Sizga Ham Ilindim


Гео и язык канала: Узбекистан, Английский
Категория: Telegram


Bizning Bot va Adminga murojaat uchun:
@RubiksCubebot_KubikRubikUzbot
©Kanaldan ma'lumot olinganda manba ko‘rsatilishi shart!

Связанные каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Английский
Категория
Telegram
Статистика
Фильтр публикаций


Репост из: Shokirjonov news
#Расман!

Олий ўқув юртлари талабаларнинг қишки таътил кунлари 20 декабрдан 2020 йилнинг 5 январига қадар давом этади.

16 декабрдан поездларга имтиёзли чипталар сотилади.

Каналга обуна бўлинг:
@shokirjonov


Репост из: Xushnudbek.uz
​​Кўр ҳассасини ҳар йили йўқотади

Йил охирлаши билан автомобилларга газ қуйиш шоҳобчаларида турнақатор навбатлар пайдо бўлади. “Турнақатор” деган сўз жуда юмшоқ эшитиляпти, “даҳшатли навбатлар” десак сал тўғрироқ бўларди.

Ўртача 1-2 соатда навбат келади, айрим жойларда 5-6 соат ёки ундан ҳам кўпроққа чўзилишини ҳаммамиз биламиз.

Ҳудудларда аҳолига истеъмол гази етказиб бериш масаласи қай даражада ачинарли эканлиги ҳақидаку, гапирмаса ҳам бўлади, буни ҳам ҳамма билади.

Энг муҳим жойи ҳам аслида шу – буларни ҳаммамиз биламиз. Оддий халқ ҳам, тепадагилар ҳам. Бу кутилмаган форс-мажор ҳолат эмас. Декабрда шунақа ҳолат бўлиши олдиндан барчага маълум, ҳар йили бу такрор ва такрор бўлаверади.

Аммо буни бартараф этиш учун зиғирча иш қилинганини билмаймиз. Наҳотки шу соҳанинг тепасида шунақа муаммоларни ҳал қилишга ақли етадиган салоҳиятли мутахассислар йўқ? Ёки улар ҳам катта манфаатлар ўйини олдида ожизмикин...

Бу ижтимоий соҳа бўлса ҳам майли эди, “пул йўқ, фойда йўқ, ойликлар паст” деб баҳона қилсак. Ахир нефть-газ соҳаси миллионлаб доллар даромад оладиган “ёғли” соҳалардан бирику. Балки энг “ёғли”сидир, ким билсин. Узоқ йиллар давомида айримлар фақат “халқум, халқум” деявермасдан, озгина “халқим” деб ҳаракат қилганида, балки бугун бунақа муаммолар бўлмасмиди...

Тасаввур қилинг, ҳар куни минглаб куч-қувватга тўлган фуқароларимиз (деярли барчаси эркаклар) умрининг маълум бир қисмини шунчаки навбатларда туриб ўтказиб юбормоқда. Улар мана шу бир неча соат ичида аслида фойдали иш билан шуғулланиши, оиласини боқиши учун пул топиши, давлатга солиқ тўлайдиган даромад олиши ва алал-хусус жамият ривожига ҳисса қўшиши мумкин эди.

Аммо улар километрларга чўзилган навбатларда шунчаки вақтини ўлдиришмоқда. Бу мамлакат иқтисодиётига қай даражада даҳшатли зарар олиб келишини наҳотки билишмаса?! Балодай билишади, билганда қандоқ...

Ўзи шундоқ ҳам инсон ресурслари етмаётган бир пайтда минглаб алп йигитларни навбатга турғизиб қўядиган тизим яратувчиларида заррача виждон бормикин?

Биз қанақа кўрмиз ўзи, ҳар йили ҳассамизни йўқотаверамизми?


👉 @xushnudbek 👈


Репост из: Xushnudbek.uz
​​Хўжакўрсин

Кеча, 1 декабрь куни, Ахборот технологиялари ва коммуникацияларини ривожлантириш вазирлиги IMEI-кодлар ҳақида баёнот берди.

