⚖️BU HUQUQ / @BUHUQUQ™


Channel's geo and language: Uzbekistan, Uzbek
Category: Blogs


🚩ҚОНУН БУ-ОЛИЙ КУЧ.
⚖️🏁Барча ҳаракатларимиз ҳар бир аҳолининг ҳуқуқий билимларини ошириш ва уларни қонуний қўллаб қувватлашга қаратилган.

Мурожаат учун: 📩 @bu_huquq_bot

Related channels

Channel's geo and language
Uzbekistan, Uzbek
Category
Blogs
Statistics
Posts filter


Давлат ва фуқаро ўртасида ижтимоий консенсус

Ижтимоий консенсус деган тушунча бор. Келинг шуни содда, тўпори тилда тушунтирай. Сиз тиш докторига бордингиз, пулини тўладингиз ва стоматолог сизга тишизни даволаб берди. Бу ўртадаги келишув билан тартибга солинмоқда. Соққани бер, хизмат кўрсатилади. Давлат ва фуқаро деган икки тараф ҳам ўртадаги муносабатларни шундай келишув билан тартибга солади. Фуқаро тиши оғриган одам, давлат - стоматолог.

Фуқаро солиқ тўлайди, қонунларга риоя этади. Солиқ бу - стоматолог (давлат)га тўлов. Стоматолог даволагандек, давлат ҳам ўз ўрнида керакли ишларни бажаради: ижтимоий ҳимоя (пенсия, стипендия ва ҳо), таълим, соғлиқни сақлаш, хавфсизлик, адолатни ўрнатиш (суд, прокуратура, ИИВ тергов), йўл ва кўприклар қуриш, мулк дахлсизлигини таъминлаш ва ҳо. Булар - стоматологнинг даволашидек сервисга ўхшайди. Мана шу келишув ҳуқуқ тилида - ижтимоий консенсус дейилади.

Бу келишувда шартлар бузилмаслигига жиддий эътибор бериш керак. Пенсия, стипендиялар пастлиги, талабаларга ётоқхоналар йўқлиги, 2 ёшгача бола пуллари берилмаслиги, йўллар "илма-тешик"лиги, коррупция юқорилиги каби симптомлар консенсус шартларини давлат бузаётганлиги белгисидир. Сўнгги вақтларда давлат амалдорлигига соққа қилиш учун келганлар айниқса бу келишувни умуман тушунмайди, бунга ақли ҳам етмайди.

Шартларга риоя қилишни талаб қилиш эса аввало фуқаролар вазифаси. Қачонки иккинчи тарафдан бузмаслик талабини қўймас экансиз, у ялло қилиб юраверади! Ҳуқуқ бу ҳуқуқи бузилган тараф ташаббуси билан тикланади. Бошқача йўл йўқ!

@buhuquq


Video is unavailable for watching
Show in Telegram
Шунақа мард инсонлар кўпаяверсин...

Таксистлар ва транспорт муаммоси ҳақида.


O‘g‘ri bankdagi barchaga baqirdi:
“Qimirlamang. Pul davlatniki. Jon esa sizniki”.

Bankdagi barcha odam jimgina yerga yotib oldi. Bunga “Fikrni chalg‘ituvchi usul” deyiladi. Odatiy fikrlardan chalg‘itish.

Bir ayol borib stolning ustiga yotib oldi, shunda o‘g‘ri unga baqirdi: “Uyat-e! Bu yerga o‘g‘rilik uchun keldik. Ishrat uchun emas!” Bunga “Mohirlik” deyiladi. Faqat qoyillatib qiladigan ishingiznigina bajarishga qasd qiling!

Bank o‘g‘rilari uyga qaytishganda, kichik o‘g‘ri katta o‘g‘ridan so‘radi:
“Aka, qancha o‘g‘rilaganimizni bir sanamaymizmi?”

Katta o‘g‘ri yoqtirmay javob berdi:
“Ahmoq. Shuncha pulni qachon sanab bo‘lamiz? Kechroq televizorda qancha o‘g‘rilaganimizni o‘zlari aytishadi”. Bunga “Tajriba” deyiladi.

