Allaev Uz


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: Книги


www.asaxiy.uz internet-do'koni ( @asaxiymarket ) va Asaxiy Books nashriyoti ( @asaxiybooks ) asoschisi, tadbirkor.
Bog'lanish: firuzallayev@gmail.com
Anonim murojaat: https://t.me/questianonbot?start=332983-1839_605745778b
Reklama: @asaxiymedia

Связанные каналы  |  Похожие каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
Книги
Статистика
Фильтр публикаций


Репост из: Bektosh Khatamov
Совғани нима қиламиз?

Эркаклар учун саккизинчи март учун доимо совға танлаш жуда қийин, аммо ширин ташвиш ҳисобланади. Лекин бугун оддий гулдан тортиб барча нарсанинг нархи осмон бўлиб кетади.

Аслида совғалар нима учун берилади? Совғанинг функцияси нима ўзи? Шу палон миллионлик гулни совға қилмаса нима бўлади?
Совғанинг асл вазифаси эмоция бериш, яъни эркакнинг аёлга нисбатан эътиборини кўрсатиш учун ажойиб бир имконият.

Кеча тур операторларимизга бир ака телефон қилди, овозидан ёшлари катта, шу олтмишлардан ошган, суҳбатн ёзиб олинган экан, қизиқиш учун бир эшитиб кўрдим. Суҳбатнинг қисқача мазмуни.

- Алло, укам, менга икки кишига асал ойига битта тур қилиб бер деб мурожаат қилган. Оператор унга бир нечта турларни таклиф қилган, кейин сўраган, бу кимга? Ёшларнинг паспортларини ташлаб беринг деса, амаки ўзини ва аёлининг паспортини ташлабди берибдилар.

Ўзлари 1959-йил экан, аёллари 1971-йил эканлар, эр аёлига 40 ёшидан бери ҳар йили саккизинчи мартда саёҳат совға қилиб келар эканлар. Жуда ажойиб ғоя экан, ёшлар учун бугун Малдив оролларига ажойиб “Асал ойи” турини қилиб бердик.

Ростан ҳам буни жуда зўр ўйлашибди, бунақа ҳиссиётлар инсонларнинг, айниқса аёлларнинг эсларида узоқ вақт сақланиб қолади, бундан ташқари совғадан совға берган одамнинг ўзи ҳам фойдаланиши икки карра маззами? Агар сизга ҳам шунақа асал ойи саёҳати керак бўлса, бутун дунё ташвишларини йиғиштириб қўйиб ёшликни эслаб аёлингиз билан хордиқ чиқармоқчи бўлсангиз, ва бунинг устига даволаниб ҳам келмоқчи бўлсангиз, мана 👉 бу ерда 👈жуда ҳам ажойиб турлар бор. Танлаб олинг, ўзингизга ва жуфтингизга ёшликни совға қилинг.

@bektoshkhatamov


Олдинги постнинг давоми:

Ижтимоий бўлиниш ва сиёсий беқарорлик кучаяди. Жамиятдаги кескин иқтисодий фарқлар сиёсий кескинликларни келтириб чиқаради. Бу омил узоқ муддатда фуқаролар норозилигини ошириб, давлат хавфсизлиги учун жиддий муаммолар туғдириши мумкин.

Ёшлар учун имкониятларнинг йўқолади, улар орасида пессимизм ҳукмронлик қилади. Олигархат келажак авлодларга иқтисодий ва ижтимоий имкониятларни торайтиради. Ёшлар сифатли таълим, янги иш ўринлари ва иқтисодий кўтарилиш имкониятларидан маҳрум бўлиб, жамиятнинг келажакдаги ривожланиши учун катта йўқотиш юзага келади. Қайсидир босқичда ким ҳокимиятга келиши, ким ўсиши, ким қайси лавозимга эга чиқишини ҳам олигархат ҳал қилиб бошлайди. Бу ҳақида ЖАРда ака-ука Гупталар қандай қилиб мамлакат назоратини қўлга олиб қўйганлиги ҳақида ажойиб китоб (The Republic of Gupta: A Story of State Capture) бор, рус тилига ҳам таржима қилинган. (Айнан шу Гупталар бир неча йил олдин Ўзбекистонга халқаро инвестор сифатида кириб Minerva City турар жой мажмуасини қуриб бошлаган ва кейинчалик Ўзбекистон фуқароларини алдаб кетишган эди).

