Shuhrat Ali | shaxsiy blog


Гео и язык канала: Узбекистан, Узбекский
Категория: Блоги


Bu yerda muallifning shaxsiy fikr va mulohazalari, xulosa va tanqidiy-tahliliy qarashlari berib boriladi.
Fikrlar vaqt o'tishi bilan o'zgarishi mumkin.

Связанные каналы

Гео и язык канала
Узбекистан, Узбекский
Категория
Блоги
Статистика
Фильтр публикаций


Бир кинодаги латифа:
— Биласанми, энг омадсиз инсон ким?
— ...?
— Гагарин! Фазога чиқиб, Ер юзини 24 марта айланибди-ю, яна қайтиб Совет Иттифоқига тушибди.

@Shuhrat_Ali_blogi


Репост из: Конспект
Аёл киши Рамазонда:

- 1. Рўза тутиш ажри,
- 2. Уй ишларини қилиб, эрига хизмат қилиш ажри,
- 3. Рўзадор оиласига ифторлик қилиб бериш ажрига эга бўлади!

Бу юмушларни одатий вазифа тарзида эмас, ихлос билан ажр умидида қилиш лозим.

Расулуллоҳ алайҳиссалам айтдилар: "Ким бир рўзадорга ифтор қилиб берса, унга шу рўзадорнинг мислидек ажр бўлиб, у рўзадорнинг ҳам ажридан бирор нарса ноқис қилинмайди!" (Бухорий ва Муслим ривояти)

Демак, аёл кишига ҳар кунига камида 2 кун рўза ажри ёзилади!

@konspektor


Келажакка боқиб

Бугун биз улуғ аждодларимиз билан фахрланамиз. Уларнинг бири ҳадис илмининг амири, яна бири ақийда илмида имом, бошқаси тенги йўқ фақиҳ, яна бири математиканинг отаси, бошқа бири табиий фанлар ва аниқ фанларда инсониятни қарздор қилган олим, фалсафа ва табобат илмларининг буюклари, саркардалар, жаҳонгирлар, дунёни лол қолдирган адиблару шоирлар, дини учун жону молини тиккан миллатпарварлар, босқинчиларга қарши юртни ҳимоя қилишда зарбулмасал бўлган довюрак шуҳадолар...

Мени бир савол қийнайди:
Аждодларимиз биз учун ифтихор қолдирган экан, келажак авлод бизлар ҳақимизда нима дер экан?
Биз келажак авлод учун нима қолдирмоқдамиз?
Улар биз билан фахрлана олармикин?
Бугун қилаётган ишларимиздан келажак авлод олдида уятиб қолмасмикинмиз?
Одатда ҳар бир замон учун ҳақиқий баҳони кейинги давр беради. Бугунги ўзбек элига авлодлари қандай баҳо беришар экан?

Тўғри, бандага бу дунёдаги баҳо эмас, Аллоҳ таолонинг ҳузуридаги мақом ҳал қилувчи ҳисобланади. Бироқ инсонлар Аллоҳнинг ердаги гувоҳларидир. Хўш, бизга қандай гувоҳлик беришар экан? Ҳар биримиз ўз соҳамиздан келиб чиқиб айтсак, ушбу саволга жавоб бўлиб келган илк фикр сизда қандай бўлди?

Тўғрисини айтганда, мен учун бу жуда қийин ва оғриқли савол...

Hasanxon Yahyo Abdulmajid hafizahulloh

@Shuhrat_Ali_blogi


Xorijiy atamalarning o‘zbekcha muqobillari taklif etilmoqda

Atamalar komissiyasining ishchi kengashi – O‘zbekiston Fanlar akademiyasi O‘zbek tili, adabiyoti va folklori instituti olimlari tomonidan bir qancha variantlar кўриб чиқилган. Hozircha 30 ta atamaning o‘zbekcha muqobili taklif etilmoqda:

