Huquqshunos yordami


Channel's geo and language: Uzbekistan, Uzbek
Category: Law


Реклама бериш учун👉 @Akbar_1504
Ҳуқуқшуносга саволлар юбориш учун 👇👇
@Online_maslaxatchii
@telefon_orqali_maslaxat

Related channels  |  Similar channels

Channel's geo and language
Uzbekistan, Uzbek
Category
Law
Statistics
Posts filter


Пенсия ўз вақтида тушмаса, кимга мурожаат қилиш керак?

☑️ Маълумки, банк пластик картада пенсия олувчи фуқароларга пенсиялар ҳар ойнинг 5-санасига қадар, нақд шаклда олувчиларга эса 4-27-саналарга қадар етказилади.

Пенсия мазкур белгиланган муддатларда пенсионерга етказилмаса, пенсионер кимга ёки қаерга мурожаат қилиши керак?

📞 Бундай ҳолатларда Пенсия жамғармасининг:

- 1271 ишонч рақами
;
- телеграмдаги
@pensiyauzbot боти;
-
Instagram ва Facebook;
-
pfru.uz расмий веб-сайти орқали уйдан чиқмасдан онлайн мурожаат қилиш имконияти яратилган.

Мурожаатлар шу заҳотиёқ кўриб чиқилиб, батафсил маълумот берилади.


      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


Никоҳдан олдинги мол- мулк эр хотин ўртасида бўлинадими?

ҲУҚУҚШУНОС ЖАВОБИ:
Оила кодекси 23-моддасига мувофиқ эр ва хотиннинг никоҳ давомида орттирган мол-мулклари, шунингдек никоҳ қайд этилгунга қадар, бўлажак эр-хотиннинг умумий маблағлари ҳисобига олинган мол-мулклари, агар қонун ёки никоҳ шартномасида бошқача ҳол кўрсатилмаган бўлса, уларнинг биргаликдаги умумий мулки ҳисобланади.

Ушбу қоидага кўра сиз турмуш қурганингиздан кейин орттирилган ҳар қандай мулк сизларнинг умумий мулк ҳисобланади.

Демак, никоҳдан олдинги эр-хотин номига олинган мол-мулк умумий мулк ҳисобланмайди, шу сабабли, эр хотин ажрашганда никоҳдан олдинги эр хотин мол мулки бўлинмайди.

      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


ММИБДЎ лавозими сақланган ҳолда вақтинчалик директор вазифасини бажарганлиги учун қўшимча иш ҳаққи тўланадими?

СаволАссалому алайкум яхшимисиз . Ман мактабда ММИБДЎ лавозимида 2013 йил февраль ойидан буён ишлаб келмоқдаман. 2023 йил февраль ойидан мактабда директорлик вазифаси вақтинча бажариб туриш учун юклатилгани. Саволим директорлик вазифасини бажариб турганим учун қандайдир тулов ёки устама тулаш керагми йўқми .

ҲУҚУҚШУНОС ЖАВОБИ:
Агар директор лавозими ўқув ишлари бўйича директор ўринбосарига бириктирилган бўлса, унда ҳақ тўланмаслиги тўғри.

Вазирлар Маҳкамасининг 2012 йил 18 октябрдаги 297-сон қарори билан тасдиқланган “Ўриндошлик асосида ҳамда бир неча касбда ва лавозимда ишлаш тартиби тўғрисида”ги низом 25-бандига мувофиқ буджет ташкилотларида бир неча касб ва лавозимда ишлаганлик, хизмат кўрсатиш зонасини кенгайтирганлик, ишлар ҳажмини кўпайтирганлик учун қўшимча ҳақ тўлаш миқдори бир неча касб ва лавозимда ишланаётган лавозим бўйича маошнинг (тариф ставкасининг) 50 фоизидан ортиқ бўлиши мумкин эмас.

Шу қоидага кўра бир неча касбда ишлаётган ходимга қўшимча 50 фоизгача ҳақ тўлаш мумкин.