Bugungi kunda hayotiy tajriba qog‘ozda bitilgan malakadan ko‘ra ancha muhim. O‘g‘rilar bankdan chiqib ketishganida bank rahbari ishchisiga tezroq milisiya chaqirishni tayinlaydi. Ammo ishchi rahbariga:
“To‘xtang! Keling bankdan o‘zimiz uchun yana 10 million olib, avval bankdan o‘margan 70 millionga qo‘shib qo‘yamiz”.

Bunga “Oqimga qarab suzish” deyiladi. Har qanday qiyinchilikni o‘z foydasiga burib olish!

Ishchi yana:
“Qani edi har oy shunaqa o‘g‘rilik bo‘lib tursa” dedi. Bunga “Ko‘ngilxushlik” deyiladi. Ichki quvonch ishdan muhim.

Keyingi kun, Televizorda bankdan 100 million o‘g‘irlangani aytildi. O‘g‘rilar ishonmay pullarini sanab chiqishdi, ammo ulardagi pul 20 million edi. O‘g‘rilarning jahli chiqib shunday dedi:
“Biz hayotimizni xavfga qo‘yib atigi 20 million oldik. Bank rahbari ko‘z ochib yumguncha 80 million o‘mardi-ya! Bunaqa o‘g‘ri bo‘lgandan ko‘ra, o‘qimishli o‘g‘ri bo‘lganim yaxshi edi!” Bunga “Bilim oltindir!” deyiladi.

Bank rahbari mamnun. Uning qilmishlarini mazkur o‘g‘rilik qoplagan edi. Bunga “Vaziyatdan unumli foydalanish” deyiladi. Haqiqiy o‘g‘ri kim?

Ingliz tilidan Said Komil M. Holhojayev tarjimasi

@BUHUQUQ


Moddiy kambag'allik, ma'naviy kambag'allikdan kelib chiqadi.

@BUHUQUQ


Барча учун муҳим рақамлар

🔰 Ҳозирги кунда Ўзбекистон Республикаси ҳудудида:

🔹 меҳнатга ҳақ тўлашнинг энг кам миқдори – 679 330 сўм;
🔹 базавий ҳисоблаш миқдори – 223 000 сўм;
🔹 пенсияни ҳисоблашнинг базавий миқдори – 262 470 сўм;
🔹 ёшга доир энг кам пенсиялар – 513 350 сўм;
🔹 болаликдан ногиронлиги бўлган шахсларга бериладиган нафақа – 513 350 сўм;
🔹 зарур иш стажига эга бўлмаган кекса ёшдаги ва меҳнатга лаёқатсиз фуқароларга бериладиган нафақа – 315 030 сўмдан иборат.

#huquqiyaxborot

@BUHUQUQ


Каналимиз азосидан мурожаат:

Каттакургон шахридан сизларга хукукий бахо беришингизни сураб мурожаат киляпман Суйултирилган газ балонидан уз эхтиёжимиз учун фойдаланиб келамиз . Газ балони таркатувчи махсус ходим 52 000 сум йиллик туловини туллашимиз шартлигини айтди .
Хакикатдан хам абанентлар йиллик тулов туллашадими?

@BUHUQUQ жавоби:
Сиз шартнома аосида тўловни амалга оширасиз абонентнинг йиллик тўловлари мавжуд эмас.

Сизнинг қонуний химоячингиз-@BUHUQUQ


"UzAvtoMotors"ning sudda yutib chiqishi va prezidentning piyoda yurganlarga pul bermoqchiligi o'rtasida bog'liqlik bormikin?


Юқоридаги постни ўқиб чиқиб тўғри хулоса чиқарган бўлсангиз хурсандман. Зеро ҳар ким ўз ҳақ-ҳуқуқларини билиши, уни талаб қила олиши керак.

@BUHUQUQ-телеграм канали.


@BU_HUQUQ_BOT га келган мурожаат тўлиғича тақдим этилади:


Assalomu alaykum.