Aysberg — Muztog‘
Bruschatka — Yo‘lg‘isht
Diskussiya — Bahs, munozara
Zona — Hudud
Instrument — Ish quroli
Intensiv — Jadal
Kamera — Bo‘lma
Konstruksiya — Tuzilma
Koordinator — Muvofiqlashtiruvchi
Koridor — Yo‘lak
Lider — Yo‘lboshchi, yetakchi
Marshrut — Yo‘nalish
Progress, progressiv — Ilg‘or, rivojlanish
Dostavka — Yetkazish
Probeg — Yurim
Set (ovqatlar seti bo‘yicha) — To‘plam
Oprava — Ko‘zoynak bandi
Polik — To‘shama
Balansirovka — Muvozanatlashtirish
Vnedorojnik — Yo‘ltanlamas
Chelenj — Chorlov
Navigator — Yo‘llagich
Selfi — O‘zchekim
Svetofor — Yo‘lchiroq
Ekspluatatsiya — Foydalanish
Aksiya — Yalpi harakat
Kuler — Suvlik
Keshbek — Hadya-qaytim
Poverbank — Kuchlantirgich
Karving — Meva bezakchiligi

Nurbek G'ofurov sahifasidan olindi.

@Shuhrat_Ali_blogi


Репост из: Kun.uz | Online
O‘zbekiston Atamalar komissiyasi o‘zbek tilida qo‘llanayotgan ajnabiy so‘zlar uchun muqobil variantlarni taklif etmoqda:

Aysberg — Muztog‘;
Koridor — yo‘lak;
Lider — Yo‘lboshchi, yetakchi;
Chelenj — Chorlov;
Navigator — Yo‘llagich;
Sеlfi — O‘zchekim;
Svеtofor — Yo‘lchiroq;
Kеshbеk — Hadya-qaytim;
Povеrbank — Kuchlantirgich.

👉 @kunonline


Qo'rqmaslikni, qaytmaslikni, birso'zlilikni, shiddatni, hikmatni, mehnatni, kurashni o'rgataylik o'g'illarimizga!

Qutqaraylik ularni ijtimoiy qarmoqlardan!

Bu masalani davlat miqyosiga ko'tarish va tezda kechiktirmay hal qilib chiqmoq kerak.

Fizika, matematika, kimyo va shu kabilarni hamma ham o'qiy olmaydi (bu fan egalari hamisha topiladi va yerda qolmaydi bu ilmlar).

O'qiy olmasa ham inson hayotda yashayveradi, nasl-nasab davom etaveradi.

Ammo eryigitlar tarbiyasi bo'lmasa, nasl-nasab bo'lmaydi, hayot bo'lmaydi, biz yo'q bo'lib ketamiz, Xudo saqlasin.

@Shuhrat_Ali_blogi


Akrom Malik feysbukdagi sahifasida yozyaptilar:

ERLAR DEGREDATSIYASI

Bundan 10 yil, ya'ni 2015-yil Eryigit degan sahifa ochgandim. Facebookda. Ziyolilar, ustozlar qo'llovi bilan tezda ommalashgan edi. (Mubashshir Ahmad domla, eslasangiz kerak...)

Chunki millatni, xalqni, Vatanni, Davlatni, yurtni faqat ERKAKLAR, ERLAR, ERYIGITLAR himoya qila olishini, oyoqqa qo'yishini, ulug'lashini juda ham chuqur anglagandim.

Alloh rahmat qilsin, Azim Suyun yozganidek:

Qaysi yurtda chinakam botir bo'lsa yigitlar,
O'shal yurtning ellari yovlarga qul bo'lmagay!

Bu haqiqatni oltin bilan ham yozsa kam. Bu so'zni yodlab, har kuni 1001 marta takrorlab yurish kerak. Takrorlangan so'z qalbga singadi. Qalbga singib, sizni harakatga keltiruvchi kuchga aylanadi.

Feminizm va gender tengligi shu kabi bir qancha gap-so'zlar bu bayt, baytdagi g'oya oldida mudhish bir tubanlikka qulaydi.

O'quvchi bolalarga atlas kiydirishgani rasmi tarqaldi.

Agar bolamni maktabda haydab yuborib, o'zimni jazolasalar ham, inshaaAlloh, bunday kiyimni kiydirmas edim dedim ichimda.

2000-yildan keyingilar, 2005-yildan keyingilarnining ahvolini bilasizlarmi?

Shu vaqtda tug'ilganlar haqida aytyapman.

Maktabda ustozini urgan, yigit talashib bir-birni vahshiylarcha yulgan qizlar haqida videolarni ko'rib turibsizlarmi?

Shu yoshdagi bolalar, o'smir o'g'illarning sezilarli darajada noziklashayotgani sezilyaptimi sizlarga ham?

Yigitman deganlarning pardozga vaqt ajratishi, tor kiyinib, o'zini oshkora ko'z-ko'zlashi ommalashib ketmayaptimi?