Бироқ
юқоридаги банднинг иккинчи хатбошисига кўра буджет ташкилотларида бир неча касбда ва лавозимда ишлаётганлик учун қўшимча ҳақ шундай касб ва лавозимдаги иш асосий иш бўйича меҳнат мажбуриятларига киритилган ҳолларда белгиланмайди.

Халқ таълими вазирининг 2021 йил 1 июлдаги 206-сон буйруғида белгиланган ЎИБДЎнинг лавозим мажбуриятларидан бири директор йўқлигида унинг вазифасини бажариш саналади.

Шундай экан, агар директор лавозимида вақтинча ЎИБДЎ ишлаётган бўлса, унга қўшимча ҳақ тўланмайди.

Бироқ, бу лавозимда ММИБДЎ, ўқитувчи, психолог ишлаётган бўлса, унда юқоридаги низом 25-бандига мувофиқ ҳақ тўлаш лозим.

Демак, Сиз ММИБДЎ лавозимида ишлаб директор вазифасини ҳам бажараётганиз учун 50 фоизгача устама олишга ҳақлисиз. Устама пулини 2023 йил феврал ойидан бошлаб шу вақтгача ва бундан кейин ҳам ундириб беришларини сўраб Адлия бўлимига ёки прокуратурага ариза беришиз керак. Улар ҳолатни ўрганиб чиқиб, Сизга 2023-йил феврал ойидан бошлаб шу вақтгача ва бундан кейинги даврда ҳам ҳар ой олишизда амалий ёрдам беради


      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


Устали от тонны новостей про налоговые изменения, но ищете реальные ответы на налоговые поправки-2025?

Мы понимаем, что для опытного бухгалтера важна не «мотивационная вода», а конкретика: какие именно статьи Налогового кодекса меняются, какие нормы вводят новые НСБУ, и как корректно работать с Постановлением Кабмина № 758, чтобы не нарваться на штрафы.
Вы много лет на передовой бухгалтерии: через ваши руки прошли горы отчётов и не одна налоговая проверка. Вы знаете, что каждая «мелочь» в учёте может стоить дорого (буквально).

Что даёт
конференция «Бухгалтер Будущего»?
1️⃣ Разбор налоговых изменений 2025. Без лишней теории — только правки в НК, которые уже утверждены или планируются. Вы узнаете, на что нужно будет обратить внимание, чтобы не бегать за аудиторами в последний момент.
2️⃣ Обновлённые НСБУ и новые формы отчётности. Мы покажем практические кейсы, как на практике вести учёт аренды, формировать бухгалтерские документы и отражать операции по-новому.
3️⃣ Расчёт среднего заработка по новым правилам: ТК, Постановление № 758 и формулы, которые часто вызывают путаницу. Мы пройдёмся по этим пунктам пошагово, чтобы вы смогли настроить расчёт в своей программе и избежать ошибок.
4️⃣ Оптимизация в 1С и Дидокс. У нас выступят спикеры, которые реально работают с программными продуктами, а не «знают понаслышке». Покажем, какие настройки помогут избежать дублирования данных и как автоматизировать рутинные операции.
5️⃣ Практика налоговых споров. Три эксперта, которые провели уже сотни камеральных и выездных проверок, разберут типичные ошибки и расскажут, как их не допустить. Вы получите готовые алгоритмы для снижения риска конфликтов с налоговой службой.

Почему можно доверять?
6+ спикеров с реальным стажем в сфере аудита, налогового консультирования и ведения бухучёта.
Цифры и факты: каждая рекомендация подтверждена ссылками на законодательство или проверенным кейсом из практики.
Формат «вопрос-ответ»: можно будет задать свой вопрос — хоть про реализацию аренды в 1С, хоть про нюансы экспертизы при налоговых спорах, — и получить конкретный совет.

Мы знаем, что бухгалтеры — самые внимательные и недоверчивые слушатели. И именно поэтому мы даём максимум конкретики: формулы, таблицы, комментарии юристов и аудиторские лайфхаки.