«Aйни кунларда мобил қурилмаларининг IMEI-кодини рўйхатдан ўтказиш масаласи, ОАВларда кенг ёритиб борилмоқда. Шундай бўлсада, ҳар бир фуқаро учун муҳим бўлган ушбу тизим ҳақида кўплаб саволлар юзага келмоқда. Шуни эътиборга олиб IMEI-код (ҳақида) энг кўп берилаётган долзарб саволларга яна бир бор ойдинлик киритамиз», - дейилади вазирлик ахборотида.

Лекин ахборотни ўқисангиз, ҳеч ҳам долзарб саволларга жавоб берилмаган. Балки шундоқ ҳам ҳамма биладиган маълумотлар, яъни IMEI-код нима, уни қандай аниқлаш мумкин, рўйхатдан ўтказиш учун қаерга мурожаат қилиш керак, қанча тўлов тўлаши керак ва ҳ.к.

Аммо менинг постимдаги ва бошқалар берган асосий саволларга жавоб берилмаган. Бошқача айтганда бу ахборот шунчаки хўжакўрсинга эълон қилинган. Сабаби АОКА давлат ташкилотлари томонидан барча танқидий мақолаларга муносабат билдириш кераклигини назорат қилмоқда. Вазирлик эса IMEI-кодлар ҳақидаги танқидий постларни мана шу хабар билан ёпмоқчи шекилли. “Жавоб бердимми, бердим” деган принцип.

Аммо бунақа ахборотлар халқнинг устидан кулишдан бошқа нарса эмас. Нега дейсизми? Сабаби вазирлик сайтида “IMEI” деб қидирувга бериб кўрдим. Чиққан жавоблардан шуни билдимки, вазирлик шу пайтгача бирор марта, ҳа, ҳа, бирор марта IMEI-кодларини қандай рўйхатдан ўтказиш мумкинлиги ҳақида тушунтириш бермаган экан. Илк марта бундай ахборотни кеча, яъни 1 декабрда берибди. Унгача берилган хабарларда шунчаки янги тизим мақсади ва матбуот анжуманлари ҳақида маълумот бор холос.

Энди ўзингиз айтингчи, 8 ой давомида рўйхатдан ўтказиш бепул бўлганда ахборот бермасдан, айнан пулли бўлган куни вазирликнинг бу ҳақида маълумот бериши халқнинг устидан кулиш эмасми? Нима, улар атайин пулли бўлиш кунини кутишдими? Ажойиб, жуда ажойиб!

Ахборот ва оммавий коммуникациялар агентлигидан илтимос қилмоқчи эдимки, айни шу масалада вазирлик ва бошқа масъул мансабдорлар матбуот анжумани ўтказишсин. Масала жуда долзарб ва бизнинг кўплаб саволларимиз бор. Кечагига ўхшаган хўжакўрсин ахборотлар бизни қаноатлантирмайди. Имкони бўлса, шахсан вазирнинг ўзи қатнашсин. Ахир бу миллионлаб фуқароларга бевосита дахл қилувчи қарорку. Вазир миллионлаб фуқаролар учун вақт ажратмаса, нима қилиб вазир бўлиб ўтирибди?

Калаванинг учи

Вазирлик сайтидаги қидирувларим пайтида қизиқ бир хабарга кўзим тушди. 2017 йилда эълон қилинган ушбу ахборотда айнан IMEI-кодларни рўйхатдан ўтказиш режалаштирилаётгани ва бундан кўзланган мақсадлардан бири «маҳаллий мобил қурилма ишлаб чиқарувчиларини қўллаб-қувватлашга, маҳсулот ишлаб чиқариш кўлами ва сифатини оширишга замин яратиш» эканлиги ёзилган экан. Ўзбекистонда маҳаллий телефон ишлаб чиқарувчи компания, бу – ARTEL!

