КОГОН ҲАЁТИ газетаси


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: Политика


«Когон ҳаёти» газетасининг расмий Телеграм канали.

Боғланиш учун:
E-Mail: kogonhayoti@umail.uz
Телефон: (0365) 524-48-12
TG: @kk4812
Манзил:
Когон ш., М.Таробий номли кўча. 9 “а” -уй

Связанные каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
Политика
Статистика
Фильтр публикаций


Репост из: BUXORO.UZ | Rasmiy kanal
⚡️Ustoz xotirasi yod etildi

Kuni kecha Buxoroda jurnalistika fidoyilaridan biri, uzoq yillar O‘zbekiston Jurnalistlar uyushmasi Buxoro viloyat bo‘limiga rahbarlik qilgan Baxtiyor Asadov xotirasiga bag‘ishlangan "Mudom qalbimizda yashaysiz, ustoz" nomli xotira tadbiri bo‘lib o‘tdi. Ushbu anjuman O‘zbekiston Jurnalistlar uyushmasi Buxoro viloyat bo‘limi tashabbusi bilan Abu Ali ibn Sino nomidagi viloyat kutubxonasida tashkil etildi.

Xotira kechasi Uyushmaning viloyat bo‘limi raisi v.b Shamshod Ochilovning kirish so‘zi bilan boshlandi. U fidoyi jurnalist, talabchan rahbar, samimiy inson Baxtiyor Asadovning hayot yo‘li va ijodiy merosiga to‘xtalar ekan, ustozning mashaqqatli, lekin sermazmun faoliyatini ehtirom bilan esga oldi.

Baxtiyor Asadov o‘z mehnat faoliyatini 1980-yilda “Yosh leninchi” (hozirgi “Yoshlar ovozi”) gazetasida musahhih sifatida boshlagan. Yillar davomida turli nashrlar va televideniyeda faoliyat yuritib, o‘zining tajribasi, mahorati bilan el e’tiborini qozondi. Uning jurnalistikaga bag‘ishlangan umri yosh avlod uchun ibrat namunasi bo‘lib qoldi.

Ustoz tomonidan asos solingan “Buxoro sporti” gazetasi viloyatda ilk xususiy nashrlardan biri sifatida tarixda qoldi. Uning mahorati va o‘ziga xos yozish uslubi minglab mushtariylarning qalbidan joy oldi.

Jurnalistning “Gilamlarda qolgan armonim”, “Sobir polvonning orzulari”, “Omad senga yo‘ldosh bo‘lsin, Erkin polvon!”, “Buxoro sporti”ni Moskvada ham o‘qishadi” kabi maqolalari uning ijodiy salohiyatining yorqin isbotidir.
Baxtiyor Asadov hayotlik chog‘ida “Buxoro sporti” gazetasini nafaqat nashr sifatida, balki yosh ijodkorlarning mahorat maktabiga aylantirdi. Uning tashabbusi bilan tashkil etilgan “Yosh jurnalistlar maktabi” ko‘plab yosh qalam ahlining kamol topishida muhim rol o‘ynadi. Uning saboqlari shogirdlari qalbida hamon yashab kelmoqda.

Ustozning fidokorona mehnati e’tirofsiz qolmadi. U 2016-yilda "Mustaqillikning 25 yilligi", 2022-yilda "O‘zbekiston futboli rivojiga qo‘shgan hissasi uchun", shuningdek, "O‘zbekiston Konstitutsiyasining 30 yilligi" esdalik ko‘krak nishonlari bilan taqdirlandi.

Baxtiyor Asadov nafaqat matbuotda, balki o‘z oilasida ham jurnalistlar sulolasining asoschisi bo‘ldi. Uning turmush o‘rtog‘i Orzugul Mo‘minova uzoq yillar matbuot sohasida faoliyat yuritib, nafaqaga chiqqan. O‘g‘li Feruz Asadov “Yoshlar” telekanalining Buxoro viloyati bo‘yicha muxbiri bo‘lib ishlagan, Yo‘lchibek Asadov “Ishonch” gazetasida faoliyat yuritmoqda, Suxrob Asadov faoliyati matbaa sohasi bilan bog‘liq, qizi Zuhro Asadova otasi ishini davom ettirib, “Buxoro sporti” gazetasiga muharrirlik qilmoqda. Oilaning kelini Muattar Asadova Buxoro viloyati teleradiokompaniyasida katta muharrir, yana bir kelini Nodirabegim Ibrohimova yozuvchi va tarjimon.

