Darhaqiqat


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: Другое


Murojaat uchun: @darhaqiqat_bot
Биз келиб кетгувчи тўгарак жаҳон,
На боши маълуму, на сўнги аён
Ҳеч кимга ростини айтиб беролмас
Қайдан келдигу, кетурмиз қай ён

Связанные каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
Другое
Статистика
Фильтр публикаций


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Darhaqiqat!!!
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Ор қиламан…
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
«Бой ва камбағал»
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Репост из: Darhaqiqat
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Тулки дарёнинг нариги қирғоғида турган туядан сўради:
— Сув сатҳи чуқур эмасми?
Туя жавоб берди:
— Йўқ, елка баробар.
Тулки ўзини сувга отган эди дарё чуқурлигидан уни домига торта бошлади. У гоҳ сув ичига ғарқ бўлиб, гоҳ типирчилаб зўрға бошини сувдан чиқариб, аранг бир тошга тирмашиб жонини сақлаб қолди. Кейин хансираганча туяга бақирди:
— Сен дарёни елка баробар, демаганмидинг?!
Туя яна хотиржам жавоб берди:
— Ҳа, шундай, лекин у менинг елкам баробар.

Бировдан маслаҳат сўрасангиз, у ўз имкониятларидан келиб чиқиб маслаҳат бериши мумкинлигини ҳисобга олинг. Ҳамманинг ҳам кўрсатмалари ёки ҳаёт йўлини тўлиғича ўзингизга йўл тутманг. Йўқса, улар кечиб ўтган йўл, сизни ғарқ қилиши мумкин.
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Пиёда ўйларкан: "Қанча тер тўксам, қанча олдинга юриб ҳаракат қилсам, тезроқ манзилга етиб шоҳ бўламан"...

Шоҳ ўйларкан: "Пиёда қанча кўп ҳаракат қилса, қанча тер тўкса, мен янада кўпроқ, янада узоқроқ подшоҳлик қиламан"...
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Қовун ширин бўлгани учун унинг бағрига пичоқ уришади. Ҳаётимиз ҳам шундай: қачонки сен одамлар учун ширин бўлишни бошласанг, албатта, бағрингга пичоқ уришади...

©️ Вафо Мўмин
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Aдам Смидт айтганидек: "Одамлар адолатни севишлари учун уларга адолатсизликларнинг оқибатларини кўрсатиб турмоқ зарур".
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Бир подшоҳ ўта совуқ тунларнинг бирида қасрига қайтаётиб, юпун кийинган бир қари соқчига кўзи тушиб қолди. Унга яқин келиб:
- Совқотмайсизми, - деб сўради.
- Совқотаман. Лекин менинг иссиқ кийимим йўқ, шунинг учун чидашга мажбурман, - деб жавоб берди қари соқчи. Подшоҳ унга бирон хизматкоридан иссиқ кийим бериб юборишни ваъда қилиб, ичкарига кириб кетди. Бу ваъдадан соқчи жуда хурсанд бўлди. Лекин ичкарига кирган захоти подшоҳнинг соқчига берган ваъдаси ёдидан кўтарилди. Эрталаб эса қари соқчи хаётдан кўз юмган эди. Унинг ёнида қалтироқ қўллар билан ёзилган бир нома турарди. Номада шундай дейилган эди:
"Подшоҳим, шу вақтга қадар ҳар тунда совуққа чидаб келаётган эдим. Аммо бу кеча сизнинг иссиқ кийим хақидаги ваъдангиз қувватимни олди ва мени ҳалок этди".

Бировга берган ваъдангиз сиз ўйлагандан кўра кўпроқ маънога эга эканини унутманг!
Берган ваъдангизга хилоф қила кўрманг! Ахир, сиз бу ишингиз билан нималарни хароб қилаётганингизни билмайсиз-ку!

Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Мактаба йўқ бир тийини,
тўйга минг сўмлаб берур,
Чораси мушкул касалга мубталодир бизни халқ.

Ибрат олмайдир бошига
шунча кулфат келса ҳам,
Мисли бир калтак йўқотган
кўрга ўхшар бизни халқ.

Чўлпон
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


#iqtibos

Siz g'azabda bo'lsangiz - demak sizni yengishibdi.

#Konfutsiy
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Ҳаволаниб учган зарра-ю қумлар,
Сувга етиб келгач, елданда қолар.

Тоғлардан сел билан оқаётган тошлар,
Текисликга етиб келгач селданда қолар.

Бу дунё алдоқчи ишонма унга,
Отангдан қолгандур, сенданда қолар.

Йўлга чиқсанг ўнг у сўлинга қара,
Қанча шахар, қанча мозор,
қанча мақбара.

Бунда барча тенгдур гадою тўра.
Созанда чалаётган найингдан сўра,

Созу, нозу, раққоса, эски ноғора.
Бошқалардан қолган сенданда қолар...

Каналга уланиш:
@darhaqiqatuz


1. Ота-она;
2. Миллати;
3. Туғиладиган жойи (Ватани);
4. Депутатлар, ҳокимлар ва бошқа катта амалдорларни ва маҳалла раисларини...
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Тажриба - хатолар орқали кўпаяди.

Хато қилмаган одамда кўникма хам тажриба хам бўлмайди.

Фарғона вилоятилик бир таниқли дарвоз бўлар эди. Жуда хам истарали инсон бўлган. Хозир хаётми ёки йўқми билмайман.

Ана шу инсон: "Хато қилмаган, мушкул ахволга тушиб қомаган, панд емаган ва урушмайдиган фарзандлар хақиқий хаётга қадам ташлаганларида тезгина қоқилиб қолишади" дер эди.

