IJODKOR YOSHLAR


Kanal geosi va tili: O‘zbekiston, O‘zbekcha


Assalomu alaykum👋👋. Sizni Maqola📄📄, She'r📃📃 yoki Audio monolog📣📣 lar yozishda✍✍ iste'dodingiz bormi? Unda kichkinagina iste'dodimizni birgalikda🤝🤝 rivojlantirishni taklif qilaman.
Bizning guruh

👇👇
@Ijodkorlar_suhbati
👆👆

Связанные каналы

Kanal geosi va tili
O‘zbekiston, O‘zbekcha
Statistika
Postlar filtri


Umar ibn Xattob Seriali (HD) dan repost
Tasavvuringni to'g'rilab ol!

Erkak:
- Qafas ichida urushgan emas.
- Hatto shayton ulardan qochgan Umardir🤎

Sabrli:
- Sahifasini so'zlarga burkagan emas.
- Dini uchun azobga chidagan Biloldir 🤎

Boy:
- Bir qancha cho'ntagi qappaygan emas.
- Borini birodarlaridan ayamagan Abu Bakrdir 🤎

Hayoli:
- Sur'atga tushib "Omonat" deganlar emas.
- Allohning farishtalari ham hayo qilgan Usmondir 🤎

Ishtiyoqli:
- Ko'z oynakni burunga taqib shimi osilgan satang emas.
- Sayfulloh (Allohning qilichi) bo'lgan Xoliddir🤎

Farosatli:
- Ranglarini moslab kiyingan emas.
- Allohning mukofotini aniq bilib 10tani talab qilgan Alidir🤎

Mana bular senu menga o'rnakdir. Ularni Rosululloh sallollohu alayhi vasallamning o'zlari shundoq go'zal tarbiyaladilar. Alloh ularni peshqadamlardan qildi. Unutma ular bizga o'rnak o'laroq umr kechirishdi. Shunchaki rivoyat bo'lish uchun emas!


Скачать видео из Youtube | Likee 🅂🄺🄰🄲🄷🄰🅃 🅂 🄿🄸🄽🅃🄴🅁🄴🅂🅃 dan repost
Video oldindan ko‘rish uchun mavjud emas
Telegram'da ko‘rish
📹 Bolalarga dars qildirish uchun qisqa multfilm😃
👤 Sayohat tv @Chorvamol-qoy' rel='nofollow'>→

🤖 @TopSaverBot orqali yuklab olindi. (360p)


Вақт  ажратиб ўқишга арзийдиган ҳикоя

Бир йигит донишманднинг олдига келиб:
— Мен Оксфорд университети магистриман, Гарвард университети фахрий докториман, дунё фалсафаси бўйича номзодлик даражасига, Мантиқ фани бўйича докторлик даражасига эгаман. Билимларимда мабодо оқ доғлар қолган бўлса ўшаларни ҳам тўлдириш учун сиздан бирор нарса ўрганмоқчиман, — дебди.
Шунда донишманд:
— Сенга бирор нарса ўргатиш бефойда, — дебди.
Унга жавобан йигит:
— Бефойдами ёки ўргатишга илмингиз етишмайдими, — дебди кулиб.
— Майли, сенга мантиқ бўйича битта савол бераман, агар унга тўғри жавоб берсанг, сени шогирд сифатида биринчи синфга оламан, — дебди донишманд. —Эшит, ўғлим, мантиқ бўйича савол: Икки киши бир мўридан тушишди. Бирининг бети қора бўлди, иккинчисиники эса тоза. Қани айтчи қайси бири бетини ювгани боради?

