Kundalik va hayoliy o'y-fikrlar


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: Цитаты


Bu kanalda siz O'zbek va Jahon xalqlari maqollari, ajoyib kitoblardagi g'aroyib sitatalar, ibratli hikoyalar va ma'ruzalar,kanal admini yozgan she'rlardan namunalarni ko'rishingiz mumkin
P/S : Kanal adminlari saal dangasaroq
(hafa bo'lish yo'q)😆😀😁😊

Связанные каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
Цитаты
Статистика
Фильтр публикаций


САВОЛ:

Ассалому алайкум. Ҳурматли домла, бир савол билан мурожаат қилмоқчиман.

Масжидда уч кимса бор, бири намоз ўқиябди, яна бири рўза тутган, яна бири эса уйланган инсон. Бир кимса масжидга кирган эди, намозхоннинг намози бузилди. Рўзадорнинг рўзаси очилди. Уйланган кимсанинг хотини талоқ бўлди. У ким?

ЖАВОБ:


#Kulgu

-Dogonajon,kecha erimni telefonidagi kontaktlarni tekshirsam, Tekin ayol degani chiqdi qiziqib telefon qildim.
-Keyin nima boʻldi?
-Narigi xonadan oʻzimni telefonim jiringladi.. Tugadi...


#qisqa_hikoya
Eski-tuski kiyim bozori. Chaqaloq kiyimi sotildi, kiyilmagan.


ФОЙДАЛИ МАСЛАҲАТЛАР.

➖ Нажотга эришаман десангиз, кунингизни Бомдод намози ва эрталабки азкорлар билан бошланг!

➖ Истиғфорингизни кўпайтиринг, токи шайтон ўз жонига қасд қилсин.

➖ Дуодан узилиб кетманг, чунки у нажот арқонидир.

➖ Ёдингизда бўлсин, фаришталар ҳар бир сўзингизни ёзиб оладилар.

➖ Бўронда қолиб кетсангиз ҳам яхшиликка йўйинг.

➖ Бармоқларнинг энг гўзали- тасбеҳ ўгирганидир.

➖ Қайғуга учраб, ғамга ботиб кетсангиз, «ЛА ИЛАҲА ИЛЛАЛЛОҲ» айтинг.

➖ Ҳошиялик билан қилинган узун сажда, гуллаб-яшнаган қасрлардан-да афзалдир.

➖ Бир сўз айтишдан олдин фикрланг, яна қотил сўз бўлиб қолмасин.

➖ Мазлумнинг дуосидан ва маҳрум этилганнинг кўз ёшларидан эҳтиёт бўлинг.

➖ Китоблар, газеталар, журналларни ўқишдан аввал Қуръони Каримни ўқинг.

➖ Ўзингизни тоат ибодатга бағишланг, чунки нафс ёмонликка буюради.

➖ Ота-онангизнинг хизматларини қилинг, розиликларига эришасиз.

➖ Сизнинг эски кийимларингиз фақирлар учун янгидир.

➖ Намоз бу, сизни мусибатлардан ва қийинчиликлардан асраб авайловчи яхшиликдир.

➖ Ёмон гумонлардан йироқ бўлинг, шундагина таскинлик топасиз ва тинчликда ором оласиз.

➖ Туҳмат қилаётган шахсни кўрсангиз, унга «Аллоҳдан қўрқгин» деб танбеҳ беринг.

➖ «Мулк» сурасини ўқишингиз давомий бўлсин, чунки у нажотдир.

➖ Намозидан хушуъликни ва кўзидан ёшини йўқотган одам, маҳрум инсондир.

➖ Барча муҳаббатингиз «АЛЛОҲ» учун бўлсин.

➖ Сизга туҳмат қилувчини кечиринг. Чунки у сизга ҳасанотларини ҳадя қилди.

➖ Амалларингиз тоғдек бўлишини истасангиз «дебди, деди» ларни бас қилинг.

➖ Намозда сиздан талаб қилинадиган энг кичик нарса бу, намозингизни хушуъ билан ўқишингиздир.

➖ Қуръонни бошингизда кўтариб юринг, ундаги бир оятни ўқишингиз дунёдан ва ундаги барча нарсалардан-да хайрлироқдир.

➖ Ҳаёт гўзалдир, сиз иймонингиз билан унданда гўзалроқсиз.