Вақтлар ўтиб ёшлигидан хар томонлама тўкис бўлиб вояга етган. йигитларни ўзлари хақиқий хаётга қадам қўйганларида, ёки ота-оналари ўтиб кетганидан сўнг роса хам мушкул ахволга тушиб қолишганини кўп гувохи бўлдим.

Фарзандингиз билан орангизда шундай муносабат ўрнатингки, хар бир қилиб қўйган айбини ва иллатини сизга тўғрисини айтишга ирода топсин. Сизга ишонсин.

Одатда турмушни, рўзғорни ва фарзанд тарбиясини бировга ўргатиш жуда қийин. Аммо ўз тажрибаси билан бахам кўришни фойдаси бор.
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Репост из: Darhaqiqat
Каромат

* Хожа Баҳоуддин Нақшбанддан муридлари бирор каромат кўрсатишни сўрашди. Ҳазрат ўринларидан турдилар-да, енгил-енгил беш-олти қадам юриб, яна жойларига чўкдилар. Муридлар ҳайрон бўлиб қарашди. Ҳазрати Нақшбанд дедилар:

– Икки елкамда тоғдай-тоғдай гуноҳларни кўтариб, қушдай енгил юришимнинг ўзи каромат эмасми?!
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Миллатни қул қилишнинг икки йўли бор:
Биринчиси қилич, иккинчиси қарз билан!

Джон Адамс
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Ilmda diqqatning roli!


Har bir ilm kuchli diqqat talab qiladi. Kuchli diqqatsiz ilm qilish deyarli imkonsiz. Misol uchun xartumda (xalq tilida shlang) suv sepib korgan odam yaxshi biladi, agar xartumning uchini qancha kichkina qilsangiz tezlik oshib suv uzoqroqqa boradi. Hattoki shu usulda kuchliroq bosim bilan suv bilan metalni ham kesishyapti hozirda. Diqqatdham shunday, agar siz diqqatingizni jamlab bir masalaga qaratsangiz, shu masalan juda yaxshi organasiz, uni ich ichingizdan his qilasiz. Multfilm tomosha qilayotgan bolani multfilmga diqqat qaratganidek biror ilm organishga diqqatingizni qaratsangiz shu ilmni tezda ozlashtirasiz.

Ilmni tez ozlashtiradigan odamlarni organsangiz ular tezda diqqatini bir joyga jamlay oladi va bir masalaga tolaligicha yonaltira oladi. Kopgina kuchli ilmli odamlarga e'tibor bersangiz, atrofda nima bolayotganligiga bolgan diqqat e'tiborlari juda past boladi. Chunki ular diqqatini boshqa bir joyga, ilmga , masalaga juda kuchli yonaltirgan boladi. Odatda bundaylar shu masalani yechmaguncha diqqatini shu masaladan uzmaydi. Katta ishlarni aynan shunday insonlar qiladi.

Tushundikki kuchli diqqat bu ilm olish uchun zarur bolgan xususiyatlardan biri. Endi diqqatimizni yoshlarimizga qaratsak. Hozirgi yoshlarimizdagi muammolardan biri shuki, ularning aksariyati diqqatini bir nuqtaga qaratib ilm qila olmayapti. Ularning atrofida informatsiya juda kopayib ketgan, aksar yoshlar hammasiga birdek diqqat qila olaman deydi va chuchvarani xom sanab qoyadi. Buni yoshlar tushunishi kerak, va diqqatini susaytiradigan har xil odatlardan voz kecha olish kerak. Diqqatni pasaytiruvchi juda kop odatlar bor. Misol uchun kichkina videochalar toplamini toxtamasdan koraverishingiz diqqatingizni ancha susaytiradi. Chunki siz video yoqmasa keyingi videoga otib ketaverasiz va miyangiz yoqmaydigan narsaga diqqatini pasaytirib boraveradi, erka bolib qoladi, ya'ni miyangiz erkalanib oziga yoqmaydigan narsalarga rad beraverishni boshlaydi. Ilmda qiyinchiliklar juda kop bolganligi uchun miyangiz avtomatik ilm qilishga bolgan diqqatingizni rad qilaveradi. Bunday odatlardan tezda voz kecha olish kerak.

Aslida kuchsiz diqqat birgina yoshlarni muammosi emas hozirgi paytda jamiyatimizning asosiy muammolaridan biri aynan shu. Misol uchun biz muammolarga sanasi paytidagina e'tibor qaratamiz, keyin esimizdan chiqib ketadi. Tilimizga e'tibor berish, boshqa tillardan kirib kelgan sozlarni ishlatmaslikka faqat 21 oktyabr atrofida diqqat qaratamiz, bayrogimizga bolgan hurmatni oshirishimiz kerakligiga faqat 18-noyabr atrofida diqqat qaratamiz, yoki sud tizimimiz ketma-ket xatolarga yol qoysa ham faqat osha xato qilgan payt atrofida diqqat qaratamiz va hokazo... Lekin bu masalalar ozgina vaqtdan keyin diqqatimiz markazidan chiqib ketadi. Muammo yechilmasdan muammoligicha qoladi. Agar masalaga shu masala yechilmaguncha diqqat qaratsak bilasizmi nimalar ozgarib ketadi...


Aslida bizda ovqatni juda diqqat bilan pishirishadida(ozimizni ovqatlarni soginib ketdi odam)

@kаrimraximov
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


Mas’uliyat - bu odamlar qo‘rqadigan narsa. Vaholanki, aynan mas’uliyat bizni bu dunyoda o‘sishimizga, taraqqiy etishimizga yordam beradi.

© Frenk Kreyl
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz


HAYOT- MUSOBAQA MAYDONI EMAS...
Каналга уланиш: @darhaqiqatuz

Показано 20 последних публикаций.