AndMI | Rasmiy kanali


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: Образование


Andijon mashinasozlik institut
Андижанский институт машиностроения
Andijan Machine-building Institute
Veb-sayt: www.andmiedu.uz
Rektor qabulxonasi:+998-74-223-43-67.
Taklif va murojaatlar uchun:
@media_andmi
Reklama berish shartlari:https://t.me/andmirek

Связанные каналы  |  Похожие каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
Образование
Статистика
Фильтр публикаций


#brifing

⚡️ Yangi oʻquv yili uchun oliy va professional taʼlim muassasalariga qabul jarayonlaridagi yangiliklaedr va oʻzgarishlar

AOKAda oʻtkazilgan brifingda Oliy taʼlim, fan va innovatsiyalar vazirligi axborot xizmati rahbari Nazokat Abdukunduzova qabul jarayonlari toʻgʻrisida eng koʻp yoʻllangan savollarga javob berdi.

00:20 ➖Roʻyxatdan oʻtishda yoʻnalishlar chiqmayapti. Aytishlaricha, bu yil hujjat qabuli boshqacha shaklda boʻlar ekan. Bu haqda batafsil maʼlumot berolasizmi?

01:20 ➖Men tezroq biror kasb oʻrganib, ishlamoqchiman. Shu bois texnikumda oʻqishni reja qilganman. Texnikum va kollejlar uchun qabul qachon boshlanadi?

02:05 ➖Imtihonlar qachon oʻtkaziladi?

02:40 ➖Kirish imtihonida qatnashish uchun kimlardan toʻlov undirilmaydi?

03:37 ➖Menga xotin-qizlar tavsiyanomasi berilgani toʻgʻrisida SMS xabar keldi, lekin my.uzbmb.uz saytida tavsiyanoma maʼlumotlari chiqmayapti. Bunday holatda nima qilish kerak?

04:16 ➖Xorijda tahsil olaman. Oʻqishimni Oʻzbekistondagi OTMga “perevod” qildirmoqchiman. Arizani onlayn topshirsam boʻladimi? Va qachondan qabul boshlanadi?

05:00 ➖Magistraturaning kechki, masofaviy va sirtqi boʻlimlariga qabul qachondan boshlanadi?

05:37 ➖Kasb-hunar kollejini bitiryapman, lekin hali diplom olmadim. Texnikumga hujjat topshiraveramanmi?
Batafsil
https://youtu.be/qKu41dMn9I0?si=N-A5rSfK0VdT-j4S

➡️ Javoblar bilan matnli shaklda tanishing
Rasmiy sahifalarimizga a'zo bo‘ling👇🏻
Sayt | Telegram | Facebook | Instagram | YouTube


Президент Шавкат Мирзиёев пойтахтимизнинг Олмазор туманидаги “Inno” инновацион ўқув-ишлаб чиқариш технопаркига ташриф буюриб муҳандислик таълими бўйича таклифлар ҳамда илғор ишланмалар билан танишди.

Президент Шавкат Мирзиёев посетил инновационный учебно-производственный технопарк "Inno" в Алмазарском районе столицы, где ознакомился с предложениями по развитию инженерного образования и передовыми разработками.

#Mirziyoyev #tanishuv #muhandislik #texnopark

Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
🟥🟥

⚡️ Andijonda yoshlar galakonserti boshlanish arafasida.

🥳 Andijon futbol jamoasi fan klubi a’zolarida bayramona kayfiyat.

😉 Sizga ham ilindik.
Rasmiy sahifalarimizga a'zo bo‘ling👇🏻
Sayt | Telegram | Facebook | Instagram | YouTube


Репост из: Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Сўнг давлатимиз раҳбари олимлар, техник йўналишдаги олийгоҳ кафедра мудирлари, ўқув ва илмий марказлар раҳбарлари билан мулоқот қилди. Мулоқот чоғида билдирилган фикр ва таклифларни чуқур ўрганиб, амалиётга жорий этиш юзасидан мутасаддиларга қатор топшириқлар берди.