Tadbir davomida jurnalistning do‘stlari, hamkasblari va shogirdlari so‘zga chiqib, uning insoniy fazilatlari, ustozlik mehri va jurnalistikaga qo‘shgan beqiyos hissasiga to‘xtaldilar. Jurnalistlar Baxtiyor Asadovni nafaqat talabchan muharrir va tajribali jurnalist, balki insoniy fazilatlari bilan ham yodga oldilar.

— Qalbi go‘zal, beg‘ubor bir insonni yodga olib o‘tiribmiz. Baxtiyor akam serqirra ijodkor edilar.Televideniye ham matbuot yo‘nalishida ham, rahbarlik yo‘nalishida ham faoliyat yuritib, viloyatdagi turli yoshga mansub jurnalist hamkasblarimizni boshini qo‘shib, yaxshiliklarga, yaxshi tashabbuslarga da’vat etib yashadilar. Baxtiyor akam "Buxoronoma" gazetasida o‘z o‘rniga ega edilar. Ikki sohada ham mahoratli bo‘lgan ekanlar, - deydi "Buxoronoma" va "Buxarskiy vestnik" gazetalari bosh muharriri Shodmon Sulaymonov.


Tadbir yakunida oila a’zolaridan Muattar Asadova va Zuhro Asadovalar so‘zga chiqib, Baxtiyor Asadovning xotirasini yod etib, ehtirom ko‘rsatgan barchaga minnatdorlik bildirdilar.

Buxoro.uz | Facebook | Instagram | YouTube




ЭЪТИБОРДАН СОҚИТ ҚИЛИНАДИ

Фуқаро УСМОНОВ УСМОН СОДИҚ ўғли номига 2019 йилда берилган ҳарбий гувоҳнома йўқолгани боис эътибордан соқит қилинади.


1-SON KOGON HAYOTI.pdf
27.3Мб
Когон ҳаёти” газетасининг 2025 йил 28 январь 1- сони билан танишинг.

ЮҚОРИ СИФАТЛИ


Когон ҳаёти” газетасининг 2025 йил 28 январь 1- сони билан танишинг.




15-SON KOGON HAYOTI.pdf
18.3Мб
Когон ҳаёти” газетасининг 2024 йил 17 декабрь 15- сони билан танишинг.

ЮҚОРИ СИФАТЛИ


Когон ҳаёти” газетасининг 2024 йил 17 декабрь 15- сони билан танишинг.


Гиёҳвандлик—иллат!

