар ва судда мижозини оқлашга ҳаракат қиладиган адвокатлар.

© «Ҳуқуқшунос блогер».

➡️
@Huquqshunos_bloger


Барчасини овоз ҳал қилади.

Кўчада ҳар куни «Open budget»чиларни ҳаммамиз кўрамиз. Уларнинг схемаси жуда оддий, сайтга ўз дастурларини эълон қилади: маҳалласини асфалт қилиш ёки қишлоқига мактаб қуриш учун кўпроқ овоз йиғиши ва ғалаба қозониши керак.

Бунинг учун улар тумандан шаҳарга келишлари, бир неча миллионлар пул сарфлаб овоз йиғишлари керак. Охирида ғалаба қозонганларни давлат тасдиқлаб беради.

Бу пост опен буджет ҳақида эмас.

Ўзбекистонда энг муҳим, ҳал қилувчи овозлар опен буджетга тегишли бўлгани учун эсладим.

Энди қардошларимиз Туркияга қарайлик. У ерда ҳам энг кўп овоз бериш учун кураш кетади. У ерда ҳам таклиф, дастур бор ва энг кўп овоз йиға олганлар ўз дастурларини амалга оширадилар.

Аммо Туркияда овозни халқ эмас, депутатлар ва бошқа овоз йиғиши кераклар йиғади. Халқ овоз бериши учун ўз дастурига одамларнинг маҳалласини асфалт қилиш ва қишлоқига мактаб қуриб беришни киритади. Халқ эса ўзига ёққан дастурга овоз бериши яъни халқ тасдиқлаб бериши кифоя. Ёнидан пул сарфлаб овоз йиғиши шарт эмас.

Қисқаси барчасини овоз ҳал қилади. Сизнинг тақдирингизни иккинчи ёки учинчи овоз ҳал этмаслиги учун, биринчи овозингизниёқ тўғри ва аниқ йўналтиринг.

© «Ҳуқуқшунос блогер».

➡️
@Huquqshunos_bloger


ТТУ талабалари номидан мурожаатномани тайёрлаган эдик. Кўпчилик танишишга ва фикрларини билдиришга улгурди.

Энди кейинги босқич. Баъзи талабалар мурожаатномани видеомурожаатномага айлантиришни таклиф этишди ва бу тўғри таклиф. Чунки видеомурожаатнома эътибор тортиши осонроқ ва барча платформаларга тарқатиш учун қулай.

Бунда талабалардан юқоридаги матнли мурожаатномани якка ёки жамоавий тарзда видео шаклда баён этиш тавсия этилади. Мурожаатнома талабаларнинг ўзи томонидан бўлиши лозим. Видеомурожаатнома тайёрлаш ниятида бўлганларга алоҳида тавсиялар берилади. Бунинг учун @yuta_admin га алоқага чиқишингиз мумкин.

Яна бир бор эслатиб ўтамиз, бу мурожаатнома ТТУ талабалари номидан қилинмоқда ва талабаларнинг ўзлари ташаббус кўрсатмаса бу мурожаат керакли натижа бермайди.

➡️
@Huquqshunos_bloger


Oliy ta'lim fan va innovatsion vazirligiga Nodavlat OTM — Toshkent texnologiyalar universitetining (TTU) «Yurisprudensiya» talabalari nomidan murojaatnoma.

Xabaringiz bor Vazirlik yaqinda yopilayotgan nodavlat OTM lar talabalarining o'qishini ko'chirish masalasida bayonot berdi.

Ammo bu bayonotda nodavlat OTM larda tahsil olayotgan «Yurisprudensiya» talabalarining bir qator savollari ochiq qolgan.

Birinchidan, vazirlik aytib o'tdiki, yopilayotgan nodavlat OTM lar talabalari davlat OTM lariga o'z o'qishlarini imtihon asosida ko'chirishlari mumkin deb tushuntirish berildi. Ammo bu jarayonni tartibga soluvchi PQ-200 sonli qarorida litsenziyasi bekor qilingan nodavlat OTM talabasi davlat oliygohiga qaysi tartibga asosan o'qishni ko'chirishi ko'rsatilmagan. Oliy ta'lim, fan va inovatsiyalar vazirligi talabalarning o'zlari ariza yozgan davlat yoki novdalatniga ko'chirish mumkinligi aytasada lekin davlat oliygohiga o'qishni ko'chirish imtihon asosida amalga oshirilishini aytmoqda.

Nega qonunda aniq belgilanmagan holat talabalarga qiyin yo'l bilan hal etilmoqda ?!