Йигитни жаҳли чиқиб, шу ҳам саволми, шу ҳам мантиқми, ахир буни оми одам ҳам биладику, албатта, бети қора бўлганида
— Йўқ сен адашдинг, — дебди донишманд. — Мана, мантиқан ўйлаб қара. Иккаласи мўридан тушди ва бир-бирининг бетига қарадилар. Бети қора шеригининг бетига қараса у тоза, ўзини ҳам бетини тоза деб ўйлайди. Иккинчиси эса шеригининг бетининг қоралигини кўриб, ўзини ҳам шундай ўйлаб бетини ювгани борадида. Бети тозаси боради.
— Ҳа, бу томонини ўйламабман. Майли, яна бир савол беринг-чи, — дебди йигит шашти тушиб.
— Майли эшит яна битта мантиқий савол дебди донишманд. Икки киши бир мўридан тушишди. Бирининг бети қора бўлди, иккинчисиники эса тоза. Қани айтчи қайси бири бетини ювгани боради?
— Вой устимдан кулаяпсизми, ҳозир аниқлаб олдик-ку, албатта, бети тозаси-да.
— Йўқ, яна адашдинг, — дебди донишманд. — Мана, ўзинг мантиқан ўйлаб қара. Бети тоза инсон шеригининг бетини кўриб, ювингани боради. Иккинчиси эса ўзининг ҳам бетини қоралигини сезиб у ҳам ювингани боради. Иккаласи ҳам ювингани боради
— Ҳа, мен яна бунисини ўйламабман. Яна битта савол мўмкинми, — дебди йигит секингина.
— Майли, эшит. Икки киши бир мўридан тушишди. Бирининг бети қора бўлди, иккинчисиники эса тоза. Қани айтчи қайси бири бетини ювгани боради?
— Ахир аниқладик-ку иккаласи ҳам борадида, — дебди йигит асабийлашиб.
— Йўқ, яна топа олмадинг. Мантиқан ўйламаяпсан. Бети қораси шеригининг бетини тозалигини кўриб ювгани бормайди. Иккинчиси эса бундан ўзининг бети тозалигини билиб, у ҳам бормайди. Демак иккаласи ҳам бормайди.
— Хўп, майли, мен енгилдим, — деб таслим бўлибди, профессор. — Лекин мен сизга шогирд бўлиб, ўргатаётганингизни ўзлаштира оламан. Бошқа бирор нарса сўранг, — дебди.
— Икки киши мўридан...
— Бўлди, бўлди, ахир, билдик-ку, мантиқан иккаласи ҳам бормайдида.
— Йўқ сен мантиқан адашдинг.
— Сенинг "Мен ҳамма нарсани биламан" деган фикринг сени кўр қилган. Сен оддий ҳақиқатни кўрмаяпсан. Сен устозингни эшитмаяпсан. Ахир ўзинг мантиқан ўйлаб қара, қандай қилиб бир мўридан тушган икки инсоннинг бирини бети тоза иккинчисиники қора бўлиши мумкин. Ушбу саволнинг ўзиёқ мантиқсиз эди. Сен шундай мантиқсиз саволларга жавоб қидирсанг, ҳаётингда мантиқ қолмайди. Сен бошиданоқ хато йўлда эдинг. Ўрганиш учун келдингми, ўрганишга тайёр бўл. Асосни, мақсадни кўздан қочирма. Мантиқсиз, кераксиз нарсани изидан қувма.

Тўла идишга сув қуйиб бўлмайди. Сен ўзингча тўласан, сенга билим қуйиб бўлмайди, тўкилиб кетади. Сен аввало идишингни бўшат,  билим олиш учун, ўрганиш учун тайёр бўл. Ўзингдан олдин ушбу йўлни босиб ўтган, сен бормоқчи бўлган манзилга борган инсонни эшитишни, уни сўзсиз қабул қилишни ўрган.

#mantiq




ОХИРГИ КУН...

Ўтиб борар ўттизинчи кун,
Эшитилар шом учун азон.
Алвидо, дейишга қўрқаман,
Кўришгунча, дейман, рамазон...

Елканлари уфққа шўнғиган
Манзарани эслатган каби
Қайларгадир савоб кўтариб
Сузиб борар умр маркаби.

Мен оролда қолаётган ўй —
Ўша эртакдаги Робинзон...
Ўн бир ойлик ёлғизлигим қўй,
Сени кутмоқ — шараф, Рамазон!

Биттадан ёз, ҳам қишу баҳор
Ўтказамиз, хўп, майли, дегин.
Суюклигим, лекин ваъда бер -
Мен шўрликни соғиниб келгин.