Что вы получите в итоге?
• Готовые чек-листы и инструкции под законы 2025 года — без «домыслов», только проверенные моменты из первоисточников.
Экономию времени на ручной рутине
• Уверенность, что вы не пропустите важные нововведения и не получите штраф из‑за одного неверного расчёта.
• Доступ к профессиональному сообществу, где можно уточнить, как коллеги решают те же задачи и какие инструменты уже «прижились» на практике.

Формат мероприятия
Дата: 22 мая 2025, г. Ташкент, место конференции сообщим дополнительно (так как уже купили много билетов, а зал рассчитан на меньшее). Успевайте.
Продолжительность: 7+ часов контента и живого общения.
Выступления чередуются с сессиями вопросов и ответов, чтобы вы могли сразу прояснить любые нестыковки.
Перед стартом: доступ в закрытый чат, где мы обмениваемся дополнительными материалами и ссылками на новые нормативы в течение всего года.

Никаких обещаний «Вау-эффектов», только решение конкретных задач и точные рекомендации, как соответствовать обновлённому законодательству.

Сомневаетесь, стоит ли тратить день на «ещё одну конференцию»?
Спросите себя: «Готов ли я потратить кучу времени (и нервов), чтобы самостоятельно мониторить каждый пункт новых законов, или лучше получить готовые решения и избежать лишнего стресса?»

Если ответ очевиден — переходите по ссылке и забронируйте место. До 30 апреля действует льготная цена! Цену вопроса вы узнаете сразу, без скрытых платежей и непонятных условий.

👉 Забронировать место

Для нас важен ваш результат — стабильная и корректная работа бухучёта в 2025 году, без штрафов и недочётов.

Выбирайте: идти наугад или с проверенной картой.
Мы предлагаем вам карту. Приходите 22 мая и получите все ключи к обновлённой бухгалтерии!




СаволМен Т.Т.Б да хамшира булиб ишлайман. Хозирги кунда Россиядаман. Туловсиз татилга аризани статисимизга ташлаб кегандим у эса бермапди энди мени устимдан мудиримиз билдиришнома килиб мени ишдан бушатмокчи нима маслахат берасиз ишга тикланишимга?

ҲУҚУҚШУНОС ЖАВОБИ:
Ходим ўз ҳисобидан таътил олишга ҳақли. Лекин бунинг тартиби меҳнат қонунчилига белгиланган.

Қаранг! Меҳнат кодексининг 241-моддасига асосан ходимнинг ёзма аризасига кўра унга иш ҳақи сақланмайдиган таътил берилиши мумкин бўлиб, унинг давомийлиги ходим ва иш берувчи ўртасидаги келишувга кўра белгиланади, лекин у иш ҳақи сақланмайдиган охирги таътил берилган кундан эътиборан календар йил давомида узлуксиз ёки жамланган ҳолда уч ойдан ошмаслиги керак.

Шунга кўра ходим ўз ҳисобидан таътил олиши мумкин.

Бироқ бу таътилни олиши учун у иш берувчи билан келишиши шарт. Агар келишувга эришилмаса, ходим бу таътилни ололмайди.

Лекин ходим МК 242-моддасида кўрсатилган шахслар тоифасига кирса, бу ҳуқуқдан иш берувчининг розилигисиз ҳам фойдаланишга ҳақли.

Меҳнат кодексининг 242-моддасида кўрсатиб ўтилган, иш ҳақи сақланмаган ҳолда таътил бериладиган ходимлар рўйхати:

Ходимнинг хоҳишига кўра иш ҳақи сақланмайдиган таътил қуйидагиларга мажбурий тартибда берилади:

1941 — 1945 йиллардаги уруш қатнашчиларига ва имтиёзлари бўйича уларга тенглаштирилган шахсларга — ҳар йили ўн тўрт календарь кунгача;

I ва II гуруҳ ногиронлиги бўлган шахсларга — ҳар йили ўн тўрт календарь кунгача;