Аҳааа, демак, бу янгиликни жорий этишдан мақсадлардан бири Artel компаниясини қўллаб-қувватлаш бўлган эканда? Демак, Artel телефонлари кўпроқ сотилиши учун халққа 50 минг сўмдан 100 минг сўмгача “солиқ” солинган эканда?

Аммо энг қизиғи 2019 йилга келиб бу ҳақида бирорта расмий манбада «маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қўллаб-қувватлаш» мақсади ҳақида ёзилмаяпти. Фақат ноқонуний савдо, жиноятчиликка қарши кураш, йўқолган телефоннинг топилишини айтишмоқда холос. Чунки халқнинг онгги 2017 йилдагидан анча ошди, энди улар бундай баёнотлардан фақат жунбушга келмоқда. Лекин касални яширсанг, иситмаси ошкор қилади.

Майлида, ҳар кимга Худо инсоф берсин. Бошқачасига ечим йўқ, менимча.


👉 @xushnudbek 👈


Репост из: Xushnudbek.uz
​​​​​​Эзгу мақсаднинг ўзи етарлими?

Айрим ислоҳотларни кўриб, мақсад фойда келтириш эмас, балки халқни соғин сигирдек соғишмикин деб ўйланиб қолади одам.

Масалан, телефонларнинг IMEI-кодларини рўйхатдан ўтказиш тизимидан балки эзгу мақсадлар кўзлангандир, аммо уни амалга ошириш тартиби халқни қийнашдан нарига ўтмади. Жумладан:

Биринчидан, барча мобил қурилмаларни автоматик рўйхатдан ўтказиш учун жуда қисқа вақт берилди. Гарчи ҳаммаёқда 1 апрелдан 1 ноябргача дейилган бўлсада, лекин аслида IMEI-кодларни рўйхатга олиш тартибини Вазирлар Маҳкамаси 17 сентябрда тасдиқлади. Яъни 1 ноябрь деган муддат халққа салкам октябрда маълум бўлди. ОАВларда асосий тарғиботлар ҳам октябрдан бошланди.

Бу дегани, халққа ишлатилмаётган телефони ёки иккинчи сим-картасини автоматик рўйхатдан ўтказиш учун тахминан 1 ой вақт берилди. Бу ноинсофлик!!!

Иккинчидан, 1 ноябрдан ариза орқали рўйхатдан ўтишда жуда кўплаб муаммолар пайдо бўлмоқда. Айниқса, 2 та сим-картали телефон ишлатадиган жуда кўпчилик янгиликлардан кеч хабар топганининг эвазига (тайинли тарғибот ҳам қилишмади) ҳозир боши қотган.

Сабаби 1 ноябрдан кейин иккинчи слотни рўйхатдан ўтказиб бўлмаяпти, гарчи 1та IMEI-код базада бўлса ҳам, рад жавоби келмоқда. Рўйхатдан ўтиш учун хорижга чиқиб келиш керак эмиш. «Ҳеч бўлмаса Қозоғистонга чиқиб келинг, кейин рўйхатдан ўтказамиз» дейишмоқда.

Бу нима аҳмоқгарчилик??? Нега бу ҳақида аввал огоҳлантиришмаган?

Учинчидан, рўйхатдан ўтказиш рад этилаётганига сабаб — божхонани четлаб ўтиб, яширин йўллар билан олиб кирилгани бўлса, унда нега бунинг жабрини халқ тортиши керак? Чегарачилар, божхоначилар ёки яширин йўлларга шароит яратиб берган коррупционерларга ҳеч нарса бўлмасдан, яна оддий халқ сарсон бўлиши керакми?

Ахир ўша телефонларни пешона тери билан топган пулларига расмий ишлаб турган дўконлардан сотиб олишганку. Нега шунча пайт дўконларда ноқонуний телефонларни сотишга йўл қўйганлар жазоланмасдан, жабрдийда халқ товон тўлаши керак? Нима учун??? Нима учун???

