Blogerofficial


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: Медицина


Жамиятда содир бўлаётган ҳодисаларга шахсий ёндашув. Сизларни фикр қилишга ундовчи канал.
https://t.me/Blogerofficial

Связанные каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
Медицина
Статистика
Фильтр публикаций


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Nimalarnidir eslatmadimi shu so'zlar.

(TEMIR XOTIN FILMIDAN PARCHA)


Репост из: Surish kerak
Mustaqillik.

Albatta biz mustaqillikni olmaganmiz, SSSR parchalanib, «bor hammang o‘z kuningni o‘zing ko‘r» deb tarqalib ketishi va barcha o‘z falsafasida yashashida boshlagan, kimdirlar taraqqiyot yo'lidan ketdi va yoki boshqalar diktatura va rivojlanmaslik yo'lidan.

Mustaqillik va Mustaqillikni farqi bor albatta. Buxoro, Xiva va Qo‘qon xonligi ham mustaqil bo‘lgan, 400 yil yashagan. Sifatsiz yashagan. Sifatli davlat qurmagan Buxoro, Xiva va Qo‘qon birinchi xavf paydo bo‘lishi bilanoq mustaqilligini yo‘qotgan. 30 yil mustaqil yashab biron institut yarata olmasak, mustaqillik ojiz, davlat sifatsiz qolaveradi.

Zamonaviy davlatchilikning tamali bo‘lgan qaysi siyosiy institutni yaratdik va bu institut ishlamoqda?
Parlamentmi?
Sudmi?
Erkin saylovmi?
So‘z erkinligimi?

Mustaqillikni mustahkamlash haqida ko‘p gapiriladi. Ko‘pincha ma’nosini anglamay gapiriladi.
Mustaqillikni mustahkamlash bu sifatli davlat qurish degani.

Bugun biz oʻz mustaqilligimizni xursandchilikda nishonlayotgan bir paytda, dunyoda qanchadan qancha oʻz hurriyati uchun kurashib kelayotgan xalqlar bor. Gonkongda shu damlarda millionlab odam oʻz huquqlari, ozodlik va qonuniylik uchun koʻchaga chiqishgan boʻlsalar, Uygʻuristonda minglab odamlar oʻzining haqlaridan marhum qilinmoqdalar. Afg’onistondagi vahshiyliklarni ko’rayotgandirsiz. Zamonaviy davlat bu erkinlik asosiga quriladi zero liberal davlatlar gullab yashnayabdi. Erkinlikdan boshqa ixtiyoriy narsani ustuvor qoʻygan xalq, ham erkinligini, ham oʻsha erkinlikdan afzal deb tanlagan narsasini yoʻqotadi. Biz shunday xato qilmaymiz degan umiddaman

30 yilda qilingan xatolar buyog‘iga kamayaversin.Agar buyog‘iga kamaytirmasak, bizni kutayotgan kelajakdagi biz qilishimiz aniq xatolarimiz qo‘shilib, aravani torta olmay qolamiz yoki sekinlashamiz. Mustaqilligimiz yutug‘i shu, xatoni boshqa takrorlamasakkina rivojlanamiz.

Mustaqillik muborak yurtdoshlar!

@surish_kerak1


"Zero jasoratli inson jasurlarni yoqtirishi tabiiy holdir. Qo‘rqoqlar esa jasur insonlardan shubhalanib, pastkashlarni hurmat qiladi.

Haqiqat - jasoratli insonlar uchun dunyodagi eng ajoyib narsa hisoblanar ekan, qo‘rqoqlar esa laganbardorlik va ikkiyuzlamachilikni ulug‘laydi..."

"So‘z va haqiqat", Maykl Foukolt.

Siz Maykl akaning bu fikriga qanday qaraysiz?


Репост из: Rais Buva
Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Одам миясининг фақат 2% ишлаб, қолган 98% ухларкан. Фаросатни қара... Қизиқ, буларга микрофонни ким беряпти ўзи?

Калласига шиппак билан қўееееб-қўйворсангда шу, миясини қолган 98% ҳам ишлаб кетсада...

Колхозимиз бизнес-тренерларидан навбатдаги шедевр.

@RaisBuva


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Халқ vs давлат

Ўзбекистон қонунлари ишламайдиган, мутлақ ҳокимфармон бошқарувига ўтган ҳудудлардан яна бири бўлган — Ўртачирчиқ туманида ҳоким учун ташкил этилган (халқ учун эмас!) байрам тадбирида куч ишлатар тизимлари томонидан халқ вакиллари — депутатларга куч ишлатилмоқда.