икки ёшдан уч ёшгача бўлган болани ҳақиқатда парваришлаётган боланинг ота-онасидан бирига (васийсига), бувисига, бобосига ёки бошқа қариндошига;

ўн икки ёшга тўлмаган икки ва ундан ортиқ нафар болани ёки ўн олти ёшга тўлмаган ногиронлиги бўлган болани тарбиялаётган ота-онасининг бирига (ота-онанинг ўрнини босувчи шахсга) — ҳар йили ўн тўрт календарь кунгача;

қонунчиликда ва меҳнат ҳақидаги бошқа ҳуқуқий ҳужжатларда, шунингдек меҳнат шартномаси шартларида назарда тутилган ҳолларда бошқа ходимларга


Юқоридагиларга асосан, ходим Меҳнат кодексининг 242-моддасида кўрсатиб ўтилган рўйхатда бўлмаса, иш берувчи ходимга иш ҳақи сақланмаган ҳолда таътил бермасликка ҳақли ҳисобланади.

Сиз иш берувчи аризангизга резолюция қўйиб, иш ҳақи сақланмаган ҳолда таътил бериш тўғрисидаги буйруқ чиққандан сўнг, чет элга чиқишиз керак эди. Буйруқ чиқмасдан аввал, ўз бошимчалик билан чет элга кетиб, ишга келмаганингиз сабабли, иш берувчи сиз билан меҳнат шартномасини бекор қилишга ҳақли ҳисобланади

      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


#Амал_қилинг

🔰Қонунчиликка кўра, босқинчилик, яъни ўзганинг мол-мулкини талон-торож қилиш мақсадида ҳужум қилиб, ҳаёт ёки соғлиқ учун хавфли бўлган зўрлик ишлатиб ёхуд шундай зўрлик ишлатиш билан қўрқитиб содир этилган бўлса, 5 йилдан 8 йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.

🔍 Агар босқинчилик қурол ёки қурол сифатида фойдаланиш мумкин бўлган бошқа нарсаларни ишлатиб содир этилган бўлса 8 йилдан 10 йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.

‼️Қонунни билмаслик жавобгарликдан озод қилмайди...


      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


САВОЛАссалому алайкум. Бир киши мени телефон рақамимни кимдандир олиб, менга қўнғроқ қилиб босим ўтказиябди. Мени шаҳсий телефон рақамимни мени руҳсатимсиз бошқа шахсларга тарқатишга қонунда бирон бир норма белгиланганми. Белгиланган бўлса жисмоний шахсга қандай, юридек шахсга қандай. Шу ҳақда маълумот берсангиз.

ҲУҚУҚШУНОС ЖАВОБИ:
Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг 46 прим 2-моддаси Шахсга доир маълумотлар тўғрисидаги қонунчиликни бузиш ҳақида.

Унга кўра:

Шахсга доир маълумотларни қонунга хилоф равишда йиғиш, тизимлаштириш, сақлаш, ўзгартириш, тўлдириш, улардан фойдаланиш, уларни бериш, тарқатиш, узатиш, эгасизлантириш ва йўқ қилиш, худди шунингдек ахборот технологияларидан фойдаланган ҳолда, шу жумладан Интернет жаҳон ахборот тармоғида Ўзбекистон Республикаси фуқароларининг шахсга доир маълумотларига ишлов берилаётганда жисман Ўзбекистон Республикаси ҳудудида жойлашган техник воситаларда ҳамда шахсга доир маълумотлар базаларининг давлат реестрида белгиланган тартибда рўйхатдан ўтказилган шахсга доир маълумотлар базаларида шахсга доир маълумотларни йиғишга, тизимлаштиришга ва сақлашга оид талабларга риоя этмаслик, —

фуқароларга базавий ҳисоблаш миқдорининг етти баравари, мансабдор шахсларга эса — эллик баравари миқдорида жарима солишга сабаб бўлади.