Тўртинчидан, хўп, бўлар иш бўлди, дейлик. Энди нима қилиш керак? Муаммони ечиш учун бирор қонуний ечим борми? Минглаб фуқаролар рўйхатдан ўтказиш учун хорижга чиқиб кела олмайди барибир. Халққа безбетларча «четга чиқиб келинг, йўқса иложи йўқ» демасдан бирор ечим бермайсизларми?

Бешинчидан, биламизки 1 декабрдан рўйхатдан ўтказиш пуллик бўлади. Майли, текин бўлсин демайман, аммо нега нарх бунчалик қиммат? Бирор асоси борми? Шунчаки 1та кодни тармоққа киритиб қўйиш учун 44 минг 600 сўм олишга уялмайсизларми?

Боз устига, агар телефон 2та сим-картали бўлса, унда ҳар бири учун алоҳида тўлов қилинади, демак 89 минг сўм бўляпти. 30 кундан ўтиб рўйхатга олинса, 110 минг сўм бўлади. Нега 10 минг сўм эмас, нега 20 минг сўм эмас? Халқни жуда бооооооой деб ўйлайсизлар шекилли? Пуллари ошиб-тошиб кетяпти, қаерга қўйишни билмаяпти, дея тасаввур қиласизларми?

Халқ тўлаётган солиқлар қаёққа кетяпти унда? Бу тизимдан мақсад халққа фойда бўлиш дейишмоқда, ахир фойдали тизимлар ишлаб чиқиш давлатнинг мажбурияти эмасми? Бизнинг солиқларни шунинг учун оляпсизларку. Халққа икки марта солиқ солиш (ва қиммат солиқ) инсофсизлик ахир!

Халқ соғин сигир эмас, шуни унутиб қўймайлик, илтимооооос...

Ноябрь ойи деярли тугади. Аммо соҳа мутасаддилари юзага келган муаммоларни ечиш учун зиғирча ҳаракат қилмади, халққа тушунтириш бермади, тарғибот олиб бормади. «Нега рад қилинганини билмадим, бу муаммо сеники, менга нима» деган принципда иш олиб борилди. 1 кун ўтиб эса, рўйхатга олиш пуллик бўлади. Халқ яна пул тўлашни бошлайди...

Тўлайверади, тўлайверади, тўлайверади...


👉 @xushnudbek 👈


Репост из: Жиддий кулги
Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Kun.uz’дан мультфильм: «Миллий ғоя» ибораси ҳақида

Ушбу мультфильмни тўла тушунмагунингизча такрор кўраверинг)))


Репост из: Daryo | Rasmiy kanal
Hafta ijtimoiy muammolari: Qo‘shni davlatdan gaz import qilaylik.

Batafsil — http://dy.uz/5XYF2


Репост из: Kun.uz | Rasmiy kanal
O‘zbekiston Turkmanistondan elektr energiyasini import qilishga qaror qildi

👉 https://kun.uz/uz/73555422

Kun.uz rasmiy sahifalari👇

Telegram | Facebook | YouTube


Репост из: Fikrbank
Endigina 3 yoshni qarshilagan chaqalog’i qattiq shamollagan bir aka bilan do’xtirda navbat kutib gaplashib qoldim:

- Uka boshim tupikka kirib qoldi. Kichkinamni mazasi yo’q. Do’xtirxonaga olib kelsam bu yerda ham svet yo’q. Uyim bilan bir hil. Mahallani gapirmay qo’yavering. Ancha yillar bo’p ketti gaz yo’q. Svet kecha 12 soatda kelgandi, bugun ertalab yana “avariya” bo’pti. Na tok bilan, na gaz bilan uyni isitasiz... Ayolim va kattam ham gripdan boshi chiqmayapti. 3 kun oldin olgan 1,200,000 oyligimdan 400,000 qoldi.