Хўш, ҳокимнинг бўйсунивида бўлган куч ишлатар тизимлари билан халқ вакиллари ўртасида нима учун низо келиб чиқди?

Хуллас, ҳоким Олим полвон учун ташкил этилган байрам тадбирига депутатлар ҳам меҳмон сифатида ташриф буюрган. Улар ушбу байрам тадбирига кириш пайтида ҳокимни тиригини кўриш учун келган аҳолини киришига ҳокимнинг қўриқчилари томонидан тўсқинлик қилинаётган вазиятга гувоҳ бўлишган. Кам сонли халқ томонидан сайланган депутатлар куч ишлатар тизимларига бу байрам — халқ сайли эканлиги ва бунда аҳоли ҳам иштирок этиши зарур эканлигини тушунтирган.

Бироқ ҳоким қўриқчилари томонидан улар қаршиликка учраган, ҳоким — президент вакили бўлагани билан президент каби халқ билан бирга бўлишни истамаган, шекилли.


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram


Шавкат Мирзиёев: «Мудофаа қудратимиз ҳар қандай вазиятга тайёр»

Президент Шавкат Мирзиёев Афғонистондаги вазиятга тўхталди:

Афғонистондаги вазият ҳаммамизни ўйга солиши табиий. Хавотир олманглар, мудофаа қудратимиз ҳар қандай вазиятга тайёр, вазиятни назорат қилиб турибмиз. Лекин мени ўйлантиргани - улар бизнинг жонажон қўшнимиз, улар ҳам кўчиб кета олмайди, биз ҳам.

Мана, кечадан бошлаб жафокаш афғон халқига кўмак бўлиш мақсадида Ҳайратон кўпригини вақтинча ишга туширдик. Чунки Афғонистон халқи ҳозир ёрдамга муҳтож, агар улар тинчлик сари ҳаракат қилсалар, биз уларга кўмакчи бўламиз.

Бошқа давлатлардан келаётган озиқ овқатни поездлар орқали етказиб берамиз, ўзимиз ҳам бунга ҳисса қўшамиз. Чунки Мозори Шариф шаҳрига ягона темирйўл биз орқали ўтади.

Толиблар билан икки йил олдин мулоқот олиб боргандик, ҳали ҳеч бир давлат бу ишни қилмаганда мен улар билан мулоқот қилиш бўйича топшириқ бергандим. Уларнинг Доҳадаги раҳбари Бародар жаноблари ўшанда Ўзбекистон томонига бирорта ўқ отилмаслиги бўйича ваъда берганди. Ваъдасини бажараётгани учун ҳам улар билан мулоқот қилиб туришимиз табиий.

Биз учун халқимизнинг тинчлиги керак. Халқимиз тинч бўлиши учун, ким бўлишидан қатъий назар, исталган томон билан гаплашаман. Афғонистонда шундай ҳолат бўлишидан икки йил олдинги таҳлилларимиз далолат берг
ан эди.


Jamiyatimizda muvaffaqiyatli inson deb faqat boy kishilarga aytiladi. Bizga shu tushunchani singdirishadi. Agar muvaffaqiyat boylik bilan o‘lchansa, Ahmadboy va Gulnora Karimovadan borib seminar trening olishimiz kerak, shundaymi?

Ular hozir qayerda?

Bizga yashil rangli ko‘zoynak taqishgan. Shuning uchun qurigan somonni yashil o‘t deb hisoblaymiz. Ko‘zoynakni yechsak, haqiqiy muvaffaqiyatli va baxtli insonlarni ko‘ramiz.

Masalan,
-ozgina daromad evaziga biz uchun oziq-ovqat yetishtirayotgan dehqonlar;

-ozgina maosh uchun tongdan ko‘chalarni obod qilgan farroshlar;

va hayotini xavfga qo‘yib sizni va yaqinlaringizni sog‘lig‘i uchun kurashgan qahramon shifokorlar!


Ўзбекистон Халқаро валюта жамғармасидан қарийб 780 миллион доллар олади

Халқаро валюта жамғармаси жаҳон иқтисодиётини тиклаш учун рекорд даражада маблағлар ажратишни тасдиқлади.

Жамғарма захира активлари ҳисобидан 456 миллиард SDR (Special Drawing Rights — махсус қарз олиш ҳуқуқлари, 650 миллиард АҚШ доллари) ажратади. 275 миллиард доллар ривожланаётган бозорларга ва мамлакатларга берилади.

Маблағлар квоталарга мутаносиб равишда жамғармага аъзо мамлакатларга ўтказиб берилади. Квотага мувофиқ (0,12 фоиз) Ўзбекистонга қарийб 780 миллион АҚШ доллари ажратилади.