Юқоридаги нормага асосан, телефон рақамингизни берган шахс 2.625.000 сўм, агар у мансабдор шахс бўлса 18.750.000 сўм жаримага тортилади

      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


❗️Қарздорлик ҳисобига банклар балансига олинган мол-мулклар реализацияси жадаллаштирилади


“Қарздорлик ҳисобига банклар балансига олинган мол-мулклар реализациясини жадаллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида” ги Президент қарори (ПҚ-142-сон, 15.04.2025 й.) қабул қилинди.

🔰Қарорга кўра, 2025 йил 1 майдан устав фондида давлат улуши 50 фоиз ва ундан ортиқ бўлган банкларга ва улар ҳузуридаги инвестиция компанияларига аукционда сотилмасдан қарздорликларни сўндириш эвазига банк балансига олинган мол-мулкларни бозор қийматида тўғридан-тўғри сотишга, шу жумладан, кредит, бўлиб-бўлиб тўлаш, лизинг шартномалари ёки қонунчиликда тақиқланмаган бошқа битимлар орқали сотишга рухсат этилади.

✅Тижорат банкларига қарздорликларни сўндириш эвазига банк балансига қабул қилинган бино-иншоотлар, технологик ускуналар ва бошқа мол-мулклар негизида тижорат банклари ҳузуридаги инвестиция компаниялари орқали тўхтаб қолган ишлаб чиқариш (хизмат кўрсатиш) фаолиятини тиклаб, уларни тайёр бизнес сифатида салоҳиятли инвесторларга сотиш ҳуқуқи берилади.

📝2025 йил 1 сентябрдан даъво аризаси бўйича ишни соддалаштирилган иш юритиш тартибида кўриб чиқиш учун даъвонинг максимал баҳоси юридик шахсларга нисбатан БҲМнинг 150 бараваригача, якка тартибдаги тадбиркорларга нисбатан 100 бараваригача, жисмоний шахсларга нисбатан 50 бараваригача оширилади.

      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


❗️Никоҳдан ажратишда судлар томонидан тайинланадиган “яраштириш даври” бекор қилинади

Бу ҳақда қонунчиликка ўзгартириш киритилишини Президент тасдиқлаган.

Президент ёрдамчиси Саида Мирзиёеванинг маълум қилишича, бу аёлларни оиладаги зўравонликдан ҳимоя қилиш, уларнинг ҳуқуқларини ҳурмат қилиш йўлидаги катта қадам бўлган.

“Ота-оналар эса шуни яхши тушуниб олишлари керак: қизингизнинг зўравонликдан қочиб уйга келиши эмас, балки зўравонликка тоқат қилишга мажбур бўлиши — ҳақиқий шармандаликдир”, — деб ёзади Президент ёрдамчиси.


      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


Yangi tartibga asosan Bolalar nafaqasi va Moddiy yordam tayinlash ushbu hollarda rad qilinadi. (Batafsil rasmda)

      @Huquqshunos_yordami

      Savol yuborish uchun 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


Ота-онадан қолган мерос тақсимланиш тартиби қандай?

СаволАссалому алайкум саволим бор эди. Отамдан қолган уй жой онамнинг номида бизлар уч фарзандмиз акам синглим ва мен синглим яқинда акам оламдан ўтди акамда уч фарзанд қолган мени битта қизим бор онам билан яшийман. Уй жойга қанчалик ҳаққимиз бор. Акамдан қолган нотурар жой бор онам шу жойни сотиб акамнинг болаларига олиб бермоқчи уйда сен яшайсан дийди янгам бу уйда мени улишим бор дийди ҳуқуқларимиз қандай?

ҲУҚУҚШУНОС ЖАВОБИ: Фуқаролик кодексининг 1135-моддаси Қонун бўйича биринчи навбатдаги ворислар ҳақида.

Унга кўра: Мерос қолдирувчининг болалари (шу жумладан фарзандликка олинган болалари), эри (хотини) ва ота-онаси (фарзандликка олувчилар) тенг улушларда қонун бўйича биринчи навбатдаги ворислик ҳуқуқига эга бўладилар. Мерос қолдирувчининг вафотидан кейин туғилган болалари ҳам биринчи навбатдаги ворислар жумласига кирадилар.