Aka shunaqa deb qo’lini mushtlab gapiryapdi. Mushti titrayapti. Bir payt qarasam, ko’zi namlanibdi. Elektrni, gazni, shunga javobgarlarni, hammani qattiq qarg’adi. Yomon qarg’adi.

Erkak kishi noilojlikdan, farzandini sog’ligiga, oiladagi sharoiti tufayli ko’z yoshlasa sizga ham qattiq botarkan.

Hech kim kasal bo’lmasin. Bemorlarga Xudo shifo bersin. @fikrbank


Репост из: Чала журналист
Ўзбекистонда инглиз тилига катта эътибор қаратиляпти, инглиз тилини зўр биламиз, дейишларингга ҳали эрта: Афғонистон, Сурия, Малдив ороллари каби давлатларда инглиз тилини биздан яхшироқ билишади.

@chalajurnalist 🍁


Репост из: Kun.uz | Rasmiy kanal
1-dekabrdan qonunchilikda nimalar o‘zgaradi?

👉 https://kun.uz/uz/40120579

Kun.uz расмий саҳифалари 👇

Telegram | Facebook | YouTube


Репост из: Huquqiy axborot
#Биласизми

Ҳукумат қарорига асосан яқин қариндошларга тегишли транспорт воситасини ишончномасиз бошқариш тартиби белгиланди

Каналга уланиш👇👇👇
https://t.me/huquqiyaxborot


Репост из: Fiami


Репост из: Жиддий кулги
Таълим ўлган жойда ушбу манзара кузатилади...

Биз билан қолинг: 😊👉 @jiddiy_kulgi


Репост из: Haqiqatsimon💡 (aniq_haqiqat!)
3-Jahon urushi bo'lsa jonli efirda bo'ladi.

@Haqiqatsimon💡


Репост из: Boshqacha
30 yil oldin texnologik qurilmalarni ishlata oladigan bolalarni "inteligent" deyishardi. Hozir esa bu unvon kitob o'qiydigan bolalarga ko'chgan.

@boshqacharoq


Репост из: Pozitiff Repablik
Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Yaxshi kayfiyat uchun))

@eksaqutpol


Репост из: Uzbekonomics
(РУС)
Иностранному гражданину, внесшему инвестиции в размере $3 млн, выдается вид на жительство в Узбекистане сроком на 10 лет.
Иностранному гражданину, внесшему инвестиции в размере минимум $500 тыс, выдается вид на жительство (грин-карта) в США.

(O’ZB)
3 million dollar miqdorida sarmoya kiritgan chet el fuqarosiga O'zbekistonda 10 yil muddatga yashash huquqi beriladi.
500 ming dollar miqdoridan boshlab sarmoya kiritgan chet el fuqarosiga AQShda yashash huquqi (grin-karta) beriladi.

UPD. Bu yaxshi, yoki yomon degani emas albatta. Biznes yuritishning riski va narxi hamma yerda har xil, lekin bu boshqa mavzu.


Репост из: Ўқи, СТУДЕНТ
Azon.uz’да Абдулатиф Адҳамовга қарашли рўмол масаласида яхши бир материал эълон қилинибди. Шуни қисқача тушунтираман. Туркия Республикаси ташкил топганда, контитуцияда рўмолга бирорта таъқиқ йўқ эди. Лекин давлат ташкилотларида деярли рўмолли аёлларни учратмас эдингиз. 60 йиллар университет рўмолли талабалари норасмий тақиқларга қарши норозиликларни бошлашди.

80 йиллар ҳарбийлар ҳукуматга келгач, Туркиянинг Миллий хавфсизлик кенгаши тузган Вазирлар ҳайъати эълон қилган «Жамоат жойларида ва идораларда ишловчиларнинг ташқи кўриниши ҳақида»ги фармоннинг 5-моддасида жамоат жойларида аёлларнинг бошлари доим очиқ бўлиши керак деб белгилаб қўйилди. Кейин Халқ таълими вазирлиги ва Олий таълим вазирлиги ҳам шунга ўхшаш буйруқ чиқарди.