Turli vaynlardadagi hezimtabiat aktorlarning jilpanglashi-chi?

Azim Suyun bobo, siz nimalarni yozgan edingiz-a?

Qaysi yurtda chinakam botir bo'lsa yigitlar...

Botirlar qani? Tog'ni ursa talqon qiladigan o'g'lonlar qani? Sha'niga tekkanni g'ijimlab tashlaydigan eryigitlar qani, birodarlar?

Onasi, singlisi, opasi nomini, iffatini himoya qiladigan ERKAKLAR qayerda qoldi, do'stlar?..

50 - 60 kirgan yoshi katta erkak odamlarning ham yosh ko'ringisi qistab o'ziga oro berishlarini kuzatyapszilarmi? Kallari soch ektiryapti, basharasining g'ijimlarini yoydiryapti va hokazo...

Bu voqeliklar ortida mudhish va mudhish ma'naviy chirish turibdi, shubhasiz.

Ma'rifat, ilm, e'tiqod, din, insoniylik tarbiyasidan mahrum qoldgan yoki qoldirilgan avlodning bo'm-bo'sh miyasi, bo'm-bo'sh qalbi...

Gap eryigitlar haqida ketyapti, taqsirlar.

Yana ko'ryapsizmi shuni - aksar o'g'illarda kesib gapirish yo'q, dag'allik, qattiqqo'llik, chidam yo'q.

Davralarni to'ldirib jilpanglash o'ta odatiy bo'lib qoldi. Nazarimda, normal erkak uchun bu jirkanch bir manzaradir. Ammo bu haqiqatni anglash uchun ham qalbda, aqlda ma'rifat, ilm, tarbiya bo'lmog'i kerak.

Butun xalqni raqqosga aylantirib, topgan pulini shilishga shay artislar lashkari ham javlon urib ishlamoqda, kundan-kun ko'paymoqda.

Yana Azim Suyun boboning gapiga qaytamiz:

Bosh kesilsa, yoronlar, sochga motam tutilmas!

Hazrat shoirim, boshimiz kesilib ketgan allaqachon, biz esa soch uchun motam tutib o'tiribmiz.

Qon qusilsa, yoronlar, ichga suvdek yutilmas!

Qon yutib yotibmiz, Azim Suyun bobo!

Ammo yutayotganimiz qon, berayotganimiz jon ekanligidan umuman xabarimiz yo'q.

Yana xorijga chiqib xalqqa qarab uliyotgan shoqollar bor. Bu peslarning gapiga quloq solib, shularning gapi bilan tutum topayotgan ayrimlarni ko'rib faqat va faqat hayratga cho'kamiz.

Yurtdan tashqari chiqib, demokrat atalmish "Tribule qalpog'ini" (yozuvchi Sherzod Artikovdan oldim bu gapni biroz o'zgartirib) , ya'ni bani isroil qavmi ishlab chiqargan rangdor masxaraboz qalpog'ini kiygan nojinslar odam o'rniga o'tadimi, axir?..

Hamma o'ylanishi kerak bo'lgan jiddiy masala - millatning o'g'il bolalari degredatsiyaga uchrash bosqichiga kiryapti.

Hamma aqli solim va aqli raso insonlar birgalashib masalani hal qilish kerak - bolalarimizni jismonan chiniqtirib, haqiqiy eryigit qanday bo'lishini o'rgataylik.

Eryigit tarbiyasi degan alohida fan joriy etaylik maktablarda.

Qizlar alohida masala, zotan, erlar tarbiya topsa, xotinlarning o'zi tuzalib qoladi. (davomi👇)

@Shuhrat_Ali_blogi


Yuqoridagi domlaning Qur'on haqida yozganalarini o'qib esimga tushdi, aytib ketay.

Boya bir oyatga ko'zim tushgandi. Unda Alloh taolo turli gunohlar qilgan bandalarini "o'z joniga jabr qilganlar" deb nomlaydi. Oyat oqimida bu gunohlar qancha bo'lishidan qat'iy nazar Alloh ularni kechirishini aytadi va tavbaga chaqiradi. Bu yerda nimaga urg'u bermoqchimanki, Alloh gunoh qilgan bandasini o'z joniga zulm qilgan deyapti. Demak, gunoh tamg'asi bor har qanday amal avvalo o'sha insonning o'ziga jabr, zarar yetkazarkan. O'ylashingiz mumkin: "gunoh qilgandan keyin Alloh jazolayman degan, o'sha zulm nazarda tutilayotgan bo'lsa kerak", deya. Shunday o'ylamasligimiz uchun Alloh o'sha gunohlarni qancha bo'lsa ham hammasini kechirib yuborishini aytyapti oyatda.