Давлатнинг бугуни ва келажаги учун олигархат шаклланиши жуда катта хавфдир. Ҳукумат ва турли хил оилалар манфаатлари тўқнашиб кетиши келажак учун жиддий муаммо яратади. Бу шунчалик катта хавфки, у мамлакатга қаттиқ диктатурадан кўра зарарлироқ бўлиши мумкин. Одатда диктатура диктаторнинг ўлими билан тугаши мумкин. Ҳар ҳолда янги ҳукуматда ҳаммасини ўзгартириш имкони бўлади. Амалда, Ўзбекистонда ҳам 2016-2020 йилларда шу ҳолат бўлиб, мамлакат ва халқ учун ҳақиқатдан фойдали реформалар қилинди.

Олигархат шаклланган мамлакатларда бўлса, ҳукуматга ким келишини доим қудратли оилалар ҳал қилади. Ҳукумат алишуви ҳеч нарсани ўзгартирмайди, чунки ниманидир ўзгартираман деган янги ҳукумат доим уни ҳокимиятга олиб келган кучларга қарши чиқиб қолаверади. Ундан ташқари ҳукумат нимадир ўзгартираман деган тақдирда ҳам иқтисодий қудрат ва атрофдаги тизим олигархат таъсир доирасида бўлгани учун узоқ муддатда ютқазаверади.

Олигархатнинг хавфларини англаб етиш ва унга қарши кураш чораларини қўллаш мамлакатлар учун, айниқса ривожланаётган мамлакат учун бугуннинг энг муҳим вазифаларидан биридир.

Бунинг учун давлат бошқарувида шаффофликни таъминлаш, коррупцияни камайтириш, монополияларни тугатиш, қонун устуворлигини мустаҳкамлаш, эркин ва рақобатбардош бозор шакллантириш зарур. Бу орқали жамиятнинг ижтимоий-иқтисодий барқарорлиги таъминланиб, келажак авлодларга фаровон ва адолатли жамият қолдириш имконияти яратилади.

#mulohaza
@allaevuzb


Шу кунларда Осиёнинг бир неча мамлакатларида олигархат муаммосини ўрганиб чиқдим. Ман учун бу жуда қизиқарли мавзу. Хулоса аниқ, олигархат шаклланиши давлатнинг бугуни ва келажаги учун хавфлидир.

Кўплаб мамлакатларда бойлик ва ҳокимият тор гуруҳлар қўлига ўтиб, сиёсий-иқтисодий жараёнлар устидан назоратга эга бўлиш ҳоллари тобора кўпаймоқда. Бу олигархат деб аталади, унинг шаклланиши жамият тараққиётига жиддий таҳдид солмоқда. Одатда олигархат манфаатлари ҳукумат билан бирлашиб кетган ва ҳар бир жиддий ҳаракат ким учун, нима учун бўлаётганлигини англаб бўлмайди. Ҳам иқтисодий, ҳам сиёсий қудратнинг бир неча оила қўлида тўпланиши мамлакатлар учун бир неча юз йиллик жидиий муаммога айланиши мумкин. Қўрқмасдан айтиш мумкин, кичик ёки учинчи дунё мамлакатлари учун бу экзистенсиал хавфдир.

Олигархат ўзи нима?

Олигархат — сиёсий ҳокимият ва иқтисодий ресурсларнинг тор бир гуруҳ ёки шахслар томонидан монополь ҳолатда бошқарилиши. Одатда бу шахслар катта молиявий капиталга эга бўлган, ҳокимиятга яқин ёки амалда ҳукумат таркибида бўлган оилалардан иборат бўлади. Улар иқтисодий имкониятларни ўз фойдаларига ҳал қилиб, сиёсий қарорларни ҳам шахсий манфаатлари асосида қабул қиладилар.