Qandaydir yangilik, kanal faoliyati bo'yicha biror bir fikrlaringiz yoki shunga o'xshash narasalar bo'lsa kanal admini o'z profiliga yozishingiz mumkin.
👇👇👇👇👇👇👇👇👇👇
https://t.me/Kholmatov_M_BritishCouncil


Onamni sog'indim😞😞😞
Onajonim doimo baxtimga sog' salomat bo'ling!




Kanal faoliyati sizlarga yoqyaptimi?
Опрос
  •   Ha
  •   Zo'r
  •   O'rtacha
21 голосов


​​НОГИРОН БОЛАДАН САБОҚ

Йўлда кетаётиб машаққат билан юраётган болага кўзим тушди. Қўлтиқтаёққа суянган, гавдасини тутолмай чапга-ўнга чайқаларди. Ўн уч-ўн тўрт ёшлар чамасида эди. Болага тикилиб қолгандим, тўсатдан ерга йиқилиб тушди. Югургилаб ёнига бориб, турғизишга уриндим.
Сассиз йиғларди.
– ИншааАллоҳ, бирор еринг оғримагандир,- дедим. – Бўлиб туради, хафа бўлма, болам.
– Хафа бўлмаяпман,- деди.- Аслида кўп ҳам хафа бўлавермайман.
– Лекин нега йиғлаяпсан? –дея сўрадим.
– Қўлим оғриди,- деди.- Шунинг учун кўзимдан ёш чиқиб кетди.
Қараб қўяй деб, кўйлагини сидирдим. Чап қўли билагидан кесилган эди. Шунинг учун бир қўлтиқтаёғини яхши тутолмасди.
Ўрнидан қўзғалиб:
– Кунда бир неча марта йиқилишга одатландим,- деди. – Ўтган йили йиқлиб тушганимда қўлим машина остида қолиб кетганди.
Сўз тополмай қийналдим. Тасалли бериш учун:
– Ўкинма!- дедим.- Бундан ҳам ёмони бўлиши мумкин эди.
Юзимга тикилган кўйи:
– Ўкинмайман,- дея жилмайди. – Аслида мен кўп хафа бўлмайман. Ўксинмайман.
– Бироз олдин ҳам шундай дединг,- дедим. – Нега бунақа деяпсан?

Қалтираётган гавдасини тик тутишга уриниб:
– Чунки мен Аллоҳга ишонаман,- деди.- Унга ишонганлар гўзал вужудли, соғлом бўлмайдиларми? ..

Бу гал индамай қолдим. Бир сўз айтолмасдим...
Табассум билан миннатдорчилик билдириб, ёнимдан узоқлашди...
Қаҳрамон боланинг ортидан қараб “Ажабо, қай биримиз бахтиёр эканмиз?..” дея ўйга ботиб қолдим...

Жунайд Суави
Холматов Масрурбек таржимаси

Дўстларингизга ҳам илининг.