Елканларинг хилпиллат маҳзун,
Ол менданам кўп-кўп хавотир.
Ҳа, рамазон, билмайсан-да сен,
Йўқлигингда не ишлар содир...

Сен келасан, гуллар бу маскан
Воқиф бўлиб азалий сирдан.
Ўн бир ойда дилимни эзган
Гуноҳларим куяди бирдан.

Унутилар ортдаги заҳмат,
Пешонамда раҳмат терлари.
Кўз ёшлардан қолармикан-ей
Юракнинг ваҳм, мавҳум кирлари?!

Соғинчинг-ла бут бугун юрак —
Такрор-такрор васлингга етиш
Ва қўшимча биргина тилак:
Бу оролдан сен билан кетиш!!!"

Кўнглим энди тамомийла тўқ,
Тугаб қолди шомга ҳам азон -
Луғатимда хайр сўзи йўқ,
Кўришгунча, дейман, рамазон!

Алвидо, дейишга қўрқаман...

✍️Хайрулла Ҳамидов

https://t.me/IjodkorYoshlar_01


Насроний аёл, "Эй Муҳаммад, қанисан? Умматинг туғилган кунингни нишонлаб қизимни ўлдирди!", дея бақирар эди. Жавоби эса ҳайқириқдан кўра тезроқ келди.

Ҳикоянинг бошланиши...

1953 йил, Лубноннинг Сайда шаҳрида мусулмонлар одатдагидек Пайғамбаримизнинг туғилган кунларини нишонлар эди.

Лубнонда қадимдан байрамларда осмонга ўқ отиш одати урф бўлиб, бу сафар ҳам шундай тарзда кўкка отилган ўқлардан бири машҳур насроний Ғаттос оиласининг кичик қизининг бошига келиб тегди. Атрофдагилар қизни ўша жойга яқин Ғассон Ҳамуднинг шифохонасига олиб бордилар. Аммо шифокорлар қизнинг оиласига унинг бундай оғир ҳолатида қўлларидан ҳеч нарса келмаслигини, уни Байрутдаги Америка университети шифохонасига кўчириш  кераклигини айтишди.

Қиз тезликда айтилган шифохонага кўчирилди. Қизнинг муолажаси учун Лубноннинг машҳур шифокорлари АҚШнинг бир гуруҳ шифокорлари билан бирга ҳаракат қилдилар. Лекин бошдаги тешик катта бўлиб борган сари кўп қон кетар, шифокорлар нима қиларини билмас, қизнинг оиласи ҳам умидларини узар ҳолга келган эди.

Шунда қизнинг насроний онаси нола қила бошлади: "Қаердасан, эй Муҳаммад? Мусулмонларнинг пайғамбари, сен қанисан? Кел, умматинг менинг қизимни не аҳволга солганини кўр", дер ва кўзларидан ёш тўхтамас, тинмай "Мусулмонлар сенинг туғилган кунингни нишонлаб менинг қизимни ўлдирди, ўлдирди...!", дер эди.

Айни вақтда амалиёт хонасидаги шифокорлар ўзларидан бирини  қиз билан сўнгги хайрлашув учун аёлни чақириб келишга жўнатди.

Шифокор чиқиб, онага қизи жон бериш ҳолатида экани, у билан видолашиб олиши учун ичкарига кириши кераклигини айтди. Бу гапни эшитган онанинг вужудини титроқ босди. Оёқларини зўрма-зўракай ичкарига қараб йўналтирди. Охирги дам... Базўр эшикни очди. Очди-ю ҳайратга тушди... Қизи караватга ўтириб, "Эшикни ёпинг она, у чиқиб кетмасин, ёпинг", дерди. Она карахт бўлиб қолди. Нима бўлаётганини тушунмасди. Ҳозиргина ўлим тўшагида ётган қизи қандай ҳушига келди, қандай қилиб гапирмоқда? Аёлнинг бошида сониялар ичида саволлар кўпайиб кетди.

Бироз ўзига келди-ю: "Қизим, кимнинг қўлидан тутай, ким ҳақида гапиряпсан?", деди.

