O'zbekiston Respublikasi Davlat bojxona qo'mitasining rasmiy axborot kanali


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: Новости и СМИ


Bojxona qo’mitasi
www.bojxona.uz
Bog’lanish uchun ishonch telefoni – 11-08
Toshkent shahri Islom Karimov ko’chasi 3-uy
e-mail: info@customs.uz
https://www.facebook.com/UZDBQ

Связанные каналы  |  Похожие каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
Новости и СМИ
Статистика
Фильтр публикаций


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Божхона қўмитасининг "Божхона тарихи" музейига республикамиз бўйлаб хорижий сайёҳларга хизмат кўрсатувчи бир гуруҳ гидлар ташрифидан шарҳсиз репортаж


Ҳудудлардан хабарлар

Наманган вилоятида ташқи иқтисодий фаолият қатнашчилари билан очиқ мулоқот ўтказилди.

Қашқадарёда божхоначилар қиймати 27,2 млн АҚШ долларига тенг инвестицион лойиҳа билан танишишди.

Бухорода божхона омбори вакиллари ҳамда ташқи иқтисодий фаолият иштирокчилари учун семинар бўлиб ўтди.

Андижон вилояти божхона бошқармаси шахсий таркиби учун профилактик тадбир ўтказилди.

Навоийда божхоначилар томонидан озиқ-овқат саноатини ривожлантиришга алоҳида эътибор қаратилмоқда.

Сирдарё вилоятидаги автомобиль ишлаб чиқарувчи корхонада жорий йилда иш ҳажми оширилиб, аҳоли бандлиги сони 500 тага етказилади.

Жиззах вилоятидаги корхона томонидан 2024-2025 йиллар давомида қиймати 2,5 млн АҚШ долларидан ортиқ товарлар экспорт қилинди.

Бухоро вилояти божхона бошқармасида коррупцион ҳолатларни олдини олишга қаратилган тарғибот тадбири ўтказилди.


Кун давомида марказий ва маҳаллий телеканалларда намойиш қилинган божхона органлари фаолиятига оид телелавҳалар жамланмасини эътиборингизга ҳавола қиламиз!


Репост из: ZAMON LAVHALAR
Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
12:00  13.02.2025

PSIXOTROP DORILAR MUOMALASIGA CHEK QO‘YILDI

muxbir: Sohiba Akromova

https://t.me/zamon_lavhalar


Репост из: Oliy Majlis Qonunchilik palatasi
#Live

✔️ Bojxona kodeksidan esa bojxona tashuvchilarining reyestriga kiritilish uchun zarur bo‘ladigan hujjatlar chiqarib tashlanmoqda. “Litsenziyalash, ruxsat berish va xabardor qilish tartib-taomillari to‘g‘risida”gi qonunning ayrim moddalari litsenziyaning faoliyat turlari o‘zaro birlashtirilishi munosabati bilan takomillashtirilyapti.

✔️ Bundan tashqari, jarima solish to‘g‘risidagi qarorda nazarda tutilgan jarima so‘mmasi miqdorining 50 foizi 15 kun ichida, 70 foizi 30 kun ichida ixtiyoriy ravishda to‘langanda, litsenziyani, ruxsat etish xususiyatiga ega hujjatni berish yoki xabarnoma yuborish to‘g‘risidagi ariza bilan vakolatli organga murojaat qilingan taqdirda, jarimaning qolgan so‘mmasini to‘lashdan ozod etilishi belgilanyapti.
_______________________

✔️ Документы, необходимые для внесения в реестр таможенных перевозчиков, исключены из Таможенного кодекса. Отдельные статьи Закона «О лицензировании, разрешительных и уведомительных процедурах» совершенствуются в связи с взаимной интеграцией лицензионных видов деятельности.