Ikkinchidan, bilamizki Respublikamizdagi barcha ta'lim yo'nalishlari ichida, o'qishni ko'chirishda eng yuqori ball (140 ball) «Yurisprudensiya» yo'nalishi hisoblanadi. Bundan tashqari davlat oliygohlaridagi «Yurisprudensiya» fakultetlari qabul hajmi ancha kam hisoblanadi. Shu va boshqa jihatlar yopilayotgan nodavlat OTM lar «Yurisprudensiya» talabalari hamda boshqa yo'nalishlar o'rtasida ijtimoiy tenglik buzilishi mumkinligi hisobga olinganmi ?!

Uchinchidan, vazirlik xabar berishicha yopilayotgan nodavlat OTM «Yurisprudensiya» yo'nalishi talabalari o'z o'qishlarini davlat oliygohiga ko'chirishni istamasa yoki yetarli ball to'play omasa, talaba o'z o'qishini nodavlat oliygohdagi «Yurisprudensiya» yo'nalishiga imtihonsiz ko'chirishi mumkinligi aytilgan.

Bu yerda vazirlik tomonidan O'zbekiston Kasaba uyushmasi qoshidagi Mehnat va Ijtimoiy munosabatlar akademiyasini aytib o'tilgan.
Yopilayotgan OTM lar ichida esa yagona yuridik yo'nalish Toshkent texnologiyalar universiteti (TTU) dagi «Yurisprudensiya: biznes huquqi» yo'nalishi hisoblanadi.

Vazirlik taklif etayotgan nodavlat OTM larida biznes huquqi bo'yicha yo'nalish mavjud emas. Umuman olganda yopilayotgan nodavlat OTM «Yurisprudensiya» talabalarida tanlov huquqi juda cheklangan.

To'rtinchidan, Vazirlik tomonidan nodavlat OTM larning «Yurisprudensiya» talabalariga taklif etilayotgan Akademiyaga o'qishni ko'chirishda ham bir qator savollar keltirib chiqarmoqda.

Avvalambor ushbu Akademiya qamrovi yopilayotgan nodavlat OTM lar «Yurisprudensiya» yo'nalishi talabalarini qabul qilish imkoniga egami ?! O'qish ko'chirilganda o'quv dasturlari qanday moslashtiriladi ?!

Eng muhim masalalardan biri ushbu Akademiya to'lov kontrakti va yopilayotgan nodavlat OTM to'lov kontrakti o'rtasidaga farq qanday hal etiladi.

Misol uchun yopilayotgan TTU «Yurisprudensiya» yo'nalishining kunduzgi ta'lim shaklida bir yillik kontrakt miqdori 20 million so'mni tashkil etgan bo'lsa, Kasaba uyushmasining Akademiyasida bir yillik kontrakt miqdori 27 million so'm hisoblanadi. Bu farq sirtqi ta'lim shaklida ham mavjud. Ya'ni talaba o'z o'qishini boshqa nodavlat oliygohga ko'chirganda kontrakt miqdori oshishi mumkin. Bu esa talabada ba'zi moliyaviy jihatdan to'g'ri kelmasligi mumkin.

Yuqorida sanab o'tilgan va boshqa holatlar hamda savollar yuzlab talabalarni qiziqtirmoqda. Oliy ta'lim vazirligi (OTFIV) dan ushbu holatlarga e'tibor qaratishini hamda talabalar taqdiriga befarq bo'lmasligini so'rab qolamiz.

Toshkent texnologiyalar universiteti talabalari.

➡️ @Huquqshunos_bloger

1.9k 0 52 35 44

Демак ТТУ талабалари номидан мурожаат матнини эртага шу каналда эълон қиламиз.

Фақат бир нарсани унутмаслик керак. Бу ТТУ талабаларининг мурожаатномаси ва талабаларнинг ўзлари ташаббус кўрсатмаса бу мурожаат шу канал доирасидан чиқа олмайди. Биз бу масалага бефарқ бўла олмаганимиз сабабли бу мурожаатномада ташкилотчи бўлмоқдамиз. Қолгани талабаларнинг ҳаракатига боғлиқ.

Мурожаатнома ТТУ «Юриспруденция» талабалар фикрлари асосида шакллантирилди ва эртага каналга жойланган яна баъзи фикрларни қўшишимиз мумкин.

➡️ @Huquqshunos_bloger


ТТУ талабалари номидан вазирликка мурожаатнома тайёр. Фақатгина уни эълон қилишимиз вақтини келишиб олишимиз керак.

«Ҳозир эълон қилиш керак» деган талабалар 👍 белгисини, «Йўқ ҳали эълон қилишга эрта» деган фикрдаги талабалар 🤝 белгисини қолдирсин. Қўшимча фикрларни эса изоҳларда қолдиришингиз мумкин.

➡️ @Huquqshunos_bloger

1.5k 0 19 20 129
Показано 20 последних публикаций.