Bizda svet xisoblagich bor. Bugun elektrsetdagilar kelib bishqa zamonaviy xisoblagich qo‘yamiz deyishyapti. Va kyen texnik xzmatiga 15000 so‘m berasiz deyishyapti bunday pul so‘rash qonunymi

@BUHUQUQ жавоби:

Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2018-йил 12 -январдаги "Электр энергияси ва табиий газдан фойдаланиш тартибини такомиллаштиришга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида"ги қарори асосида электр энергиясидан фойдаланиш қоидалари тасдиқланиб, барча масалаларга ойдинлик киритилди. Маиший истеъмолчилардаги ЭҲНAТ (электр энергиясини ҳисобга олиш ва назорат қилишнинг автоматлаштирилган тизими)га уланадиган электр энергиясини ҳисобга олишнинг замонавий электрон асбобларини, шу жумладан, мавжуд (шунингдек индуцион) асбобларни алмаштириш, ўрнатиш, рўйхатдан ўтказиш ва пломбалаш ҳудудий электр тармоқлари корхонаси маблағлари ҳисобига амалга оширилади.

Сизнинг қонуний химоячингиз-@BUHUQUQ


@BU_HUQUQ_BOT га келган мурожаат тўлиғича тақдим этилади:

Мурожаатчи:

Assalomalaykum yaxshi ish boshlabsla baraka topila.

Men bitta savol o‘ylantirib qo‘ydi.
O‘tkan yil qishda gaz tarmog‘iga ulangan edik.
Bugun MIB xodimlari kelib gaz hisoblagichimizni plombalab ketdi va bu ishi uchun 15000 so‘m to‘lov so‘radi.
Plombalash uchun to‘lov olish qonuniymi yoki noqonuniu.?
Shuni bilb bering iltimos.

@BUHUQUQ жавоби:
Ассалому алейкум, фаолиятимиз ҳақидаги фикрингиз учун рахмат.

Саволингиз бўйича:
Ўз.Р. ВМ.нинг “ЭЛЕКТР ЭНЕРГИЯСИ ВА ТАБИИЙ ГАЗДАН ФОЙДАЛАНИШ ТАРТИБИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШГА ДОИР ҚЎШИМЧА ЧОРА-ТАДБИРЛАР ТЎҒРИСИДА” ги 12.01.2018 йилдаги қарорида, Маиший истеъмолчиларга электр энергияси ва табиий газ истеъмолини ҳисобга олиш замонавий ускуналарини харид қилиш, ўрнатиш, рўйхатдан ўтказиш, даврий давлат қиёслови ва пломбалаш тегишли равишда ҳудудий электр тармоқлари корхоналари ва газ таъминоти ташкилотлари маблағлари ҳисобидан амалга оширилади деб белгиланган. Хозирги кунда ушбу қарорга ўзгартириш киритилмоқда. Шунга кўра МИБ ходимининг талаби қонунга мувофиқ эмас деб хисоланади.


Сизнинг қонуний химоячингиз-@BUHUQUQ


Уч кундан кейин АҚШда президентлик сайловлари. Социологик сўровномаларга, кўплаб ижтимоий кайфият барометрларига қаралса, Вашингтонда ҳокимият ўзгариши кутилади. Жо Байден ва Камала Харрислар ҳокимиятга келиш эҳтимоли юқори. Лекин, айтиб ўтиш керак, ўтган сайловларда ҳам, барча сўровномалар ва таҳлиллар, Ҳилари Клинтонни ғалабасини айтишган эди.

Жо Байден ҳокимиятга келса:

• “Де-факто” давлатни вице-президент Харрис бошқаришига тўғри келади. Йилдан йилга, ички ва ташқи сиёсатдаги ташаббуслар ва фаоллик вице-президентга ўтиб боради. Жо Байденнинг ёши, ҳозирда 77да.

• Демократлар, жумладан Байден ва Харрис – либерал глобалистлар ҳисобланишади. Трамп эса, республикачилар партиясининг “изоляционист” қанотидан чиққан сиёсатчи. Бу – ташқи сиёсатда кардинал ўзгаришларни англатади.

• Байден-Харрис Европа Иттифоқи ва трансатлантиқ алоқаларни қайта тиклашади, кучайтиришади. Трансатлантик эркин савдо ҳудуди ғоясини яна қайта тирилтиришга уринишади. НАТОни жипслаштиришга ва кучайтиришга интилишади. НАТО кун тартибидан Трампнинг “харажатларни ҳамма бирдек кўтарсин” талаби олиб ташланади.