✔️ Кроме того, в случае добровольной уплаты правонарушителем 50 процентов штрафа в течение пятнадцати дней, семидесяти процентов размера штрафа в течение тридцати дней от суммы, предусмотренной в решении о наложении штрафа, и обращения в уполномоченный орган с заявлением о выдаче лицензии, документа разрешительного характера или направления уведомления правонарушитель освобождается от уплаты оставшейся суммы штрафа.

Veb-sayt| Telegram |FacebookYouTube| Instagram| X| ParlamentTV_RADIO


Репост из: Oliy Majlis Qonunchilik palatasi
#Live

☑️ Ushbu qonun loyihasida tadbirkorlik subyektlarining 12 turdagi litsenziya, ruxsat berish va xabarnoma olish talabi bekor bo‘lishi, litsenziyalash, ruxsat berish va xabardor qilish tartib-taomillaridan o‘tish bo‘yicha arizalarni Davlat xizmatlari markazlari orqali ham taqdim etish imkoniyatini yaratish belgilanmoqda.

☑️ Loyiha litsenziyalash, ruxsat berish va xabardor qilish tartib-taomillarini qisqartirish borasida olib borilgan islohotlarni o‘zida aks ettirib, u bilan amaldagi 3 ta kodeks va 5 ta qonunga tegishli o‘zgartirish va qo‘shimchalar kiritish taklif etilmoqda.

☑️ Shuningdek, 12 ta litsenziya, ruxsat berish va xabardor qilish tartib-taomili bekor qilinishi, 4 ta litsenziya va ruxsatnomani xabardor qilish tartibiga o‘tkazish ko‘zda tutilyapti. 1 ta xabarnoma yuborish tartib-taomili ruxsat berish tartibiga, 2 ta litsenziya uchun xulosa olish bekor qilinishi nazarda tutilmoqda. 3 ta ruxsat berish tartib-taomili “Litsenziyalash, ruxsat berish va xabardor qilish tartib-taomillari to‘g‘risida”gi qonunga muvofiqlashtirilmoqda.
_______________________

☑️ Законопроектом определяется отмена требования о наличии 12 видов лицензий, разрешений и уведомлений для субъектов предпринимательства, а заявления о проведении лицензирования, разрешительных и уведомительных процедур можно будет подавать через Центры государственных услуг.

☑️ Проект отражает реформы по сокращению лицензирования, разрешительных и уведомительных процедур, документом предлагается внести изменения и дополнения к действующим 3 кодексам и 5 законам.

☑️ Также предусмотрено отменить 12 лицензионных, разрешительно-уведомительных процедур, перевести 4 лицензионно-разрешительных на уведомительную процедуру. Помимо этого, определяется процедуру направления 1 уведомления перевести на уведомительный порядок, а также отменить получение заключений по 2 лицензиям. 3 разрешительных процедуры приводятся в соответствии с Законом «О лицензировании, разрешительных и уведомительных процедурах».

Veb-sayt| Telegram |FacebookYouTube| Instagram| X| ParlamentTV_RADIO


Репост из: Oliy Majlis Qonunchilik palatasi
#Live

📎 Majlisda litsenziyalash, ruxsat berish va xabardor qilish tartib-taomillarini yanada takomillashtirishga qaratilgan qonun loyihasi birinchi o‘qishda ko‘rib chiqilmoqda.
_______________________

📎 На заседании концептуально в первом чтении рассматривается законопроект, направленный на дальнейшее совершенствование лицензирования, разрешительных и уведомительных процедур.

Veb-sayt| Telegram |FacebookYouTube| Instagram| X| ParlamentTV_RADIO


Репост из: Oliy Majlis Qonunchilik palatasi
#Yalpi_majlis

☝️Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi Qonunchilik palatasining navbatdagi majlisi boshlandi. Majlis Qonunchilik palatasining rasmiy veb-sayti, youtubedagi kanali orqali jonli efirga uzatilmoqda.
_______________________

☝️ Началось очередное заседание Законодательной палаты Олий Мажлиса Республики Узбекистан. Заседание транслируется в прямом эфире на официальном веб-сайте и YouTube-канале Законодательной палаты.