AZROIL

— Sen kimsan?
— Farishta.
— Bu yerga qanday kirding?
Qanday emas, nima uchun deb soragin. Men Azroilman. Men sening ortingdan keldim.
Nahotki, darrovmi? Nega buncha erta?
Bemani savol. Vaqti keldi, shuning uchun.
— Lekin men xohlamayman!!! Men hali qancha ish qilishim kerak!
— Aynan nima? — soradi Farishta kursiga otirib.
— Yangi yildan song lavozimimni kotarishmoqchi edi. Men uy va yangi mashina sotib olmoqchiman. Hindistonga borishni kozlagandim. Xullas, rejalarim katta edi.h
— Mol-dunyoga bolgan havas! Ruhing tanangni tark etganidan song, unutib yuborasan.
Ammo men bu qadar erta olishni xohlamayman. Balki sen keyinroq kelarsan-a? Ehtimol, osha osmondagi zot bilan kelishib olarmiz-a? Men chekishni tashlayman. Vada beraman.
— Men bilan savdolashma, odam! Dargazab boldi Azroil.
— Iltimos, men qorqaman! Xohlamayman!!
— Hammangiz bir xilsiz doim qorqasiz. Nahotki, siz hech qachon, baribir, bir kun shu ishni qilishingizga togri kelishini tushunmasangiz? Yuz yildan keyin kelsam ham, sen hali tayyor bolmaysan.
— Men gunohkorman, u yerda taqdirim nima boladi?
— Menga baribir. Bu haqda ertaroq oylash kerak edi.
— Bu qadar yosh olishimni oylamagandim-da.
— Qanaqa galatisiz-a, odamlar? — Farishta qanotlarini qoqdi. — Ketdik!
— Men hech qayerga ketmayman! Axir oila qurishga va farzandlar orttirishga ulgurmadim!!!
—Togri! Sen hatto oz juftingni topganing yoq.
— Men ulgurmadim!
— Ozing ham harakat qilganing yoq!
— Xudo uchratmagan bolsa nima qilay?
— Ozing bu haqda soramading-ku!
— Bu haqda sorash kerakmidi? Men bilmagandim!
— Bas qil! Kechagina Xudodan vaqtni toxtatishni sorab turganding. Orzularingga yetishishing taqdiringga bitilganidan shunchalar muhimmi?
Sen haqsan, men ahmoqman! Lekin men odam bolaman. Rahm qil, otalik baxti nimaligini his qilmay turib olishim mumkin emas axir!
— Rejalaring qanchalar tez ozgarganini qara-ya! Avval mashina, Hindiston, keyin oila va bolalar, — masxaraomuz tarzda iljaydi Azroil.
Rozimisan?
— Xop. Agar ikkinchi yarmingni topmasang-chi?
— Topaman, bundan kongling toq bolsin. Ertadan uni izlashni boshlayman.
— Shubha qilmayapman. Ammo hayoting natijasiz qidiruvlardan iborat bolib qolishi mumkin. Sen burningdan olisni korolmaysan. Yengiltak qizlar bilan yuraverib, haqiqiy baxting qayerdaligini bilmaysanam hatto. Oxir-oqibat ayollardan va dunyodan kongling qoladi. Birorta tuzalmas kasallikni orttirasan va tugilganingga lanatlar oqiysan.
— Xudoyim!!!
— Uni tanimay turib, nomini tilga olishni bas qil!
— Kechir, u holda men qanday yol tutay?
Odatda, yolini yoqotgan odam ortga qaytib, hammasini boshidan boshlashga harakat qiladi, — dedi Azroil derazadan uchqunlayotgan qor parchalaridan kozini uzmay.
— Togri, men ham shunday qilaman. Men baxtli onlarimga qaytishga harakat qilaman. Bilasanmi, bir vaqtlar oliy oquv yurtida oqib yurganimda bir qizni sevib qolgandim. Nomi nima edi-ya?.. Uning chiroyli tim qora sochlari, mehr va aqlga to la kozlari bor edi. Qizning ortidan yuradigan oshiqlarning son-sanogi yoq edi. Biz tez-tez darslardan qochib, boqqa, qahvaxona va kutubxonaga borardik. Soatlab sayr qilardik va vaqtning qanday otayotganini his qilmasdik. Bir kuni qolimni sindirib olganimda, u menga qaragandi. Buni unutib bolmaydi. Keyinchalik hammasi ozgardi. Biz ikir-chikir muammolarga qarshi turolmadik va ajraldik. Hech narsadan hech narsa butun umrga ajraldik. Lekin men haliyam uni xotiramda asrab yuribman. Eng ajablanarlisi, uni hamon sevaman. Qiziq, hozir osha qiz qanday yashayotgan ekan? Ehtimol, turmushga chiqqandir? Axir u nazokatli, chiroyli, tarbiyali va aqlli edi-ku. Men hozir unga qongiroq qilaman. Shunchaki, hol-ahvol sorayman, xolos. Uni kirib kelayotgan Yangi yil bilan tabriklayman. Nima deysan? Odamzot boshini kotarib, yon atrofiga alangladi. Biroq xonada hech kim yo`q edi...


Kayfiyatni ko'taramiz.

Choʻntakkesar oʻgʻri sherigidan soʻradi:
- Sen modalar jurnali bilan hech qiziqib koʻrganmisan?
- Albatta. Axir, hozirgi kunda kiyimlarning choʻntaklarini qayerga tikayotganlarini bilishim kerak-ku!


Olimlar xabar berishicha tez kunlarda Xitoyda tarqagan koronavirus yo‘q bo‘larmish, chunki virus Xitoyda ishlab chiqarilgan! 😁😁
Made in china ©




Statuslar, videolar, fotolar, HDfonlar☝️☝️☝️




Kayfiyatni ko'taramiz.