Бу ҳолат одатда қуйидаги омиллар таъсирида шаклланади:

• Шаффофлик ва ҳисобдорликнинг йўқлиги.

• Коррупциянинг кенг тарқалиши.

• Сиёсий тизим ва иқтисодий монополиялар ўртасидаги яқин алоқалар.

• Жамият фикрини шакллантирадиган ОАВ, санъаткор ва блогерлар олигархат таъсирига тушиб қолиши ва улар манфаатини олға суриши.

Олигархатнинг шаклланиши аввало мамлакатларда иқтисодий тенгсизликнинг чуқурлашувига олиб келади.

Олигархлар иқтисодий ресурсларни тор доирада жамлашади. Осиёда бу бўйича ҳар 2-3 миллион аҳолига битта олигархат оила деган яширин рақам ҳам бор экан. Керагидан ортиқ бойлик бир оила қўлида тўпланиши, ҳам сиёсий, ҳам иқтисодий қарорлар уларнинг фойдасига қабул қилиниши натижасида жамиятнинг катта қисми қашшоқлик ва иқтисодий имкониятларнинг етишмаслиги билан юзлашади. Натижада ижтимоий тенгсизлик кучаяди, аҳолининг норозилиги ортади ва бу барқарорлик учун, баъзи ҳолларда мамлакат мустақиллиги учун жиддий таҳдидга айланади.

Олигархат олиб келадиган муаммолардан яна бири, улар таъсирида коррупция ва жиноятчилик кучаяди.

Олигархлар манфаатларини ҳимоя қилиш учун коррупциядан фойдаланадилар. Бу эса давлат институтларининг ишончини камайтириб, қонун устуворлигини бузади ва жиноятчиликнинг кенг тарқалишига сабаб бўлади.

Қарорлар оилалар фойдасига қабул қилиниши, демократик институтларнинг заифлашувига ҳам олиб келади. Ҳокимият билан манфаатлар бирлашиб кетганлиги сабабли олигархлар сиёсий таъсирни ҳам қўлга киритиб, давлат бошқаруви жараёнларида демократияни чеклайди. Натижада сўз ва фикр эркинлиги чекланиб, мустақил суд тизими ва оммавий ахборот воситалари фаолияти босим остига тушади. Ундан ташқари молиявий имконият олигархларга ОАВ ва фикр етакчиларини сотиб олиш, улар орқали ўз манфаатларини тарғибот қилиш, сиёсий ҳокимиятга босим ўтказиш ва ўзларига мос қарорлар қабул қилдириш имконини беради. Дейлик, олигархат бизнесига хавф соладиган бошқа бизнес пайдо бўлса, улар фикр етакчилари, блогерлар ва ОАВ орқали ўша бизнес билан давлат ва жамиятчиликни қўрқитиб бошлайдилар. Улар билан боғлиқ сунъий инседентлар ясалиб, ёмонотлиқ қилинади ва якунда олигархат билан манфаатлари тўқнашиб кетган ҳукумат қарама-қарши бизнес зарарига қарор беради, ҳатто қонун қабул қилади ёки шунчаки турли муаммолар яратиб ўша бизнеснинг фаолиятини мамлакат ҳудудида деярли имконсиз қилади.

Олигархат тизимининг давом этиши узоқ муддатда иқтисодий ривожланишнинг тўхтаб қолишига сабаб бўлади. Бутун тизим қудратли оилалар ўз бойлигини сақлаб қолиши ва орттириши учун ишлашади.

Инновациялар ва янги инвестициялар учун рақобатли муҳит мавжуд бўлмаганда иқтисодиёт турғунлашади. Давлатнинг рақобатбардошлиги ва жаҳон иқтисодиётидаги ўрни пасаяди.

Давоми кейинги постда...