P.S. Барча ўзбек чиновникларни ушбу муваффақият билан чин дилдан табриклаб, келгуси ишларига зафарлар тилайман! Фақат талашиб қолиш йўқ, аҳил-иноқ бўлиб, урушмасдан бўлишиб олинглар!


Ҳокимларни хизмат машиналари фақир-фуқароларни босиб ўлдириб кетяпти. Маҳаллий аҳоли рулда ҳокимни ўзи бўлган деб иддао қилса, расмий манбалар рулда ҳоким эмас бошқа одам бўлган дея муносабат билдиради. Значит, барча ҳокимлар Тесла харид қилиши лозим. Мошина автопилотда эди, мен бошқармаганман. Ҳаммасига Илон Маск айбдор дейишга асос бўлади. Жамоатчилик ҳам чириган ғарбни қарғаб қўя қолади. Барибир ҳокимга чора кўрилмайди, муҳташам ўн йилликда улар қора курсига ўтирмайди. Тем более у курсдош бўлса, любимчик бўлса...


Кўмак

— Ўғлим, буни ол. Ишим юришмаяпти, деётгандинг. Унча кўпмасу, бир корингга ярар, — деб она ўғлининг чўнтагини пенсия пуллари билан тўлдирди.

Ўғил эса уйдан чиқди-ю, бир даста алвон гуллар сотиб олиб машуқаси томон ошиқди.

©️ Нигора МУҲАММАД

P.S.:
Шунақа "ўғил"лардан ўзи асрасин!


Чёрный пиарми бу?🤦🏻‍♂️


​​Блогер эмас, Президентсиз!

Қўлингиздан келса, қўрқмасангиз агар, автомобил олиб кириш харажатини 10% қилинг, йилига 300 минг машина киради, 2 минг доллардан бож тўласа, ўн йилда 6 миллиард доллар пул тушади бюджетга, халққа... Заводни қўйинг, чидаса, рақобатга дош берса, ишласин, бўлмаса ёпилсин. Беш йилдан бери шу завод бефойдалигини гапирасиз, битта растаможка очишга имзо қўймайсиз

Беш йилдан бери пахта ва буғдойга давлат буюртмасини бекор қилиб, фермерни озод қилишни айтасиз. Ерини ўзига бермайсиз.

Беш йилдан бери коррупцияни тугатишни гапирасиз, қарсак чаламиз. Ҳамма амалдор ва оиласи даромад декларациясини топширадиган қарорни имзоламайсиз.

Айтган чиройли ваъдалар қонун лойиҳаларида бўлади, якунига етиб, сиз имзо қўйган вариантида ўша халқ кутган ўзгаришлар олиб ташланган бўлади.

Салоҳият, қудрат, ҳокимият қўлингизда деб умидвормиз.

Ютуқлар ҳам бор-ку, айтинглар деб ўкинманг, радио, телевидение, газеталар айтиб ётибди ютуқларни. Бечоралар тиришиб мақташяпти, кўнглингиз тўқ бўлсин.

Сиз сал гапни амалга айлантиринг, шубҳа қилманг, сайловда ғолиб чиқасиз. Фақат халқнинг умиди рўёбга чиқсин-да...

Барака топинг.

Муаллиф:
Карим Бахриев, журналист.

@trolluz


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Turkiyaga ko‘chib kelgan millionlab insonlar qatorida rossiyaliklar ham bor. Ular turkiyaliklar bilan ruscha gaplashmaydi, tuppa-tuzuk turkchani o‘rganadi.

Bu deputat O‘zbekistonda, Andijonda tug‘ilib o‘sgan, o‘qigan. Va andijonliklar o‘z nomidan vakil qilib Parlamentga saylagan.

Muammo o‘zbekcha gapirmaydigan rusiyzabonlarda emas, muammo o‘zimizda! Ruscha bilmaydiganni qoloq, gapirganda ruscha so‘zlar qo‘shadiganlarni aslzoda, madaniyatli deb hisoblashimizda.

Yoshlarni tanqid qiladigan katta avlod bizga mustamlaka muhitini meros qildi. Boshqa millat, boshqa tilga hurmat, o‘z tilini qurbon qilish evaziga bo‘lmaydi.

Til - bir millatning tarixini, qadriyatlarini, urf-odatlarini, o‘zligini kelajakka tashuvchi kemadir. Bu kema yuz yil davomida boshqalar emas, o‘zimizning katta avlod tarafidan teshib tashlandi.

Endi bu kemani yamash bizning zimmamizda, xuddi shu jurnalistdek!