Demak, ma'lum bo'ladiki, qaysi gunoh amal bo'lishidan qat'iy nazar gunohning sodir bo'lishiyoq qandaydir ko'rinishda o'zimizga zarar berar ekan shu dunyoning o'zida. Yana xulosa qilish mumkinki, Alloh bir amalni gunoh deb, uni qilishdan qaytarganida faqatgina bizga zarar yetmasligi uchun qaytargan ekan. Naqadar mag'firatli va naqadar mehribon Robbimiz bor.

@Shuhrat_Ali_blogi


Қуръон кўзгуси

Инсон ҳаётини, унинг ички олминию, ижтимоий ҳаётини Қуръончалик очиқлаган ва баён қилган манба йўқ. Қуръони карим Аллоҳнинг каломи. Борлиқда сиз бирорта беҳуда нарсани топмайсиз. Каттаю кичик ҳар бир ашё аниқ мақсад билан, маълум хизмат билан яратилган ва барчаси ақлни лол қилади. Қуръонда ҳам бирор калима, бирор сўз бежиз эмас, улкан маъноларга эга ва улардаги мазмун тафаккур соҳибини ҳайратга чўмдиради. Борлиқнинг пухталиги, ажойиботларини айтиб адоғига етиб бўлмагани каби Қуръоннинг ҳикматларини айтиб тугатиб бўлмайди. Ҳар бир мавжудот бир мўъжиза бўлганидек, Қуръоннинг ҳар бир ояти мўъжиза. Қуръонни очиқ қалб билан ўрганган одам дунёга юқоридан назар солгандек бўлади ва жуда кўп ҳақиқатларни англаб етади. Қуръондан истифода қила бошлаган одам ундан бебаҳраликда ўтказган соатларига албатта надомат қилади.

Қуръони каримда энг кўп такрорланган иккита қисса бор: Одам ва иблис қиссаси, Мусо ва Фиръан қиссаси.
Одам ва иблис қиссаси инсон шахсиятини таништиради, унинг ҳақиқатини очиб беради. Мусо ва Фиръан ҳикояси эса ижтимоий-сиёсий ҳаётни, ҳақ ва ботил ўртасидаги курашни ёритади. Ушбу икки қиссани айнан Қуръон иборалари орқали яхши ўрганиш, тафаккур қилиш бугунги жуда кўп муаммоларга ҳам жавоб бўлади. Қуръон бугунги кунимизни англашда ҳам катта ёрдам беради.

Шахсий ҳаётингизни ислоҳ қилишда Одам алайҳиссалом қиссасини, ижтимоий ҳаётни ўнглашда Мусо алайҳиссалом ҳикояларини кўпроқ ўқинг, жуда кўп фойдалар оласиз. Айниқса, ушбу Рамазон ойида рўза оғиз ҳолда янада яхши футуҳуотлар бўлади.

Бу қиссаларнинг ҳар бир сурадаги тафсилоти алоҳида мазмунга эга. Шунинг учун Қуръонда аслида такрор йўқ, ўхшашликлар бор. Ҳар бирида ўзига хос талқин ва тафсир мавжуд, бири бошқасининг ўрнини босмайди. Шу боис, бу қиссаларни ҳар бир сура оқимида қайта-қайта ўқиш тавсия этилади. Уларнинг ҳар бири биз учун қайси бир тарафимизни кўрсатувчи кўзгудир.

Hasanxon Yahyo Abdulmajid hafizahulloh

@Shuhrat_Ali_blogi


Репост из: Davronbek Tojialiyev sahifasi
* * *

Органда ишлаганида ҳам 5 вақт намозини канда қилмаган бир акахон бор эди. Бир куни ишхонамга келди-да, янги жойнамоз ҳадя қилиб кетди. “Яшириб бўлса-да намозларни қолдирманг!” деди. Бўлмаса у пайтлар машинасидан жойнамоз чиққанларни ҳам қамаб юборадиган вақтлар эди...