Veb-sayt| Telegram |FacebookYouTube| Instagram| X| ParlamentTV_RADIO


Репост из: Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Йиғилишда таъкидланганидек, энг асосий масала – параспортчиларни тайёрлашда уларнинг ногиронлик тоифасини барвақт аниқлашни йўлга қўйиш зарур.

Мутасаддиларга икки ойда “Халқаро паралимпия қўмитаси классификация кодекси” талаблари асосида Миллий классификация қоидаларини тасдиқлаш бўйича топшириқ берилди.

Соғлиқни сақлаш вазирлигига параспортчиларга классификациядан ўтказиш ва уларга тиббий хизмат кўрсатишга кўмаклашадиган тиббиёт мутахассисларини бириктириш топширилди.

Facebook|Instagram|X


Репост из: Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Параспортчилар, айниқса ногиронлиги бўлган қизларнинг имкониятига қараб, бошқа спортчилар билан бирга шуғулланишига шароит яратиш муҳимлиги таъкидланди.

Спортчи ва параспортчиларни тайёрлайдиган мураббийларга малака сертификати бериш ва уларни қайта тайёрлаш тизими соддалаштирилади.

Бу тоифадаги ёшлардан терма жамоаларни шакллантириш бўйича селекция тизими бошқа спортчилар билан бир хил бўлиб қолгани кўрсатиб ўтилди. Масалан, бугунги кунда фақат республика мусобақалари совриндорлари терма жамоага қабул қилинаяпти.

Ногиронлиги бўлган спортчилар учун бу тизим мутлақо ўзгартирилади. Бундан буён ёшлар мусобақа натижасига қараб эмас, балки спорт нормативларини бажаришига қараб ҳам терма жамоага қабул қилинади.

Спорт мусобақалари ва спорт йиғинларини ташкил қилишда олимпия ва паралимпия тизимига ўтилади. Энди қаерда қандай чемпионат бўлса, унга ёнма-ён параспорт мусобақаси ҳам ўтказилади, йиғинлар ҳам биргаликда ташкил қилинади.

Бу ҳақиқий инклюзив тизимга айланади, ногиронлиги бор спортчилар учун мотивация ва рағбат бўлади.

Facebook|Instagram|X


Репост из: Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Олимпия ва Паралимпия ўйинларида спортчиларнинг муваффақиятли иштирокини таъминлаш учун жойлардаги 310 та спорт мактаблари миллий терма жамоаларнинг “селекция базаси”га айланади.

Барча вилоятлардаги спорт бошқармалари бошлиқлари ҳамда барча спорт мактаблари директорларининг фаолиятини тубдан кучайтириш зарурлиги кўрсатиб ўтилди. Спорт бошқармалари бошлиқларига шахсий масъулиятини оширишга қаратилган уч ойлик синов тайинланди.

Мутасаддиларга ҳар бир мактаб бўйича аниқ мақсадларни белгилаб, уч йиллик дастур қилиш топширилди.

Жисмоний тарбия университети, Нукус, Фарғона, Самарқанд каби спорт факультети бўлган олийгоҳлар профессор-ўқитувчилари, илмий ходимлари, битирувчи курс ва магистратура талабаларининг олти ойга спорт мактабларига бириктириш амалиёти йўлга қўйилади.

Улар диплом иши ва диссертацияларини бевосита жойлардаги муаммолардан келиб чиқиб ёзиши ва уларга амалий ечим бериши муҳимлиги таъкидланди.

Олийгоҳ ректорлари янги методика ва ёндашувларни бевосита шу ерда жорий қилиб, спорт мактабларини дуал таълимнинг илмий-амалий базасига айлантиради.

Facebook|Instagram|X


Репост из: Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Президентимиз олимпия ва паралимпия ҳаракатини ривожлантириш, селекция тизимини такомиллаштириш бўйича янги ташаббусларни илгари сурди.