ОҒУФУРУШ ҚЎЛГА ОЛИНДИ

Шавқиддин Рустамов (мақолада исм-шарифлар ўзгартирилган) бундан икки йилча муқаддам “Исузи” русумли автомашинасида Самарқанд вилоятининг Каттақўрғон туманидан келаётиб, шундоққина дала жойдаги ариқ бўйича ёввойи ҳолда ўсиб ётган бир неча туп “Каннабис” гиёҳвандлик ўсимлигини кўриб, аввалига кўзларига ишонмади. Атрофга қараб, ҳеч ким кузатиб турмаганига ишонч ҳосил қилиб, дарҳол ўсимликнинг барг ва юқори пояларини териб олди. “Бебаҳо бойлик”ни авайлаб, уйигача олиб келгач, ундан “гашиш” гиёҳвандлик воситасини тайёрлаб, ҳар бирини алоҳида полиэтилен ўрамларга жойлаб, фурсати келганда “мижоз”ларга сотиб, мўмай даромад орттириш учун уйида авайлаб яшириб қўяди.
Шу йил ёз кунларининг бирида автомашинасига йўловчи сифатида чиққан бир нотаниш кишининг чиқиб қолгани, унинг анчадан буён қилиши зарар бўлган ишига тағин умид уйғотди. Суҳбат чоғида йўловчи ҳамроҳининг сўнгги кунларда иши юришмагани боис бироз зериккаётгани ва кўнгил чигинини ёзиши учун бирозгина наша топиши кераклигини айтиб қолади.
—Эй, биродар, бунинг ғамини еманг. Топса бўлади, шу матоҳни. Аммо, бироз қалтис иш бу, қолаверса, қимматроқ-да,--деди Шавқиддин бу ишни ўзи ҳам дўндириши мумкинлигига ишора қилиб.
—Яшанг, акажон. Майли-да, қанча бўлса ҳам сотиб оламан. Мендан кўнглингиз тинч бўлсин. Бу ҳақда ҳеч ким билмайди,--деди йўловчи ҳамроҳи ва ўзаро қачон, қаерда учрашиб, “мол”ни олиши мумкинлигини келишди.
Ордан 2 кун ўтгач, Шавқиддин туш вақтида Когон шаҳридаги Бухоро темирйўл касалхонаси ҳудудида мижози Рашид исмли йигитга ҳар бири 1 граммдан қилиб ўралган 2 ўрам “гашиш” гиёҳвандлик моддасини 1 миллион 200 минг сўмга пуллаётган вақтида воқеадан ИИБ ходимлари хабар топиб, оғуфурушни зудлик билан қўлга олишади...
Шу йил 25 сентябрда ЖИБ Когон шаҳар суди очиқ суд мажлисида ушбу жиноят иши атрофлича кўриб чиқилди. Судланувчи Ш. Рустамов Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг тегишли моддаси билан айбли деб топилиб, унга қилмишига яраша жазо тайинланди.

Фируз ДЖУРАЕВ,
Бухоро транспорт прокуратураси терговчиси.


ЭКСТРЕМИЗМ ВА ТЕРРОРИЗМ—ЖАМИЯТ ТАРАҚҚИЁТИГА ТАҲДИД

Ўзбекистон азал-азалдан турли миллат-элатларга мансуб, турли динларга эътиқод қилувчи халқлар тинч-тотув яшаган ўлка бўлиб келган. Аждодларимиз бошқа дин вакилларига доимо ҳурмат билан муносабатда бўлгани, Ватан тараққиёти йўлида елкадош бўлиб меҳнат қилгани тарихий манбаларда кўп қайд этилган.
Бугунгим кунда диний экстремизм дунёдаги деярли барча мамлакатларда шахс, жамият ва давлатнинг ҳаётий муҳим манфаатларига таҳдид солиб келмоқда. Жумладан, диний экстремистик оқим таркибига кириб қолган шахс оиласи, қариндош-уруғлари ва яқин инсонларидан маҳрум бўлади. Умри қамоқда ёки ўзга юртларда хору зорлик ва саргардонликда ўтади, ота-онаси, турмуш ўртоғи ва фарзандлари олдидаги инсоний мажбуриятларини бажара олмайди.
Ўз навбатида диний экстремистик ғоя ва ёт диний қарашларнинг жамиятдаги ижтимоий-маънавий муҳит ва тадрижий ривожланишга зарарли таъсири бўлади. Жамиятда анъанавий қадриятларни авлоддан авлодга узатиш тизими ва тадрижий ривожланиш жараёни бузилади. Мазкур жамиятда асрлар оша муҳим ўрин тутган миллий, маданий, тарихий қадриятлар аҳамиятини йўқотиши оқибатида маънавият пасаяди, экстремистик ва террористик ҳаракатлар содир этилиши орқали жамиятда “ёвузлик чегараси” пасайиб, одамлар қотиллик, қийноқ, босқинчилик, гаровга олиш, қулчилик каби жиноятларга кўникиб қолади.
Терроризм ва экстремизм, улар оқибатида келиб чиқадиган ижтимоий беқарорлик жамиятда криминал жиноятларнинг авж олишига хизмат қилади. Давлат томонидан хавфсизлик чораларини кўриш учун бюджет маблағларининг сарфланиши, шунингдек, террористик ҳаракат оқибатида кўрилаётган моддий зарар жамиятга иқтисодий жиҳатдан катта зарар етказади. Оқибатда ишсизлик ошади, ижтимоий муҳофазага йўналтирилган лойиҳалар бажарилмай қолади. Аҳолининг турмуш даражаси пасаяди.
Шундай экан, юртимизда ҳукм сураётган тинч ва осуда ҳаётнинг қадрига етайлик! Мустақиллигимизни кўз қорачиғидек асрайлик! Бу иш ҳар биримизнинг, шу юртда яшаётган ҳар бир фуқаронинг муқаддас бурчи бўлиши шарт.