* * *

2014 йили илк бор Туркияга сафар қилдим. У пайтлар журналистларнинг Туркияга бориши салкам жасорат эди. Туризм мақсадида борган бўлса ҳам, келганидан кейин идораларда савол-жавоб қилинарди. Маълум муддат Туркия душман сифатида бўлган пайт у ҳақида ёзиш ҳам қийин бўлган эди.

Туркия сафари Анқарадан бошланди. Рамазон пайти. Меҳмонхонамиз шаҳарнинг энг катта жомеъсига яқин. Таровеҳдан кейин танишим билан масжид боғчасида сахарликкача гурунг қилдик. Доктор танишим Ўрта Осиё тарихига қизиқадиган бошқа шинаванда йигитни ҳам таклиф қилган. У билан илк марта танишдик. Йигит “Румийни зиёрат этдингизми?” деб сўраб қолди. Шу ҳафта охирида Кўняга бормоқчи эканимизни айтдим. “Кўняда бир киши сизни кутиб олиб, шаҳар айлантиради” деб, унинг рақамини берди.

Рустам Жабборов ва Улуғбек билан Кўняга бордик. Якшанба бўлгани учун у кишининг вақти бўладими-йўқми деган истиҳола билан телефон қилдим. Фахри деденинг самимий муносабати тараддудни бир зумда тарқатиб юборди, илтифотли мезбон кўз очиб юмгунча етиб келди. Фахри деде кўнялик мавлавийлардан бўлиб, тасаввуф тарихи, маданияти билимдонларидан экан. У Ўзбекистондан – Бухорий, Термизий, Нақшбандийлар ватанидан эканимизни билгач, жуда севинди. Машинасида Кўнянинг энг кўзга кўринган зиёратгоҳларию диққатга сазовор жойларига олиб борди, эринмасдан тарихини сўзлаб берди. Кун бўйи бизга бир тийин сарфлатмасдан айлантириб юрди.

Кечга яқин “Энди меҳмонлар, рўзадор экансизлар, икром қила олмадим. Келинойингиз сизларнинг келишингизни эшитиб, катта тайёргарлик кўриб қўйган. Бирга ифторлик қилиб, бу кеч меҳмоним бўласизлар” деди. Биз кечга Анқарага чипта олиб қўйганимизни айтиб, узр айтдик. Фахри деде бўлмаса, яна келингизлар, сизларни меҳмон қилишга қарздорман, деди. Вокзалга ҳам бориб, то поездга чиққунимизча биз билан бўлди.

Қандайин яхши инсон экан бу Фахри деде. Кейинроқ интернетдан топиб билдим. Фахри деде Мавлоно Румий маданият марказининг раҳбари бўлиб, Кўнядаги эътиборли шахслардан бири экан. Якшанба – дам олиш, оиласига ажратилган кун бўлишига қарамай, умрида кўрмаган, билмаган, қайсидир танишининг тасодифий танишларига шунча марҳамат қилди. Раҳбар одам – бирон шогирди ёки гидларга айтса бўларди. Йўқ, ўзи хизмат қилди. Мен унда Румий ғояларининг тажаллисини кўргандим.

Давоми бор. Ёзиб, тақдим этишга Аллоҳ қодир қилсин.

Давронбек Тожиалиев
@davronbekt


Репост из: Davronbek Tojialiyev sahifasi
Баъзида чол-кампирнинг олдига баъзи юмушлар билан чиқсам, олиб қолишар, бирга таомланардик. Ота ўзи ва яқинларининг тарихи ҳақида гурунг берарди. “Давронбек, тез-тез чиқиб туринг, мана шунақа гаплашиб ўтирайлик” дерди.

Кунларнинг бирида кампир вафот этди. Ота ёлғизланиб қолди. Энди ҳисоб-китобни отахоннинг Кореядан қайтган ўғли билан амалга оширадиган бўлдим. Бир куни кампирнинг ўғли гап орасида айтиб қолди: “Адамга опаларим квартира нархини оширайлик, ҳозир ҳеч ким 150$ га ижарага қўймайди, деб роса гапиришди. Адам йўқ деб туриб олдилар. Давронбек яхши бола. Шунча пайт оналаринг шу пулга гаплашдими, энди уни оширмайман, дедилар”.