     Фуқаролик кодексига асосан мулкдор вафот этса, мулкини ҳеч кимга нотариал тартибда васиятнома орқали ҳеч кимга қолдирмаган бўлса, мулкдор вафотидан 6 ой ўтгач нотариус орқали мерос иши очилади. Мулкдорнинг барча фарзандлари ва фарзандлари вафот этган бўлса фарзандларининг фарзандлари меросхўр ҳисобланади.

Демак, фарзандлар тенг миқдорда улуш олишга ҳақли ҳисобланади. Яъни мулк 3 га 33.33 фоиздан тенг бўлинади, акангизга тегиши керак бўлган 33.33 фоиз акангизни ворисларига яъни фарзандларига берилади. Қолган 66.66 қисми эса Сизга ҳам 33.33 фоиз, синглингизга ҳам 33.33 фоиз тенг бўлиб берилади.


      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


Ҳодим 1 календарь йил давомида қанча муддатга "без содержания" олиши мумкин?

Савол❓Мен тиббиёт сохасида , давлат муассасида ишлайман. Иш давомида "без содержания" олиш муддати канчагача мумкин ?

ҲУҚУҚШУНОС ЖАВОБИ: Меҳнат кодексининг 241-моддаси Иш ҳақи сақланмайдиган таътил тушунчаси ва уни беришнинг умумий тартиби ҳақида.

Унга кўра: Иш ҳақи сақланмайдиган таътил деганда ходимнинг иш ўрни (лавозими) сақланиб қолган ҳолда ҳақ тўланмайдиган таътил тушунилади.

Ходимнинг ёзма аризасига кўра унга иш ҳақи сақланмайдиган таътил берилиши мумкин бўлиб, унинг давомийлиги ходим ва иш берувчи ўртасидаги келишувга кўра белгиланади, лекин у иш ҳақи сақланмайдиган охирги таътил берилган кундан эътиборан календарь йил давомида узлуксиз ёки жамланган ҳолда уч ойдан ошмаслиги керак.

Агар қонунчиликда бошқача қоида назарда тутилмаган бўлса, карантин чоралари амалга оширилаётган, фавқулодда ҳолат жорий этилган даврда ва бутун аҳолининг ёки унинг бир қисмининг ҳаётига ёхуд нормал яшаш шароитларига таҳдид солувчи бошқа ҳолларда ходимнинг ёзма аризасига кўра иш ҳақи сақланмайдиган таътилнинг узлуксиз ёки жамланган давомийлиги кўпайтирилиши, бироқ кўпи билан олти ойгача кўпайтирилиши мумкин.

Демак, Сиз Меҳнат кодексининг 241-моддаси 2-қисмига асосан, бир календарь йили давомида 3 ойгача иш ҳақи сақланмаган ҳолда таътил "без содержания" олишиз мумкин.


      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


Ўқувчи доимий равишда дарс қолдирса нима қилиш керак?

Савол: Ассалому алайкум мен бошланғич синф ўқитувчисиман. Менинг синфим ҳозирда 2-синф. Бир ўқувчим мактаб бошлангандан бери мактабга келмади. Қариндошларидан сўрасам, бола ота онаси билан Россияга кетибди. У ерда мактабга ҳам бормас экан. Унга қандай чора кўрсам бўлади?

ҲУҚУҚШУНОС ЖАВОБИ: Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг 47-моддаси Болаларни тарбиялаш ва уларга таълим бериш борасидаги мажбуриятларни бажармаслик ҳақида. Унга кўра:

Ота-оналар ёки уларнинг ўрнини босувчи шахслар томонидан вояга етмаган болаларни тарбиялаш ва уларга таълим бериш борасидаги мажбуриятларни бажармаслик, шу жумладан вояга етмаган болаларнинг маъмурий ҳуқуқбузарлик содир этишига олиб келиши

базавий ҳисоблаш миқдорининг бир бараваридан беш бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.