Лос-Анжелесдаги ёзги Олимпия ва Паралимпия ўйинларига тайёргарлик кўриш мақсадида Олимпия қўмитасининг ҳудудий бўлимларини ташкил этиш ташаббуси қўллаб-қувватланди.

Миллий Олимпия қўмитасига Президент раҳбар бўлганидек, ҳудудий бўлимларга вилоят ҳокимлари бошчилик қилади.

Ҳокимлар ҳар бир федерация билан ишлаб, олимпия цикли учун махсус стратегиясини ишлаб чиқади ва Миллий олимпия қўмитаси ҳузурида ҳимоя қилади.

Барча спорт федерациялари раҳбарлари ва вилоят ҳокимлари амалга ошираётган ишлари ва эришган натижалари ҳақида ҳар ойда Олимпия қўмитасида ҳисобот беради.

Спортчиларни келгуси Олимпиадага тайёрлаш учун зарур шароит ва инфратузилмага 300 миллиард сўм ажратилиши белгиланди.

Бу йилнинг ўзида камида 10 нафардан спортчи ва мураббийларни энг нуфузли хорижий спорт академияларида ўқитиш муҳимлиги таъкидланди.

Facebook|Instagram|X


Репост из: Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Ҳокимларнинг ҳам бу борадаги масъулияти умуман сезилмаётгани қайд этилди. Улар спорт федерацияларининг ҳудудий бўлимлари раҳбарларини танимаслиги, спортчи ва тренерларни қабул қилмаслиги, спортчилар халқаро мусобақада натижа қилганидан кейингина бундан хабар топиши кўрсатиб ўтилди.

Масалан, ўтган йили олимпия спорт турлари бўйича ўтказилган жаҳон чемпионатларида спортчиларимиз 58 та медаль қўлга киритди. Лекин Навоий, Сурхондарё ва Қашқадарё спортчилари бу чемпионатларда бирорта ҳам медаль олмаган.

Париж Олимпия ва Паралимпия ўйинларига қўлга киритилган лицензиялар Навоий ва Қорақалпоғистонда энг кам.

Шу боис ёндашувларни ҳозирдан ўзгартириб, ёшларни спортга, айниқса, олимпия спорт турларига тайёрлаш, уларни селекция қилиш, иқтидорли спортчи ва мураббийларни рағбатлантириш бўйича мутлақо янги тизим яратиш зарурлиги кўрсатиб ўтилди.

Спортда адолат ўрнатиш, спортчи ва мураббийларга манфаат олиб келиш ва соҳани рақамлаштириш мутасаддилар, спорт федерациялари раҳбарлари ва ҳокимлар фаолиятини баҳолашда бош мезон бўлиши белгилаб олинди.

Facebook|Instagram|X


Репост из: Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Президентимиз мавжуд салоҳият тўлиқ ишга солинмаётган спорт турларига алоҳида тўхталди.

Масалан, бадминтонда бирорта лицензия қўлга киритилмаган. Камондан отиш спорт тури бўйича бор-йўғи 3 та лицензия олинган.

Олимпия ўйинларида енгил атлетика турлари бўйича 48 та дастур бор. Лекин енгил атлетика федерацияси сўнгги олимпиадада 5 та лицензия қўлга киритди, холос.

Ядро, диск, найза улоқтириш, сакраш спорт турларида бирорта лицензия олинмади. Ёки, 49 та сув спорти дастуридан бор-йўғи 4 таси бўйича лицензия қўлга киритилган.

Ўқ отиш спортини ривожлантириш учун мудофаа тизими ва “Ватанпарвар” ташкилотида барча шароит яратилган. Лекин бирорта спортчимиз Олимпиадага бормади.

Юртимизда яккакураш спорт турлари, миллий кураш ривожланган бўлса-да, юнон-рум кураши бўйича атиги 3 та лицензия олинган.