Қизнинг жавоби онани ва атрофдагиларни хайратга солди: "Муҳаммад, она! Хонага Оллоҳнинг расули Муҳаммад кирди ва қўлини бошимга қўйди. Шунда жароҳат ҳам, қон ҳам кетди. Сиз эшикни очганингизда у чиқиб кетди", деди.

Бу Ислом дини. Насроний бир она "Эй Муҳаммад", деди ва дарҳол жавобини олди.

Лубнонликларнинг аксарияти бу воқеани ҳозирга қадар эслайди!

#moʻjiza


Бир дона пойабзал

Пойафзал сотувчи янги келтирган молларини пештахтага жойлаштираётганди. Кўчадаги бир болакай уни кузатиб турарди. Сотувчи моллар орасидан бежиримларини ойна томонга қўяркан, болакай пештахтага яқинлашди. Болакай қўлтиқтаёққа суяниб юрса-да, кўриниши тетик эди. Сотувчи унга кўз ташлади. Шимининг чап почаси тиззасидан шалвираб турарди. Бир оёғи йўқ экан. Болакай кўргазмада турган пойабзалларга бир муддат маҳлиё бўлиб қараб турдида, дўкондан узоқлашди. Сотувчи шошиб ташқарига бош чиқариб:
– Болакай! - дея чақирди.
– Пойабзал олишни мўлжаллаганмидинг? Сенга мос келадиган ажойиб оёқ кийимлар бор.
Болакай унга қайрилиб:
– Ҳақиқатдан ҳам пойабзаллар чиройли экан, - дея табассум қилди.
– Лекин менинг оёғим туғма чўлоқ.
– Менимча бу аҳамиятли эмас! - Сотувчи ташқарига отилиб чиқди.
– Бу дунёда ҳамма нарсаси тугал одамнинг ўзи йўқ. Кимнингдир қўли йўқ, кимнингдир оёғи. Яна кимнингдир ақли, бировнинг эса виждони бўлмайди...
Болакай жим тураверди. Сотувчи эса гапида давом этди:
– Кошки виждонимиз бўлмагунча, оёғимиз бўлмасайди.
Болакай ҳайрон қолди. Сотувчига яқинлашиб:
– Тушунмадим? - деди.
– Шундай, болажон! - деди сотувчи. – Виждонимиз бўлмаса инсон бўлолмаймиз. Оёқларимиз бўлмаса, инсон бўлишимиз мумкин. Зотан инсонни жисми эмас феъл-атвори тўкис кўрсатади. Виждонсизлар жаннатга киролмайдилар. Оёғи йўқлар учун эса жаннатда бу нуқсондан фориғ бўладилар. Ҳатто жисмидан нуқсони бор инсонлар соғлом инсонлардан кўра кўпроқ мукофотга муносиб бўлишлари мумкин.
Болакай яна бир бор табассум қилди. Шу бугунга қадар чеккан изтироблари аригандай бўлди. Сотувчи пештахтага ишора этиб:
– Ҳозир кўрганинг пойабзал сенга ярашади. Кийиб кўрасанми? - деди.
Болакай боши билан "йўқ" ишорасини берди:
– Устига ўттиз лира деб ёзилган экан. Уни ололмайман.
– Ҳозир мавсум тушган пайт, шунинг учун бироз арзонлаштираман. Йигирма лирага туширишим мумкин. Сен унинг бир пойини оласан. Демак, бир пой оёқ кийими учун ўн лира берсанг кифоя қилади.
Болакай бироз ўйланиб турди-да:
– Нариги пойи бирор ишга ярамайди. Ким олади уни?- деди.
– Оббо, роса гапни чўздинг, - дея кулди сотувчи.
– Уни ҳам ўнг оёғи бўлмаган бирор болага сотарман.
Болакайнинг кўнгли бироз тинчлангандай бўлди. Сотувчи ундан: – Мактабга борасанми? - дея сўради.
– Иккинчи синфни тамомладим. Учинчига ўтдим!
– Унда яна ҳам яхши, - деди сотувчи. - Ўқувчи бўлганинг учун беш лирага арзонлаштирамиз. Беш лира қолди. Демак, пойафзал сеники бўлди! Сотдим уни!
Сотувчи боланинг ҳайрат тўла боқишлари орасида дўконга кирди. Пештахтадан болакайга ёққан пойабзални олди. Болакайни ўриндиққа ўтирғизиб, янги оёқ кийимини кийдирди. Эски пойабзалини болакайга кўрсатиб:
– Мен маҳсулотимни сотдим, - деди. – Сен ҳам бу пойабзалингни менга сотсанг мамнун бўлардим.
– Ҳазиллашяпсизми? - қиқирлаб кулди болакай. - Унинг тагчарми ейилиб кетган, эски бир пойабзал бўлса. Шу туришида пулга арзийдими у?!
– Сен қолоқ экансан-ку, кичик дўстим, - деб кулди сотувчи. - Антиквар диган нарсадан хабаринг йўқ эканда. Антиквар нарсалар қанча эски бўлса, шунча нархи ошади. Шунинг учун ҳам менимча оёқ кийиминг ўттиз-қирқ лира турса керак.
Болакай гўё туш кўраётганди. Сотувчининг ҳаяжондан титраётган қўлларидаги қоғоз пулларга кўз югуртирар экан, ўн лиралик банкнотни нари сурди:
– Менимча йигирма лира ҳам етарли. Ҳозир мавсум тушган пайт-ку!
Сотувчи унинг гапини рад этмай ўн лирани қайтиб олди ва болакайнинг ёноғидан ўпди. Қувончи ичига сиғмасди сотувчининг. Агар бутун дўкондаги молларини бир кунда сотиб юборса ҳам ҳозиргидек бахтиёр бўлолмасди. Болакай секин ўрнидан қўзғалди. Гўё қўлтиқ таёққа ҳам эҳтиёжи йўқ эди унинг. Маҳзун табассум билан шундай деди:
– Отам ҳақ эканлар! "Жисмингдаги нуқсон учун ҳеч қачон ўкинма!" - дердилар. Бугун биринчи марта нуқсонимдан ўкинмадим...