• Байден Россияга уруш эълон қилиб бўлди. Россияга нисбатан босимлар сиёсати кучайса кучаяди, лекин пасаймайди. Кейинги тўрт йилликда Россиядаги ижтимоий-сиёсий вазиятни чайқаш орқали ҳокимиятдан Путинни олиб ташлашга уринишлар ошиб боради.

• Туркия борасида, Байденни позицияси аниқ ва эҳтиёткор бўлиб қолади: Эрдоғанни ҳокимиятдан кетказиш ёки тўлиқ бўйсундириш, лекин Туркияни НАТО ва ғарб орбитасида ушлаб қолиш. Бу вазифага эришиш учун, эҳтиёткор босимлар ва рағбатлантириш сиёсати олиб борилади. Эрдоған ҳам тажрибали сиёсатчи. У доим вазиятга қараб, қизил чизиқни устида юради, лекин бу чизиқдан жуда ўтиб кетмайди.

• Эрон билан муросаа сиёсати яна кун тартибига қайтади. Бу баъзи араб давлатлари ва Исроилга ёқмаслиги аниқ.

• Энг асосийси – Обаманинг “Хитойни ихоталаш ва босимга олиш” доктринаси яккаликда эмас, АҚШ бошчилигидаги ғарб коалицияси иштирокида амалга оширила бошланади. Обаманинг ташқи сиёсатдаги қилган энг катта ўзгариши – бу Хитойни босим ва назоратга олишга қаратилган сиёсат бўлди. Собиқ вице президент Байден, Президент бўлиб, бу сиёсатни давом эттиради ва кучайтиради. Сабаби, Трампнинг изоляцион сиёсати натижасида, Хитойнинг глобал салоҳияти янада ўсди. Уйғурлар ҳақ-ҳуқуқи масаласи янада кўпроқ кўтарилади.

• Байден Афғонистондан ҳарбий қўшинларни олиб чиқиб кетишга шошилмайди.

• Марказий Осиёда эса, Трамп даврига нисбатан АҚШнинг геосиёсий эътибори бироз ошади, лекин кескин ўзгаришлар кутилмайди. Байден маъмурияти Хитойга қарши коалициясига МО давлатларини жонлироқ тарғиб қилиб бошлайди.

Камолиддин Раббимов


#StopUzAuto

Иқтисодий нуқтаи назардан бир ҳолат менга қизиқ. Дейлик, “UzAutoMotors”да 35 минг инсон ишлайди. Бу ҳазилакам рақам эмас, албатта. Лекин мана шу 35 минг инсонни ишлаши учун давлат бу монопол ташкилотга жуда кўплаб имтиёзлар ва преференциялар берган. Унинг маҳсулотларини бозорбоп қилиш учун эса, бозорда рақобатни ўлдирган. Маҳсулотлари эса ҳамма жойдан қиммат.

Энди сиз одатда 5000 долларлик автомобилни 10 000 долларга сотиб олишингиз учун 40 соат эмас, 80 соат, 40 ой эмас, 80 ой, 4 йил эмас, 8 йил ишлашга мажбурсиз. Нафақат сиз, балки 3,5 миллион ўзбекистонлик шундай. 35 минг киши ишли бўлиши учун 3,5 миллион киши қўшимча ишлаши керак.

“UzAutoMotors” ҳеч нарса эмас, бундай заводдан 10 та бўлса, 35 минг эмас, 350 минг одам ишласа экан, бу бошқа гап эди.

Артел танқид қилинганида, унда ишлайдиганлар "Артел уч минг кишини иш билан таъминлайди", деб эътироз билдиришганда ҳам жавоб шу:

Бу компаниялар 3 миллион одамни қўшимча ишлашга мажбурлаш орқали сизларни иш билан таъминлаб турибди. Яъни, сиз ишлашингиз учун мен, у, бу, биз — ҳаммамиз қўшимча ишлашга ёки камроқ ейишга мажбурмиз.

©Фейсбукдан

t.me/buhuquq


Франциянинг Ницца шаҳри Черковига номаълум шахс ҳужум уюштирган. 3 киши вафот этган. Улардан бирининг боши олингани айтилмоқда. Макрон вазиятни теракт дея атади.