Ўтган йили байдарка ва каноэда эшкак эшиш бўйича жаҳон чемпионати илк бор юртимизда ўтказилди. Лекин унда юртимиз бирорта ҳам медаль қўлга киритмади.

Facebook|Instagram|X


Репост из: Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Йиғилишда таъкидланганидек, спорт соҳасини шунчаки ўйин ва мусобақалар эмас, миллат генофонди, мамлакатнинг қудрати ва обрў-эътиборини бутун дунёга тараннум этадиган энг таъсирчан восита, энг устувор вазифа деб билишимиз шарт.

Шу боис Олимпия ва Паралимпия ўйинларига тайёргарлик бўйича биринчи марта бундай катта йиғилиш ўтказилаётгани қайд этилди.

Ислоҳотларнинг илк кунлариданоқ бошқа соҳалар қатори жисмоний тарбия ва спорт ривожига ҳам катта эътибор берилмоқда.

Сўнгги тўрт йилда бюджетдан спортга ажратилаётган маблағ 1,5 триллион сўмдан 3 триллион сўмга ошди, мураббийларнинг ўртача маоши 2 баробар кўпайди, 101 та йирик спорт объектлари янгидан қурилди, 67 таси реконструкция қилинди.

Спортчиларимизнинг Парижда эришган ютуқлари бу ислоҳотларнинг ёрқин натижалари ҳисобланади.

Энг асосийси, бу натижалар ёшларимизни, ота-оналарни спортга бўлган муносабатини ўзгартирди. Кўп ёшларимизда “Мен ҳам чемпион бўламан”, деган шижоат пайдо бўлди.

Facebook|Instagram|X


Репост из: Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Кеча қишки Осиё ўйинларида спортчиларимиз сўнгги 26 йилда илк бор фигурали учиш бўйича жуфтликлар орасида олтин медални қўлга киритгани мамлакатимиз спорт тарихида янги саҳифа бўлди.

Шу билан бирга, футбол бўйича Ўзбекистон ампутантлар терма жамоаси Бангладешда ўтган Осиё чемпионати ғолибига айланди.

Таиландда велоспорт ва пара велоспорт бўйича Осиё чемпионатида ёшларимиз умумжамоа ҳисобида 1-ўринни эгаллади.

Президентимиз барча спортчиларимиз, уларнинг мураббий ва ота-оналарини қўлга киритилган юксак ютуқлар билан табриклади.

Facebook|Instagram|X


Репост из: Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Президент раислигида 2028 йилги Олимпия ва Паралимпия ўйинларига тайёргарликни кучайтириш, оммавий спортни янги босқичга олиб чиқиш масалаларига бағишланган видеоселектор йиғилиши бошланди.

Ўз олдига буюк мақсадлар қўйган халқ фақат соғлом ва бақувват бўлган тақдирдагина кўзлаган марраларига эриша олади. Эл-юртнинг соғлом бўлиши, улкан ишларга қодир бўлишида эса, ҳеч шубҳасиз, жисмоний тарбия ва спортнинг аҳамияти беқиёс.

Бугун биз дунёга очиқ, ижтимоий ва иқтисодий ривожланган давлат – Янги Ўзбекистонни барпо этиш бўйича ўз олдимизга катта мақсадлар қўймоқдамиз.

Ҳар бир инсон, ҳар бир ота-онанинг орзуси ва нияти жисмоний ва маънавий баркамол авлодни тарбиялашдир. Бунга эса жисмоний тарбия ва спортсиз эришиб бўлмайди.

Бир сўз билан айтганда, спорт – соғлом халқ, соғлом жамиятнинг таянч устунидир. Шу билан бирга, спорт – бу аввало тинчлик элчиси, ҳар бир давлат учун миллий ғурур манбаи
”,

- деди давлатимиз раҳбари сўзининг аввалида.

Facebook|Instagram|X



Показано 18 последних публикаций.