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
"Venture fond" бу стартапларга сармоя киритиб, улардан фойда оладиган инвестиция фонди. Улар келажаги бор лойиҳаларга капитал беради ва акцияларини олади. Стартап ўсиб, ИПО қилса ёки сотилса, вентуре фонд катта даромад қилади. Аммо риск ҳам бор – муваффақиятсиз лойиҳаларда сармоя йўқотилиши мумкин. Google, Facebook, Убер каби гигантлар айнан вентуре фондлар ёрдамида ўсган.

Бу билан нима демоқчиман, Ғишматни пули кўпайиб босар тусарини билмай қолса, сомсахона очиш ўрнига стартапга пул тикса Ғишматбой бўлиш эҳтимоли кўпроқ.

https://www.youtube.com/watch?v=dK5KP07jkMs

#podcast
@allaevuzb


Репост из: Temurning PM Blogi
Salom, salom! 🌟

Bugun IT productlardagi metrikalar haqida gaplashishni taklif qilaman.

Metrika bu – bu productimizning u yoki bu xarakteristikasini ko’rsatadigan yoki product qanchalik muvaffaqiyatli ekanlikini ko’rsatadigan ko’rsatkichdir. Bir so’z bilan aytganda metrikalar orqali pdoructimiz qanchalik muvaffaqiyatli darajada yoki xozir qanday axvoldaligini bilib olishimiz mumkin.

Metrikalarning turlari juda ko’p, biz eng asosiy 3 ta metrikalar turlarini ko’rib chiqamiz:
1. Marketing metrikalari
2. Biznes metrikalar
3. Product metrikalari

Marketing metrikalari va ularning formulalari:
CPC (Cost Per Click) – yangi foydalanuvchilar har bir reklama bannerimizga bosib saytimizga o’tkan narxi.
Biz reklamaga 1 000 000 so’m sarfladik. Ushbu reklama kampaniyamiz orqali bizni saytimizga 4 000 ta foydalanuvchi saytimizga kirdi. Demak CPC narxi 250 so’m

1 000 000 so’m
CPC ____________ = 250 so’m
4 000

CPI (Cost per Install) – Reklama kampaniyasi orqali yangi foydalanuvchilar bizni mobil ilovamizni yuklab olishlari bizga qanchaga tushganini aniqlaydi.
Biz ushbu reklama kampaniyasi uchun 3 000 000 so’m sarfladik, ushbu reklama kampaniyasi orqali 6 000 ta yangi foydalanuvchilar bizning mobil ilovamizni o’z telefonlariga yuklab olishdi. Demak CPI narxi 500 so’m.

3 000 000 so’m
CPI ___________ = 500 so’m
6 000

CPA (Cost Per Action) Reklama uchun ishlatgan pulimiz / maqsadli xarakatlar soni (maqsadli xarakatga qo’ng’iroq, zayavka qoldirish, zakaz berish kirishi mumkin. Maqsadli xarakat xar bir productda xar-xil)
Biz reklamaga 4 000 000 so’m sarfladik. Ushbu reklama kanalidan kelgan yangi foydalanuvchilardan 1 000 tasi maqsadli xarakatni amalga oshirishdi. Demak CPA narxi 4 000 so’m. CPA orqali biz productimizga qanchalik sifatli trafik (yangi foydalanuvchilarni) jalb qilayotganimizni ko’rib turish uchun kerak bo’ladi.

4 000 000 so’m
CPA ___________ = 4 000 so’m
1 000

CR (Conversion rate) – Umumiy foydalanuvchilardan qanchasi maqsadli xarakatni amalga oshirishganligining konversiyasidir.
100 000 ta foydalanuvchidan 1 000 tasi maqsadli xarakat amalga oshirdi. Demak bizni CR konversiyamiz 1 % ni tashkil qiladi. Ushbu metrika bizga foydalanuvchilarning qanchasi maqsadli xarakatni amalga oshirayotkanini konversiyanini ko’rib turish uchun kerak bo’ladi. Bizga nafaqat yangi foydalanuvchilarni jalb qilish muhim, har bir yangi foydalanuvchilardan qanchasi maqsadli xarakatni amalga oshirayotkanini ko’rib turish ham juda muhim.