Абдулло МУЗАФФАРОВ,
Когон туман ИИБ ходими, катта лейтенант.


ФАРЗАНДЛАРИМИЗНИ ЁТ ҒОЯЛАРДАН АСРАЙЛИК!

Бугунги кунда ёшлар тафаккурини тўғри шакллантириш, уларни ва жамиятимизни нотўғри ақидалардан асраш барчамизнинг вазифамиздир. Хусусан, ота-оналар ўз дилбандларининг тарбиясига алоҳида эътибор беришлари зарур. Минг афсуски, бугунги кунда улар ўз шахсий юмушлари билан машғул бўлишмоқда ёхуд моддий маблағ топиш илинжида болалари тарбиясига “иккинчи даражали иш” сифатида қарашмоқда. Ўз ҳолига ташлаб қўйилган, тарбияси саёз фарзандларнинг борлиги баъзи ҳолларда диний экстремизм оқимлари вакиллари учун жуда қўл келишини асло унутмаслигимиз шарт. Ваҳоланки, оила муҳитидан четланиб қолган, ахлоқий ва маърифий тарбия берилмаган ҳар қандай фарзанд жуда осонлик билан бундай бузғунчи оқимлар таъсирига тушиб қолади.
Ҳозирги глобаллашув шароитида дунёда кучайиб бораётган турли маънавий таҳдидлар, “оммавий маданият”нинг зарарли таъсиридан ёшларни ҳимоялашда ёш авлод ўртасида соғлом турмуш тарзини тарғиб қилиш, улар онгида турли ёт ғояларга ва ахборот хуружларига қарши иммунитетни шакллантириш, ватанпарварлик туйғуларини юксалтиришимиз зарур. Токи, фарзандлар ўз Ватани, оиласи ва ота-онасига садоқатли, юртга муносиб ўғил-қизлар бўлиб вояга етишишсин.

Ҳусниддин НИЗОМОВ,
шаҳардаги 6-МММ 20-сон ЖИЭК ТҚГ катта тезкор вакили, капитан.


Огоҳлик—давр талаби!

ТЕРРОРИЗМ—ЖАМИЯТ ТАРАҚҚИЁТИ КУШАНДАСИ

Мустақил юртимизда турли миллат ва элат вакиллари ягона оила фарзандларидек аҳил, иноқликда яшаб, бир-бирларининг қадриятларини иззат-ҳурмат қилишади. Барча билан бир дастурхон атрофида борини баҳам кўрадиган, эзгу ниятларини яхшиларга илинадиган халқимиз азал-азалдан тинчликнинг, ҳаётнинг қадрига етувчи иродали халқ.
Бугунги фаровонлик ва осойишталикни кўролмайдиган айрим ғаламислар баъзан ҳар қандай йўл билан турмушимизга раҳна солишга уриниши мумкин. Хусусан, айрим дин ниқобидаги сохтакорлар муқаддас ислом динимизни ўзларининг қора қилмишларига ниқоб қилиб, “исломий давлат” қуриш шиори остида ўзларининг “шаҳидлик мақом”лари, “ҳижрат” ва “жиҳод” тўғрисидаги бузғунчилик ғоялари билан суғорилган террористик тарғибот-ташвиқотларини олиб бориб, барча ёшдаги кишилар онгини заҳарлашга ҳаракат қилишади. Улар бу ишни интернетдаги ижтимоий тармоқлар орқали кенг тарғиб қилишга, қонли тўқнашувларни ташкиллаштиришга ва ҳатто оиласидан йироқда, хорижда меҳнат фаолиятини олиб бораётган меҳнат мигрантларини турли алдов йўллари билан ўз томонларига оғдиришга ҳаракат қилишаётгани ҳақида бугун барчамиз ОАВлар ва интернетдаги ижтимоий тармоқлар орқали жуда кўплаб маълумотларга эга бўлаяпмиз.
Ёвузлик ортида айрим давлатларда не-не бегуноҳ кишилар ҳаёти хавф остига қўйилаётгани, ноҳақ қонлар тўкилаётгани ва гуллаб-яшнаётган шаҳарлар улар касри билан вайроналарга айланаётгани жуда ачинарли ҳол. Зеро, тинчлик бебаҳо неъмат. Тинч ва осойишта юртдагина ҳамиша яхши кунлар ва байрамлар бардавом бўлишини, фуқароларимиз орзу-истаклари рўёбини кўриб бахтиёр яшашлари мумкинлигини ва бу фарахбахш кунлар қадрига етмоғимиз зарурлигини ҳамиша ёдда тутмоғимиз зарур.