- Бугунги кўтарилган масалалар, берилган таклифлар эртанги кунимиз учун, иқтисодиётимиз учун жуда муҳим,

- деди давлатимиз раҳбари йиғилиш якунида.

Иқтисодиётимизни жадал ўсишини таъминлашда бизга юқори малакали муҳандис-технологлар сув билан ҳаводек зарур экани таъкидланди.

Ҳар бир вазир, тармоқ раҳбари, ректор ва профессор-ўқитувчи масъулиятни чуқур ҳис қилиб, қаттиқ ишласа, изланса, бу вазифани албатта уддалашига ишонч билдирилди.

Йиғилиш давомида тармоқ ва ҳудудлар раҳбарларининг ахбороти тингланди.

Facebook|Instagram|X


Муҳандислик йўналишлари бўйича “Энг яхши ғоя”, “Энг яхши лойиҳа” ва “Энг яхши ихтиро” республика танлови ўтказилади.

Танловда ўқитувчилар, талабалар ва амалиётчи муҳандислар иштирок этиши мумкин бўлади. Биринчи ўринга электромобиль берилади.

Шунингдек, ғоя, лойиҳа ва ихтиро муаллифи бўлган энг зўр 10 нафар иштирокчи Германия, Япония, Хитой, Россия, Италия, Туркия, Жанубий Корея, Сингапур каби давлатларга стажировкага юборилади.

Бу мақсадлар учун ҳар йили 15 миллиард сўм ажратилади.

Facebook|Instagram|X


Президент эндиликда олийгоҳларнинг тажриба ишлаб чиқариш корхоналари мақоми қонун билан мустаҳкамланишини айтди. Уларга IT-парк резидентларига қўлланилаётган имтиёзлар берилади.

Шўъба корхонаси ишчиларининг камида 60 фоизи докторант ва талабалардан иборат бўлади.

Келгуси йилдан техника йўналишидаги лойиҳаларга давлат грантлари 4 карра оширилади.

Корхонага олийгоҳ билан ҳамкор ташкилот ҳам таъсисчи бўлишига рухсат берилади. Вилоят ҳокимлари ва тармоқ раҳбари илмий ва ишлаб чиқариш лойиҳалари учун олийгоҳларга 10 миллиард сўмгача буюртмани тўғридан-тўғри бериши мумкин бўлади.

Инвестиция лойиҳалари қийматининг камида ярим фоизини илмий ишларга ажратиш тизими жорий қилинади.

Facebook|Instagram|X


Биринчи босқичда 10 та олийгоҳда “Олий муҳандислик мактаблари” очилади. Ушбу мактабларда икки йиллик амалий магистратура дастурлари йўлга қўйилиб, ишлаб чиқарувчилар буюртмаси асосида номзодлар саралаб олинади.

Биринчи йилда талабалар корхоналар буюртмаси асосида янги маҳсулотларни лойиҳалаштиради, илмий изланишлар ўтказади, бу борада чуқурлашган модул дастурлар асосида ўқитилади.
Иккинчи йилда янги маҳсулотлар бўйича тажриба-конструкторлик намуналарини яратиш билан боғлиқ технологик жараёнларни корхоналарда синовдан ўтказади.

Корхоналар “Олий муҳандислик мактаби”да лаборатория очиш ва жиҳозлаш учун маблағ йўналтирса, бу харажатлар корхонанинг фойда солиғи базасидан чегириб ташланади.

Давлат ҳам бюджетдан шунча маблағ ажратади.

Facebook|Instagram|X


Шунингдек, “тармоқ – корхона – олийгоҳ” занжири асосида ҳар бир олийгоҳга саноат ҳамкори белгилаб берилади.

Барча муҳандислик олийгоҳлари ҳамкор корхоналарида кафедралар очади ва дуал таълимни йўлга қўяди.