1 000 (maqsadli xarakat)
CR __________________*100% = 1 %
100 000 foydalanuvchi

P.S. Boshqa metrikalarni keying postlarda ko’rib chiqamiz 😊

@temur_pm_blog


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Compas Consulting rahbari, O'zbekistonda eng kuchli menejerlardan biri Ulug'bek aka Hojiahmedov kompaniyalar missiyasi haqida.


#missiya #biznes
@allaevuzb


O‘zbekistonda so‘nggi ikki oyda 6 milliard dollar investitsiya jalb qilingan, u sabab 17 mingdan ortiq yangi ish o‘rni yaratilgan. Eksport 2,8 milliard dollarga yetib, ayrim sohalarda 7 barobargacha o‘sish kuzatilgan.

Bu haqida Prezidentga kuni kecha aholi bandligi, investitsiya va eksport holati bo‘yicha tegishli tuzilmalar rahbarlari axborot berishgan.

Investitsiyalar davlat odamlarni ishli qilishi va farovonligini oshirishi uchun muhim. Bu o‘z samarasini berayapti va bu yo‘nalishda faqat va faqat harakat qilish kerak.

#investitsiya
@allaevuzb


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Гарри Поттер фильмларини неча марта кўргансиз? Ҳа, биз ҳам санашдан адашиб кетганмиз...

Лекин сиз ҳатто ўн марта томоша қилган бўлсангиз ҳам, фильмлардаги барча махфий рамзларни пайқамаган бўлишингиз мумкин! Масалан, баъзи саҳналарда режиссёрлар қизиқарли сирлар қолдирган.

Susambil канали ана шу яширин белгиларни топиб, барчасини битта видеога жамлади. Кўрмаслик мумкин эмас!

🔗 Видеони бу ерда кўришингиз мумкин: https://youtu.be/FhIyC68QT9I?si=j87Bvtx-nQ_DFY4J


"Asaxiy Books bestsellerlari" fevral reytingi:

1. Erve Le Tellye – Anomaliya
2. Ibn Xaldun – Muqaddima
3. Brayan Treysi – Samaradorlikning 21 yo‘li
4. Yuy Xua – Yashamoq
5. Otabek Mahkamov – Yuksaklik sari tasodif bo‘lmagan 100 ta uchrashuv
6. Javlon Jovliyev – Qo‘rqma
7. Jeyms Klir – Atom odatlar
8. Jorj Oruell – 1984
9. Jorj Oruell – Molxona
10. Malkolm Gladuell – Zukkolar va landavurlar
11. Klaus Shvab – To‘rtinchi sanoat inqilobi
12. Mey Mask – Rejali ayol
13. Jo Navarro – Siz nimani o‘ylasangiz, men o‘shani ko‘raman
14. Abdurazzoq Gurna – Jannat
15. Otabek Hasanov – Liderlar kitobi
16. Daron Ajemo‘g‘li, Jeyms A. Robinson – Mamlakatlar tanazzuli sabablari
17. Piter Hopkirk – Katta o‘yin. Ikki imperiya to‘qnashuvi
18. Stiven R. Kovi – Muvaffaqiyatli insonlarning 7 ko‘nikmasi
19. Jon G. Miller – SOS! Savol ortidagi savol
20. Frenk Bettjer – Muvaffaqiyat sirlari

#kitob
@allaevuzb


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Янги Тошкентда ишчи бўлиш имконияти!

Янги Тошкентда 10 000 га яқин янги иш ўринлари яратилаяпти! Агар сиз қурилиш соҳасида тажрибали бўлсангиз ёки хорижда меҳнат қилиб келган бўлсангиз, қуйидаги мутахассисликлар бўйича иш топишингиз мумкин:

🔹 Бетончи
🔹 Сувоқчи
🔹 Сантехник
🔹 Электрик
🔹 Ғишт терувчи ва бошқа мутахассислар

💰 Маош: 8-15 миллион сўм
🏠 Ятоқхона, кийим-кечак, транспорт ва 3 маҳал овқат билан таъминланасиз!
⏳ Расмий ишга жойлаштириш, 8 соатлик иш режими, қўшимча дам олиш кунлари кафолатланади.