Бир йилдан кейин отахон ҳам боқий дунёга рихлат қилди. Мен эса ҳали ҳам ижарага 150$ тўлардим. Ота вафотидан кейин нархни кўтариш масаласи яна кўтарилибди. Бу сафар ўғил кўнмабди. Ўтган йили россияликлар келиб ижара нархлари икки баравар кўтарилгандан кейин ўзим 50$ қўшиб берадиган бўлдим. У минг истиҳола билан рози бўлди.

Булар менга етти ёт бегона, лекин Аллоҳ менга учратган яхши одамлардан. Ҳозирги даврда айнан пул борасида бунақа яхшилик қилувчилар яқинлар орасида ҳам топилиши қийин.

* * *

Талабаликнинг илк йили. Уйдан деярли пул олмайман. 0,25 ставка газетада ишлайман. Ижарада тураман. Стипендия ва ойлик зўрға етади. Ҳали бошқа газеталардан ҳам гонорар олиб, ўзига тўқ талаба бўлмаган пайтларим.

Бир куни ўзимиз тарафдан бўлган, бизга узоқ қариндошчилиги бор бир талабанинг дадаси келиб қолди. Мени ҳам кўриб қолиб, гаплашиб қолдик. Суҳбат охирида менга ғамхўрлик қилмоқчи бўлди-да, қандай қилиб пул беришга хижолат бўлиб, қўярда-қўймай, “сочингиз ўсиб кетибди-ку, енгиллатиб оларсиз” дея чўнтагимга пул солиб қўйди. Уйга борганда санаб кўрсам, 10 та соч олдиришга етадиган пул ташлаб кетган экан.

Раҳматли ажойиб инсон экан-да. Пулни шундоқ бериб қўйса ҳам бўларди. Лекин мени ўйлаган экан. Ҳамиятига тегмасмикан деган экан. Соч эса баҳона экан.

* * *

Мактабда она тили ва адабиёти фани икки гуруҳга бўлиб ўқитиларди. Бизнинг гуруҳ устози Сурайё опа Ғозиева китобга меҳр уйғотган фидойи педагоглардан. Бир куни жияни билан уйидан синфга икки қоп китоб олиб келди ва ҳар биримизга мутолаа бўйича вазифа берди. Устоз дарс аввалида ҳар бир ўқувчидан ўзбек тилидаги иккита янги сўзни шарҳлаб беришни талаб қиларди. Бир дарсда 10 киши 2 тадан янги сўз айтса, сўз бойлигимиз 20 тага кўпаярди. Шу боис қизил жилдли машҳур “Изоҳли луғат” ўқувчилар орасида талаш бўларди. Ўқилган китоблар ҳақида дафтар тутишни ўргатган устозим ҳам Сурайё опа бўлади.

Тарихдан дарс берган Анвар ҳожи Отажоновни ҳам яхши эслаймиз. Домла дарсни шу қадар жонли ўтардики, ўзимизни гўё тарих қатларида ҳис қилардик. Кузда домланинг зиёратига бордим. Эски даврларни эслашдик, кулишдик. Домла 25 йил аввалги ҳолатни эсларкан, “менга фалон мавзуда бир реферат ёзгандинг, эсингдами?” деди. Дарҳол эсладим. “Шунда рефератнинг илк бетига юқорига нима деб ёзгандинг?”. Тўғриси, минг уринсам ҳам хотиримга келмади. Одатда, президентдан иқтибос ёзиларди. Лекин, мен ҳеч қачон президентдан иқтибос келтирмасдим. Таслим бўлдим. Домланинг эсида қолган экан: “Арабчалаб Бисмиллаҳир роҳманир роҳим деб ёзгансан”. Устознинг хотирасига тан бердим. Бунақа ёзишлар таҳликали бўлган замонда ҳатто ўша рефератни сақлаб ҳам қўйган экан.

11-синфда завучимиз Тоҳир Алиев домла бир куни дарсга кирди-да, дап-дурустдан иншолар танлови ўтказди. Икки хил мавзу берди: “Мен мактаб директори бўлсам...”, “Мен президент бўлсам...”. Мен иккинчи мавзуни танладим. Тўлқинланиб иншони ёздим. Унда мен президент бўлсам, қандай ислоҳотлар ўтказишим ҳақидаги 20 банддан иборат фикрлар бор эди. Эртаси куни домла иншоларни текшириб, меникини алоҳида мақтади, 100 баллга баҳолади. Домланинг айтишича, 2000-йиллар аввалида бошланган диний-сиёсий репрессиялар пайтида ўша иншодаги сиёсий фикрларим жиддий муаммо келтириб чиқариши мумкинлигидан уни бегоналар кўзидан яширишга мажбур бўлган экан.