Репост из: TROLL.UZ
Интервьюдан қочиб юрган Алишер Қодировга биттагина савол бераман:

Ким ҳақ, Президентми ёки УзАвтоМоторс?

Шу саволга жавоб берса бас.

-

К Алишеру Кадырову, который избегает интервью уже несколько месяцев, у меня один вопрос:

Кто прав: Президент или УзАвтоМоторс?

Достаточно ответа на этот вопрос.

@trolluz


Ўхшаш чеҳралар... 🙃

Биринчи сурат Америкада, иккинчи сурат эса Самарқандда олинган экан


Яқинда телевизорларни болта билан чопиб, оммавий равишда йўқ қилганлар — бугунги кунга келиб ўзларига янги расмий телеканал очишганмуш...

Номи «Толибон 24» бўлса керак-а? Толибон томонидан янги Афғонистонда олиб борилаётган изчил ижтимоий-иқтисодий ислоҳотларни ёритиб боради деган умиддаман 😁


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Sen ham biror marta katta davrada o‘ynaganmisan?💃)))

Video: O‘zLiDeP Qashqadaryo viloyati Kengashi tomonidan tashkil etilgan tadbirdan


O‘zbek vaksinasi hatto avg‘onistoda ham tan olinmas ekan.😄
Aytmaysizlarmi olmasdik


Аллоҳ Таоло Курон Карим Моида сураси 33 оятда шундай деб мархамат килади

Аллоҳга ва Унинг Пайғамбарига қарши уруш қилувчилар, ер юзида фасод қилувчиларнинг жазоси, албатта, ўлдирилмоқлари ёки осилмоқлари ёхуд қўл-оёқлари қарама-қарши томондан кесилмоғи ёки ер юзида сургун қилинмоқларидир. Бу (нарса) уларга бу дунёда ор бўлур. Охиратда эса, уларга улкан азоб бор.

Афгонистонда хеч ким Аллоҳга ва Пайгамбаримизга уруш очгани йок толибонлар тинч яшяётган ахолини о‌лдирмокда

Аллоҳ Таоло Курон Карим Нисо сураси 92 оятда шундай деб мархамат килади

Мўмин мўминни ўлдирмас. Магар билмасдан қилиши мумкин. Кимки мўминни билмасдан ўлдириб қўйса, бас, унга мўмин қулни озод қилиш ва (ўлганнинг) аҳли кечирмасалар, хун бериш вожиб бўлур. Агар у сизга душман қавмдан бўлиб, ўзи мўмин бўлса, мўмин қулни озод қилиш вожиб бўлур. Агар у сиз билан орасида аҳдномаси бор қавмдан бўлса, аҳлига бериладиган хун ва мўмин қулни озод қилиш вожиб бўлур. Ким топмаса, Аллоҳга тавба учун кетма-кет икки ой рўза тутиш вожиб бўлур. Аллоҳ билувчи ва ҳикматли зотдир.

Нисо сураси 93 оятда эса

Ким бир мўминни қасддан ўлдирса, унинг жазоси жаҳаннамдир. Унда абадий қолур. Унга Аллоҳнинг ғазаби ва лаънати ёғилур. Ва Аллоҳ унга улкан азобни тайёрлагандир.

Толибонлар мусилмонларни олдиришмокда кейин уларга карши Исломда эътиқод эркинлигини белгиловчи асосий Қоида «Бақара» сураси 256 оятда шундай дейилган

«Динда мажбурлаш йўқдир. Батаҳқиқ, рушду-ҳидоят адашувдан аён бўлди».

Бу қоидада инсоннинг ақли борлиги, Аллоҳ унга ҳидоят ва залолат йўлини аён қилиб қўйгани, биров мажбур қилмасдан ҳар ким ўзи хоҳлаган йўлни танлаб олиши баён қилинган. Ҳа, динга кириш маъносидаги Исломий қоида шундан иборат. Хоҳлаган одам Исломга кириб мусулмон бўлсин.

Дин танлашда мажбурлаш йўқ. Ҳар ким ўзи хоҳлаган динга кирсин.

Ҳа, Исломда мўмин ёки кофир бўлиш ҳар кимнинг ўз хоҳишига боғлиқ қилинган.

Аллоҳ Таоло Қуръони Каримнинг «Каҳф» сураси 29 оятда шундай дейилган

«Сен: «Бу ҳақ Роббингиз томонидандир. Бас, ким хоҳласа, иймон келтирсин, ким хоҳласа, куфр келтирсин», – дегин».

Показано 20 последних публикаций.

8

подписчиков
Статистика канала