📞 Батафсил маълумот учун:
🇺🇿 Ўзбекистонда: 1176
🌍 Хорижда: 0 800 0000 1176
Бу имкониятни қўлдан бой берманг! 🔥

#reklama


"Siz 40 ta olimni bitta haqiqat bilan yenga olasiz, ammo 40 ta haqiqat bilan bitta nodonni yenga olmaysiz."

© Rumi

#iqtibos
@allaevuzb


Oilaviy ta’tilda bo‘lganim uchun kechagi voqealar bilan bugun tanishib chiqdim. Voqealar haqida hamma deyarli hayajondan, siyosiy pozitsiyasidan kelib chiqib fikrlar bildiribdi. Emotsiyani va siyosiy qarashlarni bir chetga surib qo‘ysa, nimalar bo‘lgan? Har holda vaziyatni man shunaqa ko‘ryapman:

1. Zelenskiy Vashingtonga shartnoma imzolash uchun kelgan. U talablarga rozi. Yagona talabi, shartnomaga Ukraina xavfsizligini kafolatlash punkti qo‘shilishi kerak. Tramp va vitse-prezident Vens buni xohlashmaydi.

2. Boshidan harakat Zelenskiyni emotsional tomondan o‘zidan chiqarishga, xato qilishga va bu orqali shartnomaga qo‘l qo‘ydirishga yo‘naltirilgan. Kirib kelish holatidayoq Tramp gapni Zelenskiy norasmiy kiyib yurgan kiyimni masxara qilishidan boshlangan. Diplomatiya tilini yaxshi bilganlar, Tramp nima demoqchi ekanligini yaxshi tushunishdi.

3. Umuman maqsadga erishish uchun qilingan emotsional hujumlar ko‘pchilikni hayron qoldirmasligi kerak. Bu Tramp va uning uslubi shunaqa. U avvalo muzokaraga qo‘rqituvchi yoki raqibni izdan chiqaradigan kuch bilan kiradi. U bilan muzokara qiladigan tomon doim raqib deb ko‘riladi. Tramp qanaqa muzokara o‘tkazishini tushuning uchun uning “Muzokara san’ati” kitobini o‘qish yetarli. Uslubi shunaqa.

4. Zelenskiy hujumlarga so‘nggi 10 daqiqagacha turib bergan. U Ukraina xavfsizligi kafolatisiz shartnomaga imzo qo‘yishni rad etgan. Bu uchun bosim oshib borgan va oxirgi 10 daqiqada Oq uyda Zelenskiy bahsga kirishib ketib qolgan. Kecha davomida bu Zelenskiyning qilgan eng katta xatosi bo‘lgan.

5. Lekin, har qanaqa bosimga va holatga qaramasdan Zelenskiy shartnoma tuzishni rad etgach, Tramp uni rezidensiyadan quvib chiqargan. (Diplomatik tilda ketishni so‘ragan)

Bu vaziyatda 2 tomon ham yutqazdi. Planining bir qismi o‘xshasa-da (emotsional bosim bilan izdan chiqarish), Tramp va Vens Zelenskiyni shartnomaga imzo qo‘yishga majburlay olishmadi.

Zelenskiy ham endi Tramp jamoasining qo‘llab-quvvatlashidan to‘liq ayrildi. Hatto Tramp jamoasi unga dushmanga aylandi. AQSHdagi o‘ng tomon aholi ham endi Zelenskiyga qarshi fikrga ega bo‘ladi. Chunki oddiy o‘ngchi amerikalik ko‘zida Zelenskiy oval stol atrofida AQSH prezidentiga tashlangan o‘zga davlat rahbariga aylandi. AQSH tomondan ehtimoliy muammolar boshlanadi.

Zelenskiyning jamoasi qanday qilib bunaqa muhim muzokaraga uni professional tarjimonsiz kiritgani qiziq. O‘rtada tarjimon bo‘lganida vaziyat yumshab, tarjimada hamma narsa sayqallanib ketardi. Bu jamoaning qo‘pol xatosi.