Ҳусниддин НИЗОМОВ,
шаҳардаги 6-МММ 20-сон ЖИЭК ТҚГ катта тезкор вакили, капитан.


“КОГОН ҲАЁТИ”ГА ОБУНА БОШЛАНДИ

Қадрли ҳамшаҳарлар ва тумандошлар! Эъзозли мухлису мухлисалар!
Ҳар йилги анъанага кўра, саховатли куз таровати дилларни мунаввар қилаётган бир паллада республикамиздаги барча босма ОАВлар қатори шаҳримиздаги “Когон ҳаёти” газетасига ҳам 2025 йил учун обуна мавсуми бошланганини Сизларга маълум қиламиз.
Шаҳар ва туманимиздаги ҳар бир хонадонни маърифат нурлари билан чароғон этиш, янгиликлардан баҳраманд қилиш, қимматли фикр-мулоҳазаларингиз билан ўртоқлашиш мақсадида эзгу ишни яхши ниятлар билан, Сизларнинг беминнат ёрдамингизга таянган ҳолда бошладик.
Йиллик обуна нархини таҳририят орқали ўтган йилги миқдорда сақлаб қолдик:
“Когон ҳаёти” газетасининг 2025 йилги обуна нархи—448 000 сўм (таҳририят орқали).
Обуна “Матбуот тарқатувчи” МЧЖ Когон филиали орқали ҳам амалга оширилади.

“Когон ҳаёти” газетаси таҳририяти.


Huquqlarni e‘tirof etish bo‘yicha hududlar bo‘yicha bosqichma-bosqich amalga oshiriladi, buning uchun Kadastr agentligi har yili viloyat hokimlari takliflari asosida reja-jadval tasdiqlaydi, unga asosan:
1) Kadastr agentligi Avtomatlashtirilgan axborot tizimini yaratib, unga barcha yerlar bo‘yicha 6 xil turdagi birlamchi ma‘lumotlarni kiritadi;
2) 10 dan ortiq vakolatli organ (hokimlik, qurilish, ekologiya, soliq, “O‘zbekkosmos” agentligi va boshqalar) har bir yer uchastkasi bo‘yicha o‘z vakolatidagi ma‘lumotlarni tizimga kiritadi;
3) Avtomatlashtirilgan axborot tizimida to‘liq shakllantirilgan electron yig‘ma jild ma‘lumotlari tegishli fuqarolar o‘zini o‘zi boshqarish organlari binolarining e’lonlar uchun burchaklarida, Kadastra gentligining rasmiy veb-saytida hamda boshqa axborot manbalarida jamoatchilikka e‘lon qilinadi;
4) manfaatdor jismoniy va yuridik shaxslar ushbu ma‘lumotlar bo‘yicha vakolatli tashkilotlarga shikoyat qilishi mumkin;
5) to‘plangan barcha hujjatlarning to‘liqligi va qonuniyligi tizim orqali Adliya vazirligining tegishli hududiy bo‘linmalari tomonidan o‘rganib chiqiladi;
6) ijobiy xulosa qabul qilingan fuqarolarga Kadastr agentligi tomonidan xabarnoma yuboriladi (fuqaro ariza berishi talab etilmaydi);
7) xabarnoma asosida bir martalik to‘lovni amalga oshirganlarga Qoraqalpog‘iston Respublikasi Jo‘qorg`i Kengesi, xalq deputatlari viloyatlar va Toshkent shahar Kengashlari qarori bilan huquqlar e‘tirof etiladi (yerga – ijara huquqi, bino-inshootga – mulk huquqi).