"Кўнгил олиш бандани Aллоҳга яқинлаштрадиган ибодатларнинг энг улуғидир”.

Имом Бутий.


Фаришталар рўзадор ҳаққига дуо қилади.

Ривоятларда келишича,
Рамазон ойида бирор киши уйқудан уйғониб, ётоғида ўнгга, чапга тўлғонса, фаришта унга:
“Тур, Аллоҳ сенга барака ато этсин ва сени раҳм қилсин”, дейди.
Агар у намоз ниятида ўрнидан турса, унга тўшаги:
“Аллоҳим, унга улуғ мақомлар бер”, деб дуо қилади.
Агар кийимини кийса, кийим:
“Аллоҳим, унга жаннатинги ҳалол қил”, дейди.
Агар пойабзалини кийса, бир пой пойабзали:
“Аллоҳим, унинг қадамларини сиротда собит қил”, дейди.
Агар таҳорат олиш учун идишни олса, идиш:
“Аллоҳим, унга жаннат идишларини ато эт”, дейди.
Агар таҳорат олса, сув:
“Аллоҳим, уни гуноҳ ва хатолардан покла”, дейди.
Агар намоз ўқиш учун турса, уй:
“Аллоҳим, унинг қабрини кенг, лаҳадини нурли, роҳатини зиёда қил”, деб дуо қилади.
Аллоҳ таоло унинг дуоларини ижобат қилади.

(c) "Мусулмон учун 30 ваъз" китобидан.

https://t.me/IjodkorYoshlar_01


Бешик қучиб аллалар айтган,
Ҳар туққанда ўлимдан қайтган,
Гул ифорли нозик гулбадан,
Сен дунёга кераксан АЁЛ.

Сен бўлмасанг, эркаклар хароб,
Орзу, умид, эртаклар сароб,
Майли баъзан берсанг ҳам азоб,
Сен дунёга кераксан АЁЛ.

Қорасанми ёки оқ, сариқ,
Семизсанми ё ўрта, ориқ,
Бўлсин майли товонинг ёриқ,
Сен дунёга кераксан АЁЛ.

Ҳар бир миллат яшнаши учун,
Қўрқмай қадам ташлаши учун,
Ҳар замонда, ҳар кеча, ҳар кун,
Сен дунёга кераксан АЁЛ.