Zelenskiy bo‘lsa, so‘nggi 10 daqiqada ham emotsional hujumlarga turib berib, undan keyin Foxdagi intervyuda nima uchun qo‘l qo‘ymaganini asoslab bersa, Tramp va Vens deyarli “ahmoqqa” chiqib qolardi.

Xullas, kecha ikki tomon ham xato qildi. Bundan bo‘lsa faqat Rossiya yutdi va katta ehtimol bilan Xitoy ham xursand.

Voqealar bo‘lsa tarixda katta ehtimol bilan AQSH diplomatiyasining eng “pozor” kunlaridan biri bo‘lib kiradi. Xotiramdan AQSH diplomatiyasini o‘zini bu darajada noprofessional tutgan voqelikni eslolmadim. Ukraina va Zelenskiy bilan vaziyat nima bilan tugashidan qat’i nazar kechagi kun tarix va diplomatiya darsliklariga kiritiladi. Unda qanday qilib AQSH diplomatiyasi sharmanda bo‘lganligi va qanday qilib muzokaralarda Ukraina rahbari emotsiyaga berilishi qanchalik qimmatga tushganligi o‘rganiladi.

#siyosat
@allaevuzb


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Эрнесто Че Геваранинг диплом иши тиббиёт соҳасига оид бўлиб, у 1953 йилда Буэнос-Айрес университетининг тиббиёт факультетини тамомлаган. Унинг илмий иши аллергик касалликлар, айниқса, астма муаммоларига бағишланган бўлиб, бу касалликни чуқур ўрганиши унинг шахсий тажрибаси билан ҳам боғлиқ эди. Че Гевара болалигидан астмадан азият чеккан, шунинг учун у нафақат назарий, балки амалий жиҳатдан ҳам ушбу касалликка ечим топишга ҳаракат қилган. Унинг тиббиётга бўлган қизиқиши кейинчалик инқилобий фаолиятида ҳам намоён бўлиб, у ҳарбий ҳаракатлар давомида ярадорларга ёрдам берган.

Тўлиқ видеога ҳавола:
https://youtu.be/u68TfundD54?si=tvE79wcubqtqDxkO


15 yoshli qiz "autizm"ga chalingan qiz haqida rus tilida kitob yozgan. O'qib maza qildim. Rus tilida matnni man baholaganim xato.
Har ehtimolga qarshi Moskvadagi nashriyotga ham jo'natdim. 3 kunda redaktori chiqib ularga berishni, ruslar chiqarishini so'radi.
Asaxiyda chiqarishimizni tushuntirdim. Kitob rus va o'zbek tillarida birdan chiqadigan bo'ldi.

Tabriklasanglar bo'ladi, "Qo'rqma"dan beri birinchi marta Asaxiyda O'zbekistonlik yozuvchi kitobi chiqadigan bo'ldi.

#kitob
@allaevuzb


Oxirgi vaqtda omonatlar ancha ommalashdi. Siz pullarni qayerda saqlaysiz yoki qaysi bankni tanlagans
Опрос
  •   Anorbank
  •   Kapitalbank
  •   Ipak yoʻli bank
  •   TBC bank
  •   Tenge bank
  •   Xalq banki
  •   Asakabank
  •   Yostiqni tagi maʼqul
  •   Kriptovalyuta yoki shunga oʻxshash joyda
1462 голосов


Репост из: davletovuz
Wizz Air авиакомпанияси жорий йил охиригача Тошкент – Будапешт – Тошкент йўналиши бўйича мунтазам авиақатновни йўлга қўйиши мумкин. Бу таклифни транспорт вазири Илҳом Маҳкамов Wizz Air авиакомпанияси бош директори Ёжеф Варади билан учрашувда билдирган.

Ёжеф Варади Wizz Air Abu-Dhabi компанияси Тошкент – Абу-Даби – Тошкент йўналиши бўйича парвозларни кўпайтириш, Наманган ва Урганч шаҳарлари билан авиақатновларни йўлга қўйишдан манфаатдорлигини, шунингдек, Ўзбекистон ҳудудида қўшма авиакомпания ташкил этиш истиқболларини маълум қилган.
 