Бунда корхоналар кафедраларни жиҳозлаш, ўқитувчи ва талабаларни рағбатлантиришга ҳар йили маблағ беришга тайёр.

Талабаларнинг амалиёти ва битирув курсдаги таълими тўлиқ ҳамкор корхоналарда ташкил қилинади.

Шунингдек, тармоқ вазирлик ва корхоналар тизимида 32 та тармоқ кенгашлари ташкил қилинади. Улар олийгоҳлар билан техника соҳаларидаги илмий тадқиқотларнинг устувор йўналишларини белгилайди ва буюртмачи бўлади.

Facebook|Instagram|X


Шунингдек, 36 та муҳандислик олийгоҳи ва уларнинг филиаллари босқичма-босқич йириклашиб, жами 20 та олийгоҳ қолади. Ҳар бир ҳудудда камида 1 тадан техника университети бўлади.

Ректорлар ҳамкорлик учун хорижий олийгоҳларни танлашда улар фаолиятига тўғри келишини таҳлил қилиб, шошма-шошарликсиз қарор қабул қилиши кераклиги кўрсатиб ўтилди.

Ҳар бир олийгоҳ Германия, Япония, Хитой, Россия, Италия, Туркия, Жанубий Корея, Сингапур каби ривожланган ҳамкор давлатларнинг нуфузли техника университетлари билан ҳамкорликни йўлга қўйиши зарур.

Facebook|Instagram|X


Университетда деканатларни талабаларга хизмат кўрсатиш функциялари тўлиқ рақамлашади.

Хориждаги каби “Регистратор офиси” ташкил қилинади.

Ёки, Тошкент кимё технологиялари институтида бакалавриат ва магистратура йўналишларини мақбуллаштириб, 8 та янги йўналиш ва мутахассислик киритиш мумкин.

Ҳар йили иқтисод бўладиган маблағ институтни моддий-техника базасини кучайтиришга сарфланади.

Facebook|Instagram|X


Давлатимиз раҳбари соҳани ривожлантириш учун янги ташаббусларни илгари сурди.

Техника йўналишидаги 36 та олийгоҳда ўқитиш ва илмий-тадқиқот жараёнларини илғор тажриба асосида тўлиқ ўзгартириш зарурлиги таъкидланди.

Масалан, Давлат техника университетида меҳнат бозорида талаб йўқ мутахассисликларни қисқартириш, кафедраларни бирлаштириш мумкин. Университет тўлиқ дуал таълим тизимига ўтади. Фанлар камида 30 фоизга қисқаради.

Олийгоҳдаги таълим Дрезден техника университети (Германия) ва Цукуба университети (Япония) дастурларига мослаштирилади.

Facebook|Instagram|X


Хорижда олийгоҳлар тажриба ишлаб чиқариш корхоналарини (спин-оф) очиб, давлат ва ишлаб чиқарувчи маблағларини жалб қилади, тадқиқот ўтказади, инновацион маҳсулот яратиб, тижоратлаштиради.

Улар 5-7 йил ичида университетдан ажралади ва кичик корхонага айланади.

Бизда Фарғона политехника институти 14 та корхона (спин-оф) очиб, 21 миллиард сўм даромад қилган. Бу йил даромадни 40 миллиард сўмга, келаси йили – 100 миллиард сўмга олиб чиқиш бўйича аниқ ҳисоб-китоблари бор.

Энг муҳими, ушбу корхоналар ишчиларининг 90 фоизи олийгоҳ ўқитувчилари ва талабалари.

Умуман, жами 12 та олийгоҳда бундай 28 та корхона ташкил қилиниб, улар 47 миллиард сўм даромад олган. Лекин, қолган 24 та олийгоҳ ректорида ҳам, ҳокимларда ҳам бу борада бирорта ташаббус йўқлиги қайд этилди.

Facebook|Instagram|X


Олийгоҳларда илмий фаолиятни янги босқичга олиб чиқиш лозимлиги таъкидланди.