J. QANDOV,
Kogon shahar adliya bo‘limi boshlig‘i.


Бу ҳақда биласизми?

O‘ZBOSHIMCHALIK BILAN EGALLANGAN YERLAR UCHUN “AMNISTIYA” E’LON QILINDI - ULARNI QONUNIYLASHTIRISH QANDAY ASOS VA TARTIBDA KECHADI?

Joriy yilning 5 avgustida Prezident tomonidan “O‘zboshimchalik bilan egallab olingan yer uchastkalariga hamda ularda qurilgan binolar va inshootlarga bo‘lgan huquqlarni e’tirof etish to‘g‘risida”gi Qonun imzolandi. (Izoh: mazkur Qonun 3 oydan so‘ng, ya‘ni 08.11.2024-yildan kuchga kirdi)

Mazkur Qonunga asosan quyidagi ko‘chmas mulklarga nisbatan huquqlar e‘tirof etilishi belgilandi:
1) 2018 yil 1 may kuniga (2018 yildagi “bir martalik aksiya”ga) qadar fuqarolar yakka tartibdagi uy-joy qurgan holda o‘zboshimchalik bilan egallagan yer uchastkasi hamda unda qurilgan bino va inshootlarga;
2) 2018 yil 1 may kuniga qadar fuqarolar va tashkilotlar tomonidan hujjatda ko‘rsatilgan maydondan ortiqcha egallangan yer uchastkasi hamda unda qurilgan bino va inshootlarga;
3) “bir martalik aksiya” doirasida huquqlarni e‘tirof etish oxiriga yetmagan yer uchastkasi hamda unda qurilgan bino va inshootlarga;
4) 2021 yil 8 iyunga (hokimlarning vakolati bekor qilinguniga) qadar tuman (shahar) hokimlari qarori bilan ajratilgan, lekin viloyat hokimi yoki xalq deputatlari Kengashi tomonidan tasdiqlanmagan yer uchastkalariga;
5) bog‘dorchilik va uzumchilik shirkatlari hududidagi turar joylar hamda ular egallagan yer uchastkasiga;
6) kichik sanoat zonalari hududiga 2020 yil 9 martga qadar joylashtirilgan tadbirkorlarning yer uchastkasiga;
7) davlat orderi bilan xususiylashtirilgan binolar va uylar egallagan yer uchastkasiga;
8) hokim qarori bilan mulk huquqi e’tirof etilgan binolar va uylar egallagan yer uchastkasiga.
Bunda, ijara muddati yakka tartibdagi uy-joylar egallagan yer uchastkalari uchun to‘qson to‘qqiz yil, boshqa yer uchastkalari uchun qirq to‘qqiz yil etib belgilandi.
Shuningdek, Qonunga asosan huquqlarni e‘tirof etishning asosiy shartlari sifatida quyidagilar belgilandi:
1) yer uchastkasi boshqa shaxsga ajratilmaganligi yoki auksionga chiqarilmaganligi;
2) yer uchastkasidan foydalanishda nizo mavjud emasligi;
3) yer va mol-mulk solig‘i bo‘yicha qarzdorlik mavjud emasligi;
4) muhofaza zonasida, sug‘oriladigan yerda joylashmaganligi;
5) bosh reja talablariga zid emasligi (mavjud bo‘lsa);
6) har bir kategoriyaga xos boshqa shartlar (investitsiya majburiyati bajarilganligi, shirkat a‘zosi hisoblanishi va boshqalar).
Bundan tashqari, Qonunga asosan fuqarolarning hech bir davlat organiga murojaat qilishi talab qilinmaydi. Barchasini davlat organlari fuqarolar uchun o‘zlari quyidagi bosqichlarda amalga oshiriladi.

Показано 15 последних публикаций.