Репост из: davletovuz
Ўзбекистонда енгил автомобиллар импорти жараёнини қийинлаштириш ва қимматлаштириш бўйича ўйлаб топилган чора-тадбирлар ўз “самараси”ни бера бошлаган.

Тимурмаликнинг ёзишича, 2025 йилнинг январь ойида 31 млн долларлик 1796 та автомобиль импорт қилинган, бу ўтган йилнинг шу даврига нисбатан 5,6 баравар камдир. Ўтган йили январда 221 млн долларлик машина олиб келинган.

Бунда бензин автомобиллар 6,7 бараварга, электоракарлар 2,5 баравар, гибрид автомобиллар импорти эса 31 бараварга қисқарган.


Dushanba – yangi imkoniyatlarning boshidir.

Dushanba, yangi oyning birinchi kuni, yangi yilning birinchi kuni odatda nimadir boshlash uchun yaxshi bahona. Boshlaganlardan qanchasi davom etib bilishi boshqa masala.
Tadbirkor uchun ham dushanba tongi – bu yangi imkoniyatlar eshigi. O‘tgan haftada nimalar o‘tkazib yuborilgan bo‘lsa, bu hafta ularni to‘g‘rilash, yaxshiroq natijalarga erishish, yangi qadamlar tashlash uchun imkoniyat bor.

- Hafta boshida maqsadlaringni aniq belgilab oling. Hafta davomida qilinishi zarur 4-5ta harakatni aniq yozing.

- Harakatga o‘ting. Katta yutuqlar mayda qadamlar bilan boshlanadi.

- Tanqid yoki qiyinchiliklardan cho‘chimang. Muhimi – davom etish va har safar yaxshiroq bo‘lish.

- Tashabbus ko‘rsating. Faoliyatida faqat kutadiganlar emas, boshlaydiganlar g‘alaba qozonadi.

Dushanba – bu muammo yoki ogʻir kun emas, yangi imkoniyat. Qanchalik kuchli boshlasak, hafta shunchalik samarali o‘tadi.
Harakat qilgan, boshlagan, nimadir oʻzgartirgan yakunda nimagadir erishishi yoki erishmasligi mumkin. Lekin, harakatsiz oʻtirgan aniq hech narsaga erishmaydi.

Hafta hammaga omadli kelsin!

#motivatsiya
@allaevuzb


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Tez-tez internetda samolyot qanoti yoki biror qismini skotch bilan tuzatishayotgani prikoli chiqadi. Kimlardir xavotir ham bildirib qo'yadi.

Buni super-muper qanaqadir aviatsion skotch ekanligini bilardim-u, lekin aliminiumdan ekanligini, bu darajada ishonchli ekanligini bilmagan edim.

Bu skotch o‘ta chidamli alyuminiy yopishqoq lenta bo‘lib, to‘g‘ri qo‘llanilganda kuchli shamol va og‘ir atrof-muhit sharoitlariga bardosh bera olar ekan. U namlik, olov, ultrabinafsha nurlar va kimyoviy moddalarga chidamli ekan.


#samolyot
@allaevuzb


Видео недоступно для предпросмотра
Смотреть в Telegram
Фильмларда катта кўламдаги жангларни кўп кўрганмиз. Бироқ бу фильмларда тарихий жангларда қўлланиладиган стратегиялар тўлиқ ёритилиб берилмайди. Мен эса бундай стратегиялар ҳақида эшитишни ёқтираман. Бу гал "Қурултой" подкастига айни мен боп мавзу танланибди

Қуйида кўриб турган маълумотларингиз "Қурултой" подкастининг "Хива қўшини" ҳақидаги сонида батафсил ёритилди. Бундан билишимиз мумкинки, подкаст қамрови жуда кенг. Хива қўшинининг руслар томонидан мағлуб қилинишига эса алоҳида тўхталишди.

Албатта кўриб чиқинг⬇️
https://youtu.be/9AzwJ_t0NgM


#podcast
@allaevuzb

Показано 20 последних публикаций.