Сен қуёшсан меҳрга тўлган,
Сен бир гулсан қаровсиз сўлган,
Опа, сингил, она, қиз бўлган,
Сен дунёга кераксан АЁЛ.

Саҳродаю чаман боғда ҳам,
Яхши кунда, юрак доғда ҳам,
Сочингга оқ тушган чоғда ҳам,
Сен дунёга кераксан АЁЛ!

Аёллар бахтимизга бор бўлишсин!

https://t.me/IjodkorYoshlar_01


Video oldindan ko‘rish uchun mavjud emas
Telegram'da ko‘rish
Bahor keldi...

Ammo... Poytaxtimizda yana qor yogʻdi 😐😐


Va bugun kanalimiz ham ikki yosh bo'ldi...


Assalomu alaykum qadrdonlarim Bahor faslining ilk kuni muborak boʻlsin 🌺🌸🌷🌹💐💐💐


Ta'mi judayam bemaza...


Video oldindan ko‘rish uchun mavjud emas
Telegram'da ko‘rish
#Cappucino
#Expresso
#Latte

Boshqa ichmayman...
Tavba qildim...


Noma’lum dan repost
Oʻlim, Nima oʻzi? Qanday balo u? Dardlardan qutulib mangu ketishmi? Dushmaning yuziga bagʻishlab kulgu, yaqinlar dilini vayron etishmi? Oʻlim Nima oʻzi, chorami yoki, nohaqlikdan qochish uchun topilgan. Aldamchi, ishonchsiz yuzlarmi balki koʻzlardir koʻrmaslik uchun yopilgan. Oʻlim Nima oʻzi torgina qabr, qiyomat boʻlguncha chiqmay yotishmi? Bolam-chaqam deya chekmasdan jabr Abadiy olamga sayr etishmi?
Oʻlim, nima oʻzi?..


Assalomu alaykum! sizni va oilangizni oz fursatlar o‘tib, odim qadamlar bilan yaqinlashib kelayotgan YANGI YIL bilan chin qalbimdan samimiy muborakbod etaman. YANGI YIL sizlarga yangicha omad ko‘ngildagi shirin orzular ro‘yobini, ezgu ishlar ijobatini, xayrli amallaringiz savobini olib kelsin. Oilangizni tinchlik, dasturxoningizni fayz-u baraka, umringizni mazmunli kunlar tan-u joningizni mustaxkam sog‘lik, nurli yuzingizni esa tabassum xech qachon tark etmasin! Bu yil umr daftaringiz saxifasiga eng quvonchli va go‘zal onlar baxshida etuvchi kunlar muxrlasin! Bunday yillarni juda kopini kuzatib, yangilarini sog‘lik va yaqinlar davrasida qarshi olishlikni tilab qolaman. Bayram shukuhi va a'lo kayfiyati doimo xamroxingiz bo‘lsin! KIRIB KELAYOTGAN YANGI YIL MUBORAK BO‘LSIN...!!!


Assalomu alaykum qadrlilarim! Kirib kelayotgan Yangi yil barchangizga muborak bo'lsin. Yuzingizdan kulgu, labingizdan tabassum arimasin. Yaqinlaringiz va bizning baxtimizga doimo sog'-omon bo'linglar. Biz sizlarni yaxshi ko'ramiz. O'zingizni ehtiyot qiling.

Hurmat bilan kanal administratorlari🙂🙂

https://t.me/IjodkorYoshlar_01


Shazam Vkm Bot dan repost
Video oldindan ko‘rish uchun mavjud emas
Telegram'da ko‘rish
📲Tik tok, Instagram, Likeedan vediolarni yuklovchi bot @Gold_Save_bot


Video oldindan ko‘rish uchun mavjud emas
Telegram'da ko‘rish
🎧 Mariah Carey - All I Want For Christmas Is You (Lyrics)

https://t.me/IjodkorYoshlar_01


Yangi yil uchun ajoyib Archa daraxti🎄🎄🎄

20 ta oxirgi post ko‘rsatilgan.

20

obunachilar
Kanal statistikasi