Худди шундай ҳуқуқбузарликлар маъмурий жазо чораси қўлланилганидан кейин бир йил давомида такрор содир этилган бўлса;

базавий ҳисоблаш миқдорининг беш бараваридан ўн бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.

Болаларнинг мажбурий умумий ўрта таълим, ўрта махсус, касб-ҳунар таълими олишига ота-оналар ёки уларнинг ўрнини босувчи шахслар томонидан тўсқинлик қилиш;

базавий ҳисоблаш миқдорининг ўн бараваридан ўн беш бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.

Ушбу модданинг учинчи қисмида назарда тутилган ҳуқуқбузарлик маъмурий жазо чораси қўлланилганидан кейин бир йил давомида такрор содир этилган бўлса;

базавий ҳисоблаш миқдорининг ўн беш бараваридан йигирма беш бараваригача миқдорда жарима солишга ёки ўн беш суткагача муддатга маъмурий қамоққа олишга сабаб бўлади.

Сиз участка нозирига мурожаат қилиб боланинг ота-онасини фарзандининг таълим олишига тўсқинлик қилгани учун Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг 47-моддаси 3-қисмига асосан маъмурий жавобгарликка тортиб болани мактабга келишини таъминлаб беришларини сўрашиз керак.

      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


Пенсияга устама ҳақ нима?

🪙 Устама ҳақ – бу айрим тоифа шахсларнинг пенсияларига қўшиб тўланадиган қўшимча тўловдир.

✅ Мазкур тўлов тури қонунчиликда белгиланган шахсларга пенсияни ҳисоблаш базавий миқдорининг турли фоизларида ҳар ойда пенсияларига қўшилган ҳолатда тўланади.

➡️ Устама ҳақ олиш ҳуқуқига эга бўлган шахслар рўйхати бу ерда.

______

Что такое надбавка к пенсии?

🪙 Надбавка к пенсии – это дополнительная выплата, которая начисляется к пенсиям отдельных категорий граждан.

✅ Этот вид выплаты предоставляется лицам, определённым законодательством, ежемесячно в виде различных процентов от базовой величины исчисления пенсии.

➡️ Список лиц, имеющих право на получение надбавки, доступен здесь.

📞 12-71     🌐 pfru.uz

      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


🔰 Қонунчиликда ёшга доир пенсия ва ёшга доир нафақа тушунчалари мавжуд бўлиб, улар бир-биридан турлича фарқланади ва қўлланилади.

1️⃣ Шунга кўра:

🔹Ёшга доир пенсия, давлат пенсия турларидан бири ҳисобланиб, уни олиш ҳуқуқига эркаклар — 60 ёшга тўлганда ва иш стажлари камида 25 йил бўлган тақдирда, аёллар эса — 55 ёшга тўлганда ва иш стажлари камида 20 йил бўлган тақдирда эга бўладилар.

🔹 Ёшга доир нафақа, қонунчиликда белгиланган тартибда тайинланадиган нафақалардан бири ҳисобланиб, у болаликдан ногиронлиги бўлган фарзанди бор оналарга — 55 ёш, аёлларга — 60 ёш ва эркакларга — 65 ёшга етганда тайинланади.

📜 Қонунда белгиланган шартларга ва меъёрларга мувофиқ давлат пенсиясини тайинлаш учун зарур иш стажига эга бўлмаган кекса ёшдаги шахслар ва болаликдан ногиронлиги бўлган фарзанди бор оналар ёшга доир нафақани олиш ҳуқуқига эга.

      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


❗️Оилавий зўравонликдан жабрланган шахс талабига кўра никоҳдан ажрашаётганда муҳлат тайинланмайди


Қонун (ЎРҚ-1053-сон, 09.04.2025 й.) билан айрим қонун ҳужжатларига қўшимча ва ўзгартиришлар киритилди

🔰Оила кодексига киритилган қўшимчага кўра, никоҳдан ажратиш тўғрисидаги ишлар кўриб чиқилаётганда суд оилавий (маиший) зўравонликдан жабрланган шахснинг талабига кўра ярашиш учун муҳлат тайинламайди.