Франция ва Туркия президентлари Макрон ва Эрдоганнинг эҳтиётсизлик билан баёнотлар бериши оқибатида диний нифоқ келиб чиқмоқда. Европанинг катта сиёсатчилари сал масъулятлироқ бўлишса яхши бўларди. Бу мавзу ортидан яна қанча қон тўкилиши мумкинлиги номаълум.


Forward from: ⚖️BU HUQUQ / @BUHUQUQ™
СОЛИҚЛАР ва ТАДБИРКОР

Ишсиз, ҳеч қанақа касб хунари йўқ ўзи ҳечким бўлган оддий гастербайтер 2-3 миллион ойлик берадиган иш излаяпди. Тополмади. Шу вазиятда унга тадбиркорлик очиб бизнес қилишни давлат таклиф қилди. Хуллас икки иш ўрини яратасиз оилавий тадбиркорлик очсангиз. Иш хақидан даромад солиғи, пенсия жамғармаси, оборот солиғи. Хали сиз иш бошламасдан бир дунё тўловлар. Шахарда талаб юқори жойда бўлсангиз яхши, лекин қишлоқда бўлсангиз, кунлик даромадингиз қанақадир юз, икки юз, ёки ундан ҳам кам бўлса яхшиси тадбиркорликни очманг. Шахарни ўртасида кунлик пул айланмаси 50-100 миллионлик эшмат ҳам, қишлақдаги 50-100минг кунига топадиган ғишмат ҳам калтафахм давлат учун бир хил тадбиркор. Хукуматда бу бечора ғишмат кеча иш тополмай юрган эди. Бугун ўзини арависини тортсин тегинмайин хозирча шунга, аксинча унга ёрдам беришим керак деган ақл йўқ. Тадбиркорлик очишингиздан олдин қандайдир миллионни тополмай оввора эдингиз, энди эса ўша хали ҳам тополмаган миллионларни давлатга солиқ сифатида тўлайсиз.


Сизнинг қонуний химоячингиз-@BUHUQUQ


#Муҳим

Ўзбекистонда 2021 йилда қайси давлат идораси бюджетдан қанча маблағ олади? Бюджет лойиҳасига кўра:
(Жорий харажатлар, объектларни лойиҳалаштириш, қуриш (реконструкция қилиш) ва жиҳозлаш учун қўйилмалар)