— Doktor, operatsiyadan keyin men pianino chala olamanmi? ⠀
— Albatta chala olasiz. ⠀
— Xudoga shukurey, ilgari chalishni bilmasdim.


Kayfiyatni ko'taramiz.

Jinnilar baland joyga chiqib, konserva bankaga kalla tashlayotsa, Bitta jinni ikkinchisiga:⠀
— Bankani ozgina surib qoʻy! Boshi yorilib oʻlsin, - dermish.


Одамнинг яратилиши Биринчи инсон ва биринчи пайғамбар бўлмиш отамиз Одам алайҳиссаломнинг яратилишлари қиссаси «Бақара» сурасида қуйидагича баён этилади: «Эсла, вақтики Роббинг фаришталарга: «Албатта, Мен ер юзида халифа қилмоқчиман», – деди. (Улар:) «Унда бузғунчилик қиладиган, қон тўкадиган кимсани қилмоқчимисан? Ҳолбуки, биз Сени ҳамдинг ила поклаб ёд этиб ва Сени улуғлаб турибмиз», – дедилар. (У Зот:) «Албатта, Мен сиз билмайдиган нарсаларни биламан», деди (30-оят). Ушбу оятдан Аллоҳ таоло Одамнинг Ўзининг ер юзидаги ўринбосари – халифаси бўлишини ирода этганлиги маълум бўляпти. Демак, инсонга улкан ишонч билдирилган, у улуғ Аллоҳнинг халифаси бўлишдек олий мақомга лойиқ кўрилган. Бундай марҳаматнинг ўзига яраша буюк масъулияти ҳам бор. Инсон шуни англаган ҳолда, уни халифа қилиб қўйган Зотнинг топшириқларини бажармоғи, яратган Зот муносиб кўрган олий мақомга доғ туширмасликка ҳаракат қилмоғи керак. Фаришталарнинг «Унда фасод қиладиган, қон тўкадиган кимсани қилмоқчимисан?» деган гапларидан маълум бўладики, улар ўзларигагина маълум йўл билан инсоннинг ер юзида фасод, бузғунчилик қилиши ва қон тўкишини билганлар. Айни пайтда фаришталар ўз табиатларидан келиб чиқиб, ушбу яратиладиган махлуқотларни яратишдан мақсад ўзлари айтиб турган тасбеҳу ҳамдлар, улуғлашлардан иборат деб билганлар. Аммо Аллоҳнинг илми бошқа, фаришталар эса буни билмайдилар. «Албатта, Мен сиз билмайдиган нарсаларни биламан», деди Аллоҳ таоло. Яъни одамлардан баъзиларининг бузғунчилик қилиши ёки қон тўкиши ер юзида халифа яратиш иродасига тўсиқ бўла олмайди. Шунингдек, фаришталарнинг тасбеҳ ва ҳамд айтиб, Аллоҳни ҳамиша улуғлаб туришлари ҳам улардан бошқа мавжудотни яратишдан тўса олмайди. Шунинг учун ҳам Аллоҳ таоло фаришталарнинг эътирозларига қарамай, «Инсонни сополга ўхшаш қуриган лойдан яратди» («Роҳман» сураси, 14-оят). Бу оятда «инсонни» деганда Одам Ато назарда тутиляпти. «Қуриган лой» деб таржима қилган иборамиз оятда «солсол» деб келган. «Солсол» деб лойнинг қотиб, чертса, овоз чиқарадиган бўлиб қолган ҳолига айтилади. Ушбу оятда зикр қилинган ҳолат Аллоҳ таолонинг Одамни яратишидаги турли босқичлардан биридир. Тупроқдан лой қилиниб, уни одам шаклига келтириб, сўнгра руҳ киритилган. Қуръоннинг таъкидлашича, инсонни йўқдан бор қилган Зот уни тупроқдан яратган Аллоҳ таолодир. Ҳозирги замон илми ҳам буни тасдиқламоқда. Илмий тажрибаларда исботланишича, тупроқда қандай моддалар бўлса, инсон жисмида ҳам ўша моддалар бор экан. Тупроқда карбон, кислород, фосфор, олтингугурт, азот, калғöий, хлор, темир, мис, йод, алюмин каби йигирма хил модда бор бўлса, худди шу моддалар инсон жисмида ҳам бор экан. Тупроқдан борлиқнинг энг улкан мўъжизаларидан бири бўлган инсонни, унинг фикри, руҳи, ҳис-туйғулари, асаблари ва ҳозиргача инсоннинг ўзи ҳам тушуниб етмаган ажойиботлари билан ким ярата олади? Бу ишни фақат Роҳман сифатига эга бўлган қудратли Аллоҳ таологина қилиши мумкин.