Аслида мактабдаги ҳар бир устозларим ҳақида алоҳида ёзса арзигулик яхши хотиралар қолган. Барчаларидан Аллоҳ рози бўлсин!


Репост из: Davronbek Tojialiyev sahifasi
Яхши одамлар

Ҳозирги турган ижара-квартирамда қарийб 12 йилдан бери яшайман. Ҳамид Олимжон ва Пушкин метроларига яқин, Оққўрғон масжиди ёнида. Яхши жойлар. Квартира эгаси ҳам “дом”дан 100 метр наридаги маҳалла бошида, ҳовлида туради.

Дастлаб квартирага келганимда бироз инжиқроқ кўринган кампир (уйнинг эгаси) ҳисоб-китобни яхши юритар эди. Ой бошланиши биланоқ, қўнғироқ қилиб ижара пулини эслатарди. Уй ҳақини доим долларда (150$) қабул қилиб олар ва темир дафтарига ёзиб қўярди. Кампир 80 дан ошган бўлса ҳам ҳужжат ишларига ҳам пишиқ, қандай муаммо юз берса ҳал қилишга доим кўмаклашарди. “Вақтинчалик прописка” деган тартиблар қийинлашган пайтида ҳам анча-мунча ҳужжатларни ўзи ва мен билан бирга югурган, оғиримни енгил қилган эди. Ўтган 7-8 йил давомида нарх-наво неча марта ошди, лекин кампир ижара нархини оширмади.

давоми 👇


Oson savob ishlash yo'liga dalolat qilaymi?! Shunchaki, mehr-muhabbat bilan qaraysiz, savob olasiz.

To'rt o'rindagi nazar ibodat ekan:
1. Ota-onaga mehr ila boqish
2. Qur'on (Mus'haf) sahifalariga qarab o'tirish (o'qimasa ham!).
3. Ka'baga qarash
4. Olimning yuziga ehtirom ila qarash.


Yuqoridagilarning har biriga dalillar keltirilgan, ishonchli rivoyatlar yetarlicha topiladi.

Unutmang! Bu muborak oyda har bir savob 10, 70, 700 barobar va hatto Alloh xohlasa undan ko'p bora ko'paytirib beriladi.

@Shuhrat_Ali_blogi


Aytgancha, Ramazonda och qolish ibodat. ✅
Saharlik va iftorlikda bo'kib yeyish ibodat emas. ❌

Saharlik mustahab amal (qilsa savob oladi, qilmasa gunoh yo'q), hatto sunnat ham emas. Ulamolar odatiy kunlarda nonushtaga yeydigan taomini saharlikga, odatda yeydigan kechki ovqatini iftorlikga yeyishini mustahab deyishgan. Biz yeyayotgan saharlik va iftorliklar demak mustahab ham emas ekan. Alloh saqlasin, agar isrof bo'lib gunohga o'tib ketmayotgan bo'lsa.

@Shuhrat_Ali_blogi


Buni o'qimay Ramazonga kirmang!

Ramazon Allohning rahmati yog'iladigan, mag'firati bandalar ustida ko'payadigan, ko'pchilikga do'zahdan ozod bo'lish imkonini beradigan oy. Bu oy yilda bir marta bo'ladi. Demak, bu foydalanib qolish kerak bo'lgan ajoyib imkoniyat, g'animat fursat. Avvalo, zararni da'f qilaylik. Yolg'ondan, g'iybatdan, gina-kuduratdan to'xtaylik. Qalbimizda biror kishiga nisbatan g'ashlik qolmasin, hammani kechiraylik! Axir, Allohning mag'firatini istab turib o'zimiz kechirmasak, bu qanday gap?!

Ramazon mashg'ullik ma'nosida Qur'on oyi. Ya'ni, bu oyda qay tariqada bo'lsa ham Qur'on bilan band bo'lish kerak. Olimlar tadabbur qiladi, ba'zilar tafakkur qiladi, savodi bor omma uni o'qib chiqadi (xatm qiladi). O'qishni bilmagan-chi? U nima qiladi? U bu savobga to'la mashg'ullikdan quruq qoladimi? Yo'q, mana shu oyni Qur'on o'qishni o'rganish bilan o'tkazsin. Ana shu ham Qur'on bilan band bo'lishga kiradi, inshaalloh.