1. Халқ таълими вазирлиги — 22,1 трлн (18,6 трлн)*;
2. Мактабгача таълим вазирлиги — 5,4 трлн (5,1 трлн);
3. Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги — 2,8 трлн (3,3 трлн);
4. Соғлиқни сақлаш вазирлиги — 3,4 трлн (3 трлн);
5. Маданият вазирлиги — 844 млрд (746 млрд);
6. Жисмоний тарбия ва спорт вазирлиги — 1,14 трлн (893,5 млрд);
7. Инновацион ривожланиш вазирлиги — 748,4 млрд (604,5 млрд);
8. Уй-жон коммунал хизмат кўрсатиш вазирлиги — 1 трлн (1,5 трлн);
9. Қишлоқ хўжалиги вазирлиги — 494 млрд (535,7 млрд);
10. Сув хўжалиги вазирлиги — 2,826 трлн (2,7 трлн);
11. Энергетика вазирлиги — 43,8 млрд (41 млрд);
12. Транспорт вазирлиги — 4,95 трлн (2,7 трлн);
13. Экология ва атроф-муҳитни ҳимоя қилиш давлат қўмитаси — 44,7 млрд (19,9 млрд);
14. Геология ва минерал ресурслар давлат қўмитаси — 1,3 трлн (2,3 трлн);
15. Пиллачилик ва қорақўлчиликни ривожлантириш қўмитаси — 12 млрд;
16. Туризмни ривожлантириш давлат қўмитаси — 144,2 млрд (235,1 млрд);
17. Саноат хавфсизлиги қўмитаси — 12,8 млрд (14,4 млрд);
18. Ўрмон хўжалиги давлат қўмитаси — 58,2 млрд (42,2 млрд);
19. Ветеренария ва чорвачиликни ривожлантириш қўмитаси — 274,1 млрд (188,2 млрд);
20. Монополияга қарши курашиш қўмитаси — 7,6 млрд (9,4 млрд);
21. Ўзстандарт — 17,5 млрд (16,4 млрд);
22. Капитал бозорини ривожлантириш агентлиги — 3,5 млрд (ўзгаришсиз);
23. Давлат активларини бошқариш агентлиги — 7,2 млрд (8,4 млрд);
24. Бандлик ва меҳнат муносабатлари вазирлиги — 515,5 млрд (408,1 млрд);
25. Давлат статистика қўмитаси — 290,6 млрд (151,2 млрд);
26. Қурилиш вазирлиги — 289 млрд (98,5 млрд);
27. Ташқи ишлар вазирлиги — 553,9 млрд (421,4 млрд);
28. Инвестициялар ва ташқи савдо вазирлиги — 340,1 млрд (65,6 млрд);
29. АТ ва коммуникацияларини ривожлантириш вазирлиги— 134,2 млрд (95 млрд);
30. Адлия вазирлиги — 146 млрд (130,3 млрд);
31. Иқтисодий тараққиёт ва камбағалликни қисқартириш вазирлиги — 556,8 млрд (224,6 млрд);
32. Молия вазирлиги — 54,3 трлн (27,6 трлн)*;
33. Давлат солиқ қўмитаси — 1,076 трлн (1 трлн);
34. Ҳукумат — 1,5 трлн (1,48 трлн);
35. Президент Админстрацияси — 784,3 млрд (742,6 млрд);
36. Сенат — 29,4 (20,9 млрд);
37. Олий Мажлис Қонунчилик палатаси — 163 млрд (115,2 млрд);
38. Омбудсман — 4 млрд (3,9 млрд);
39. Бош прокуратура — 1,376 трлн (734,2 млрд);
40. Олий суд — 635,6 млрд (448,9 млрд);
41. Конституциявий суд — 3,6 млрд (3,8 млрд);
42. Судьялар олий кенгаши — 17,4 млрд (18,7 млрд);
43. Коррупцияга қарши курашиш агентлиги — 15,4 млрд;
44. Марказий сайлов комиссияси — 304 млрд (4,3 млрд);
45. МТРК — 427,3 млрд сўм;
46. ЎзА — 27,6 млрд;
47. “Ўзархив” — 8,4 млрд (8,6 млрд);
48. Инновацион соғлиқни сақлаш палатаси — 2,1 млрд (2,4 млрд);
49. Маънавият ва маърифат маркази — 7 млрд (9,7 млрд);
50. Ўзгидромет — 64 млрд (73,9 млрд);
51. Инсон ҳуқуқлари бўйича миллий марказ — 9,6 млрд (7,5 млрд);
52. Ёшлар ишлари агентлиги — 157 млрд;
53. Маҳалла вазирлиги — 140 млрд;
54. Касаба уюшмалари федерацияси — 120 млрд (ўзгаришсиз);
55. ЎзФА — 260 млрд (218,4 млрд);
56. Бошқа ташкилотлар — 23,5 трлн (22,9 трлн).

Изоҳ*: Молия вазирлиги харажатлари кесимида жуда кўплаб ижтимоий тўловлар, ташқи қарзларга хизмат кўрсатиш ва бошқа харажатлар ўрин олган.

Изоҳ*: ўтган йилги харажатлар.

©davletovuz

@BUHUQUQ


Тихановская Беларусда фаол тарзда умуммиллий иш ташлаш бошланганлигини эълон қилди

Сиёсатчининг сўзларига кўра, "шифокорлар ва юқори технологиялар парки, талабалар, ҳатто мактаб ўқувчилари ва ўрта мактаб ўқувчилари" ҳамда кичик ва ўрта бизнес вакиллари иш ташлашда қатнашмоқдалар👇

@buhuquq


Qoʻlingizga 5$ berishdi va 2 soatingiz borligini aytishdi. Shu vaqtda siz u puldan nimadir qilishingiz kerak: yangi gʻoya, start ap, biznes.