Сўнгги тўрт йилда олийгоҳларни илмий тадқиқот учун тузган шартномалари 3 карра кўпайди. Улардан даромад 6 карра ошган.

Лекин, айрим олийгоҳлардаги илмий ишланмалар натижаларини ишлаб чиқаришга жорий этиш жуда паст. Ихтироларини патентлашда ҳам ҳамма бирдек эмас.

Кооперация ярмаркаларида олийгоҳларнинг аксарияти фақат сотиб олувчи бўлиб иштирок этаётгани, даромадни хорижий лойиҳалар ҳисобига ҳам ошириш зарурлиги кўрсатиб ўтилди.

Facebook|Instagram|X


Охирги етти йилда олий таълим қамрови 5 баробар, яъни 9 фоиздан 42 фоизга ошгани билан ёшларнинг муҳандислик-техникага қизиқиши жуда пастлиги қайд этилди. 2023 йил сўровномасида атиги 8 фоиз мактаб битирувчиси шу соҳани танлаган.

Кўпгина профессор-ўқитувчилар амалиётдан узилиб қолган. Муҳандислик бўйича 9 минг 600 нафар профессор-ўқитувчининг 40 фоизи сўнгги 5 йилда малака оширмаган.

Айрим институтлардаги ўқитувчиларнинг юкламаси хорижга нисбатан 2 карра кўп. Баъзи университетлар илмий лабораторияларидаги ускунанинг 50 фоизи эскирган, қўшимча лаборатория ва замонавий жиҳозларга эҳтиёж мавжуд.

Facebook|Instagram|X


Бугунги кунда бутун дунёда саноатда таннархни камайтириш масаласи жуда долзарб. Хорижий олийгоҳларда “таннарх муҳандислиги” (кост инжиниринг) деган фан бор, ҳатто кадрлар тайёрланади.

Ёки, “қиёслаш муҳандислиги” (бенчмаркинг) орқали энг яхши амалиёт ва ютуқлар таҳлил қилиниб, улардан андоза олиб, ишлаб чиқаришда жорий қилиш ўргатилади. “Қайта муҳандислик” (реверсив инжиниринг) тайёр маҳсулотни олиб, ишлаш механизмини бўлакларга бўлиб, муаллифлик ҳуқуқини бузмаган ҳолда, ўхшаш маҳсулот яратишни ўргатади.

Президент бирорта техника олийгоҳида буларга ўқитиш йўлга қўйилмаганини афсус билан қайд этди.

Оқибатда маҳаллий саноат тармоқлари катта маблағ сарфлаб, ишчиларини хорижда ўқитишга ёки четдан мутахассис олиб келишга мажбур.

Facebook|Instagram|X


Репост из: Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Давлатимиз раҳбари бу борада яна бир мисолни келтирди.

Жорий йилда тўқимачиликда 776 та лойиҳа амалга оширилиб, 72 минг иш ўрни яратилади. Шундан 4 мингта муҳандисга талаб бор.

Лекин, бу йил муҳандислик олийгоҳларини “енгил саноат конструкцияси” йўналишида Бухорода – 86 нафар, Жиззахда – 117 нафар, Сурхондарёда – 56 нафар, Фарғонада – 126 нафар, Тошкент шаҳрида бор-йўғи 153 нафар талаба битирмоқда.

Ҳокимлар ўз ҳудудида аниқ мутахассисга шунча эҳтиёж бўла туриб, ректорлар билан ишламаётгани, олийгоҳларга буюртма бермаётгани танқид қилинди.

Facebook|Instagram|X


Prezident sohadagi muammo va yechimlarga toʻxtalib oʻtdi.

Yurtimizda yiliga 3 mingta sanoat korxonasi ishga tushirilib, ularda 150 ming atrofida ish oʻrni yaratilmoqda. Shundan 35 mingtasi texnika yoʻnalishida.