1997 йил 28 февраль куни ҳарбийлардан зериккан халқ кўчага чиқди. Миллий хавфсизлик кенгаши аксил ҳукумат ҳаракатларга қарши 18 моддадан иборат қарор қабул қилди. Жамоат жойларида рўмолга қарши бетиним курашилди. 1998 йил 23 февралда Истанбул университети ректорининг рўмолни тақиқлаш қарори қабул қилинди. Рўмолли келганлар ичкарига киритилмади. Уларнинг баъзилари рўмолни ечган бўлса, бошқалари ясама соч таъқиб кирди. Пули борлари эса Европага илм излаб кетди.

1999 йили «Фазилат» партиясидан рўмолли депутат Марва Қовоқчи сайланди. Унинг парламенига келиши рўмол масаласини яна ўртага ташлади. Бош вазир унга қарши чиқди ва уни Туркия фуқаролигидан чиқариб юборишди.

«Адолат ва тараққиёт» партияси ҳукумат тепасига келгач, румолга норасмий руҳсатлар бошланди. 2007 йилда Олий таълим вазирининг оғзаки топшириғи асосида рўмолга бўлган чеклов олиб ташланди. Эрдоғаннинг 2013 йил 1 октябрь куни эълон қилган «Демократлашишга қадам» фармони билан рўмолга тўлиқ руҳсат берилди. Ҳозир Туркияда исталган жойда исталганича рўмол ўрашингиз мумкин.

30 йиллик таъқиқлардан Туркия ҳукумати анча ресурс йўқотди, фуқаролар норозилигини уйғотди, охири таъқиқ билан ҳеч нарсага эришиб бўлмаслигини тушуниб етди. Унутманг, таъқиқ доим акс таъсир беради. Рўмолга қарши чиққанлар эса инсонлар хотирасида ёмон шахс сифатида қолди.

Айтганча, шу йилнинг сентябрь ойида халқаро Ислом академиясида таҳсил олаётган, бир неча марта рўмолини ҳимоя қилган ва судларда ютқазган Луиза Мўминжонова ҳозир шу давлатдаги Мармара университети «Илоҳиёт» факультетига ўқишга қабул қилинди.

Луизанинг судда айтган бир гапи ҳали ҳам қулоғимда: «рўмолсиз ўзимни жамиятда хўрланаётгандек ҳис қиламан, илтимос судъя, руҳсат беринг, ўраб юрай, ҳеч кимга зиёним тегмайди...»

Манба

Каналимизга қўшилиш учун қуйидаги кўк ёзувни босинг:
👇👇👇
@DevelopUz
https://t.me/joinchat/AAAAAEytGVJqPWNf6qYi4w


Репост из: Pozitiff Repablik
Bo'larkan-ku O'zbekistonni ham qaysidir sohada dunyoda kuchli 10likka olib kirsa, gap yo'q 😁😂

@eksaqutpol


Репост из: Niyatga bog'liq
Turkiyada o'tirib bir IQ ni oshiradigan latifa esimga tushib ketdi. Tushunishlari qiyin "ba'zilarga"...

Bir kun bir Alkash Kreml ning oldiga kelib:
- Diktatorga o'lim, Diktatorga o'lim!!
deb baqirayotgan emish. Militsiyalar odamni ushlab Stalin ning oldiga olib boribdi. Stalin Alkashga qarab:
- Bu bilan Nima demoqchi bo'lding endi? - Deb so'rabdi.
Alkash:
- Gitler ni aytdim!
Deganda, Stalin Militsiyaga qarab:
- Bu bilan San Nima demoqchi bo'lding endi? - Debdi.

P.S: Tushunmasangiz qayta o'qing.

@niyatgabogliq

Показано 20 последних публикаций.

69

подписчиков
Статистика канала