Tugʻilganimizdan boshlab bizga qanday yashash, oʻqish, taʼlim olish va sevishni oʻrgatishadi. Hamma bosib oʻtgan, oʻtadigan yoʻldan tortqilamoqchi boʻlishadi. Xuddiki, ularning maqsadi bizni qolipga solishdan iboratdek goʻyo.

Odatda insonlar tub burilish yasashga qoʻrqadilar. Sababi, ularni oldinda nima kutishini bilmaydilar va bu ularni ikkilantiradi. Nomaʼlumlik bor joyda doim qoʻrquv boʻladi.

Odatiy yoʻldan ketish, bizdan oldin bosib oʻtganlar yoʻliga tushish oson hamda qulay. Tanish quyosh chiqishi-yu, botishini kuzatish ham qulay.

Odatiylikdan qochish esa eng muhimi. Aslida muammo yoʻq. Bori faqat vaziyat. Vaziyatni hal qilish va yechish mumkin. Qoidalar qandaydir asosga ega boʻlishimiz uchun yaratildi. Bizda tajriba oshgani sari, imkoniyatlar, oʻzimiz uchun yozadigan qoidalar hamda vaziyatlarga yechim raqamlari ham oshadi. Qoidalarni biz oʻzimiz yaratamiz va ayni oʻsha qoidalarga qaram boʻlamiz. Yagona toʻsiq aslida energiya va tasavvur yetishmasligida.

Kitobda aytilishicha, tajribalar – yangi imkoniyatlar yaratishning uzilmas qismi. Eng keragi gʻoya. Yangi imkoniyatlarni kutish emas, yaratish kerak.

Bugun oʻrganadiganingiz ertaga sizga kapital sifatida yordam beradi. Oʻqigan kitobingiz, yodlagan soʻzlaringiz, bilim va ilmingiz ishoning eng yaqin doʻstingizdan ham koʻp yordam beradi.

@buhuquq


БУ ҲУҚУҚ молиявий ва ҳуқуқий канал.


​Сиз заифликдан қочиб қутула олмайсиз: бир кун келиб сиз уни енгишингизга, ё бўлмаса унга енгилишингизга тўғри келади. Шундай экан, нега бу ҳолат айнан ҳозир ва шу ерда бўлмаслиги керак?

https://t.me/buhuquq


Мойкадаман. Скамейкасида кутиб ўтирибман. Иккита ўсмир гаплашиб ўтирибди. Мошиналар, нархи, позицияси... тўғрисида. Нарироққа бордим, яна иккита башанг ўсмир. Улар телефонлар, уларнинг моделлари тўғрисида гаплашяпти, яна бошқалари овқат қаерда зўр қилади, шу мавзуда.

Яқинда жиддий иш билан бир жойга бордим. Қабулхонада ўтирсам телефон бўлди. Ҳамкасбимга бир йўриқнома бўйича тушунтириш бердим. Анча баҳслашиб қолдик. Қабулхонадаги ёрдамчи йигит "бир нарса сўрасам майлими?" деди. Ҳозирги мулоқотим бўйича солиқдан савол берса керак деб ўйлаб "майли, сўранг, билсам жавоб бераман, билмасам сўраб билиб бераман",-дедим.
У бўлса " қўлингиздаги МИ телефонми, маркаси қанақа, ҳозир неча пул туради шулар? деб сўради.

Бунақа суҳбат кўп қулоғимга чалинади.
... Болалигимни эслайман. Мол қўй боқишга борардик бедапояга. Математикадан мисол ишлардик, йўл йўлакай мисолни ишлаш йўлини баҳслашардик. Картадан давлатларни 5 гача санагунча топиш ўйнардик. Бадиий китоблар, кинолардан ким кўп цитата айтишга мусобақа бўларди. Энг енгил мавзу футбол эди. Чунки футбол тўғрисида суҳбатлашсак уйдагилар уришарди.

Ўзгариб кетди ҳаммаси...

Бахриддин Асрор


#Диққат_танлов

“Ҳуқуқ билимдонлари” танловида қатнашиб iPhone 11 Pro​ ва бошқа қимматбаҳо совғаларни қўлга киритинг!


👉 Иштирок этиш учун батафсил маълумот @huquqbilimdonibot



https://t.me/buhuquq БУ ҲУҚУҚ

20 last posts shown.

6

subscribers
Channel statistics