Hozirda 36 ta davlat oliygohida ushbu yoʻnalishda 264 ming bakalavr, 3 ming magistr oʻqimoqda. Yiliga 67 ming nafar talaba bitirmoqda.

Lekin, texnika oliygohlarida yoʻnalish va mutaxassisliklar ishlab chiqaruvchilar talablariga mos emas. Masalan, Davlat texnika universitetidagi 76 ta bakalavr yoʻnalishidan 45 tasi, 73 ta magistratura mutaxassisligidan 51 tasi bugungi kunda yetakchi xorijiy texnika oliygohlarida oʻqitilmaydi.

Oqibatda muhandislarning 60 foizi oʻzi oʻqigan yoʻnalishida ishlamayapti.
Rasmiy sahifalarimizga a'zo bo‘ling👇🏻
Sayt | Telegram | Facebook | Instagram | YouTube


Shu bilan birga, oliygohlar fundamental tadqiqotlar oʻtkazish bilan cheklangani, iqtisodiyot uchun amaliy ishlanmalar juda kamligi koʻrsatib oʻtildi.

Muhandislik yoʻnalishida yuzlab startap va innovatsion loyihalar amalga oshmay qolib ketayotgani qayd etildi.

Sababi – oliygoh bilan sanoat oʻrtasida uzilish bor. Rektorlar korxonalarga borib, yangi texnologiyalar bilan tanishmayotgani, uskuna va dastgohlarni oʻrganmayotgani, hokim va vazirlar esa oʻrtada koʻprik boʻlib, buni tashkillashtirmayotgani haqida qatʼiy eʼtiroz bildirildi.
Rasmiy sahifalarimizga a'zo bo‘ling👇🏻
Sayt | Telegram | Facebook | Instagram | YouTube


Prezident raisligida muhandislik kadrlarini tayyorlash tizimidagi ustuvor vazifalar yuzasidan videoselektor yigʻilishi boshlandi. Yigʻilishda 36 ta oliygoh rektorlari ham qatnashmoqda.

Davlatimiz rahbari bugungi murakkab vaziyatda barcha davlatlar ichki resurslarga tayanib, innovatsiyaga intilayotganini qayd etdi.

Mamlakatimizda ham soʻnggi yillarda ilm, taʼlim va innovatsiyaga eʼtibor tubdan oʻzgardi.

Masalan, oʻtgan toʻrt yilda 1 ming 727 ta amaliy, innovatsion, fundamental va startap loyihalarga 2,2 trillion soʻm yoʻnaltirildi. Shundan muhandislik-texnika yoʻnalishidagi 176 ta loyihaga 152 milliard soʻm berilgan.

Tadqiqot, tajriba-konstruktorlik uchun xarajatlar 2 barobar oʻsgan. Bu mablagʻlarning 41 foizi davlat ulushi bor korxonalarga, 34 foizi xususiy sektorga va 25 foizi oliygohlarga toʻgʻri kelgan.
Rasmiy sahifalarimizga a'zo bo‘ling👇🏻
Sayt | Telegram | Facebook | Instagram | YouTube


🟥🟥🟥

☑️Bugun Andijon mashinasozlik instituti Metrologiya, standartlashtirish va mahsulot sifati menejmenti kafedrasi katta o'qituvchisi Abdulxafiz Abdujabborov hamda Transport vositalari muhandisligi kafedrasi assistenti Tursunboy Raxmonqulovning tavallud topgan kuni.

🎉Ushbu sana munosabati bilan institut jamoasi tug‘ilgan kunini nishonlayotgan hamkasblarimizni tabriklab, unga uzoq umr, sihat-salomatlik, oilaviy baxt tilaydi!

💫Tavallud ayyomingiz muborak bo'lsin!
Rasmiy sahifalarimizga a'zo bo‘ling👇🏻
Sayt | Telegram | Facebook | Instagram | YouTube

Показано 20 последних публикаций.