Kun maqoli

«Tarakan tarakanni mo'ylovini yulmaydi.»


😜😜😜


“Асрни ўқидингми?”

(эр-хотин ўртасидаги суҳбат)

- Асрни ўқидингми?

- Йўқ.

- Шомничи?

- Ўқимадим.

- Нима учун?

- Ишдан чарчаб келгандим. Шунга бироз ётиб, дам олдим.

- Тушунарли. Хуфтонга азон айтилмасидан туриб тезда аср ва шомни ўқиб ол.

Эртаси куни эр хизмат сафарига жўнади. Одатда манзилига етиб боргач, аёлига қўнғироқ қилиб қўярди. Аммо бугун қўнғироқ қилмади ёки “Етиб келдим” деб смс ёзмади. Аёл ўзи эрига қўнғироқ қилди. Эри эса телефонни кўтармади. Қайта-қайта қўнғироқ қилдию барибир тушолмади. Безовта бўла бошлади. Эрининг бундай одати йўқ эди. Бу сафар эса ўзи қўнғироқ қилмагани етмагандек, аёлининг қўнғироғига ҳам жавоб бермаяпти. Орадан бир неча соат ўтгач, эри телефон қилди. Аёл шошганча телефонни кўтариб, гапира кетди:

- Эсон-омон етиб бордингизми?

- Ҳа, етиб келдим. Алҳамдулиллаҳ.

- Қачон етиб бордингиз?

- Тўрт соатча бўлди.

Аёл ғазабланди, овози ўзгарган оҳангда деди:

- Тўрт соат бўлди? Нега хабар бермадингиз?

- Йўлдан чарчаб келгандим, ётиб бироз дам олдим.

- Мен билан бир неча дақиқа гаплашсангиз нима бўларди?

- Телефон овозини эшитмадингизми?

- Эшитдим.

- Эшитдингиз-у, аммо жавоб бермадингиз. Нега? Мени ўйламадингизми?

- Ўйладим. Лекин сен ҳам кеча намозга азон айтилганида Аллоҳнинг ибодатига шошилишни ўйламадинг. Бир неча дақиқада намозингни ўқиб олсанг нима бўларди?

Аёл бироз сукутдан сўнг “Ҳа, тўғри. Сиз ҳақсиз. Мен хато қилдим. Бу ишимдан пушаймонман” деб хўнграб йиғлаб юборди.

Эри аёлининг ўзидан узр сўрагандек бўлганини сезиб, бундай деди:

- Сен кечиримни мендан эмас, Аллоҳ таолодан сўра! Бошқа ҳеч қачон намозингни қазо қилма! Биласанми, менинг энг катта орзуларимдан бири – сен билан жаннатда ҳам бирга бўлишдир.

Эрининг бу насиҳатидан сўнг аёл намозларига янада эътиборлироқ бўлиб, уларни ўз вақтида адо этадиган бўлди.

Ҳа, азизлар, сизни чин қалбдан севадиган киши сизни Аллоҳ таолонинг розилиги сари ундовчи, гуноҳга қўл уришингиздан тўсувчи кишидир.

Зеро, оламлар Робби Қуръони Каримда шундай деб марҳамат қилган:

وَأْمُرْ أَهْلَكَ بِالصَّلَاةِ وَاصْطَبِرْ عَلَيْهَا لَا نَسْأَلُكَ رِزْقاً نَّحْنُ نَرْزُقُكَ وَالْعَاقِبَةُ لِلتَّقْوَى

“Аҳлингни намозга амр эт ва ўзинг унга сабр қил. Биз сендан ризқ сўрамасмиз. Биз сенга ризқ берурмиз. Оқибат тақвоникидир” (Тоҳа сураси, 132-оят).

Аллоҳ таоло барчамизни намозини ўз вақтида адо этадиган бандаларидан қилсин!

Показано 20 последних публикаций.

114

подписчиков
Статистика канала