Bu oyda do'zahdan ozod bo'lib chiqamagan kishining holiga voy bo'lishi hadislarda kelgan. Alloh taolo esa Qur'onda bu muborak oyni "sanoqli kunlar" deya ta'riflagan. Demak, tezda o'tib ketadi. Belni mahkam bog'lab harakat qilaylik. Avvalo, niyatni to'g'rilaylik. Axir, "amallar niyatga bog'liqdir." Aks holda, och qolib chanqaganimiz, kechalari oyoqlarimiz bellarimiz og'rib tarovehda turganimiz zarracha foyda bermaydi. Ozaman, sog'lom bo'laman deb emas, Alloh roziligini, rahmatini, mag'firatini qasd qilaylik.

Muhim nuqtalarga qisqa to'xtalib o'tishga harakat qildim.

Ramazon muborak!

@Shuhrat_Ali_blogi


Репост из: QURAN.UZ
Рамазонга 1 кун қолди

Аллоҳ таоло марҳамат қилади:
«Рамазон ойики, унда одамларга ҳидоят ҳамда ҳидояту фурқондан иборат очиқ-ойдин ҳужжатлар бўлиб Қуръон туширилгандир».
(Бақара сураси, 185-оят)

Рамазон ойининг бошланиши бир кунга фарқ қилиб, ўзгариши мумкин.

#Рамазон_1446

@quranuz_kanali

Telegram | Instagram | Youtube | Facebook


Ulug' ajdodlarning merosidan emas, yengiltak hayotdan o'rnak olib yashayotgan, yengiltak hayotga o'rgangan yoshlar yurt uchun vatan uchun hech narsa qila olmaydi. Ular yaroqsizdir. Ular maishat uchun yurtni ham sotadigan insonlar bo'ladi.


Hasanxon Yahyo Abdulmajid hafizahulloh.


Avvalroq bu yerda yozganlarim yuqoridagi videolar turkumiga qisqa ta'rif o'laroq fikrlar edi. Mualliflar bilan mutlaqo tanish emasman, shunchaki, videoda o'zlari bu turdagi videolar davom etishini signal berishgan edi.

Soddalashtirish va tushunarli bo'lishi uchun yuqoridagi fikrlarga qo'shimcha qilaman — shorts videolar, vaynlar, umuman bu kabi kontentlarga qaramlikning salbiy oqibatlari avvalgi davrlardagi tamaki va narkotikga qaramlikdan kam emas. Zehn markazda shu xavfni his qilib ushlagan holda ushbu propaganda turkumidagi barcha videolarni ko'rib, tahlil qilgan holda tomosha qilib chiqishni tavsiya qilaman yana bir bor.

Surbetlik bo'lib tuyulishi mumkin bo'lsa-da, aytishga majburman: bu turdagi videolar iste'moliga mukkasidan ketish xuddi tamaki va narkotikga qaramlikda bo'lgani kabi avvalo kattalarda bor. Men buni turli o'rinlarda jonli guvohi bo'lganim uchun aytyapman. Qaytanga o'z qadriyatlariga ega yoshlar bunda o'ziga cheklovlar qo'ya oladi. Hech qanday qadriyatlari yo'q, muqaddas tushunchalarga ega bo'lmagan, o'lchovi odamlargina bo'lgan ommaga ergashib yashaydigan katta avlodning ba'zi vakillari avvalo o'z farzandlariga o'rnak o'laroq bunday videomahsulotlar qat'iy chetlanishi kerak deb o'ylayman. Shundagina yoshlarga, o'smirlarga yuzlanib, bulardan qaytarishga urinishlar foyda beradi.

Hali ko'p gapirsa bo'ladi bu masalada, ammo cho'zilib ketadi. Yaxshisi videolarni diqqat bilan ko'rib, uni yaqin insonlar bilan muhokama qilaroq tahlil qilinsa, so'ngra tuzatilishi kerak bo'lgan kamchiliklarni to'g'rilash payidan bo'linsa samaraliroq bo'ladi deb o'ylayman.

@Shuhrat_Ali_blogi


Avvalgilarini ham ko'rish kerak.👆

@Shuhrat_Ali_blogi


Репост из: Reminder_UN
Ko'rish shart! O'ta manfaatli va dolzarb bo'lgani uchun ulashayapman. Iltimos, e'tiborsiz qoldirmang.

Показано 20 последних публикаций.