☑️Бундан ташқари, Уй-жой кодексига киритилган қўшимчага кўра, турар-жойдан фойдаланиш ҳақидаги низолар кўриб чиқилаётганда суд тарафларнинг келишувига асосан турар-жой мулкдорининг ташаббусига кўра турар-жойга мажбурий тартибда киритилаётган тарафни турар-жой мулкорига тегишли мутаносиб шароитларга эга бўлган бошқа турар жойга киритиш ёки ижарага олинган турар-жой учун ижара ҳақини тўлаш мажбуриятини мулкдорнинг зиммасига юклатиши мумкинлиги белгиланди.

📝Қонун расмий эълон қилинган кундан эътиборан кучга киради.

      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


Ўқитувчи бир вақтда иккита таълим муассасасида асосий ҳодим бўлиб ишлаши мумкинми?

Савол: Ассалому алайкум.Мен 2022-2023 ўқув йилида мактабда ва касб- ҳунар мактабида ишлаганман. Иккала жойда ҳам асосий бўлган.Мактабда 20 йилдан бери асосий бўлиб ишлайман.Касб-ҳунар мактабида эса 3- йилдан бери ишлайман.2 йил ўриндош олиб ишлаганман.2022-2023 ўқув йилида мактабга 10 соат дарсим бўлганлиги сабабли касб-ҳунар мактабида 15 соат берган ва асосий қилиб ўтказган.Энди мактабимиз директорни сен касб-ҳунар мактабида асосийсан, мактабда ўриндошсан деб туриб олган.Мактабда дриндош ўқитувчига дарс йўқ деб менга дарс бермаяпди. Аризангни ёз деябди.Мен мактабда 20 йилдан буён асосий бўлиб ишлаб келганман.Тоифам 1-тоифа.Дерикторимиз гапи қанчалик тўғри.Шу ҳақда менга ерда беришларингизни сўрайман.

ҲУҚУҚШУНОС ЖАВОБИ: Директорнинг талаби тўғри, Сиз иккита жойда асосий ходим бўлиб ишлашингиз мумкин эмас.

Вазирлар Маҳкамасининг 2012 йил 18 октябрдаги 297-сон қарори билан тасдиқланган “Ўриндошлик асосида ҳамда бир неча касбда ва лавозимда ишлаш тартиби тўғрисидаги низом”нинг 2-бандига асосан асосий иш жойи - Ўзбекистон Республикаси Меҳнат кодексининг 125-моддасига мувофиқ иш берувчи томонидан ходимнинг меҳнат дафтарчаси юритиладиган ташкилот ҳисобланса, ўриндошлик асосида ишлаш - ходимнинг ўзининг асосий ишини бажаришидан ташқари асосий ишидан бўш вақтида меҳнат шартномаси асосида бошқа ҳақ тўланадиган ишни бажариши тушунилиши белгиланган.

Агарда  сизнинг асосий иш жойингиз бўлиб, ҳамда сиз билан тузилган меҳнат шартномаси амалда бўла туриб, сиз бошқа ташкилотга асосий бўлиб жойлашишингиз меҳнат қонунчилигига мос келмайди, чунки Меҳнат кодексининг  182-моддасида иш вақтининг нормал муддати олти кунлик иш ҳафтасида ҳар кунги ишнинг муддати етти соатдан, беш кунлик иш ҳафтасида эса саккиз соатдан ортиб кетмаслиги лозимлиги белгиланган.

Юқоридагилардан келиб чиқиб, шуни айтиш мумкинки, сиз меҳнат фаолиятингизни 2 та жойда асосий бўлиб олиб боришингиз мумкин эмас,  агар бирор ташкилотга асосий бўлиб ишга жойлашишингиз учун асосий иш жойингиздаги меҳнат шартномасини меҳнат қонунчилигида белгиланган тартибда бекор қилиб, бошқа ташкилотга ишга жойлашишингиз ҳамда амалда ишлаб турган жойингизга ўриндошлик асосида ишга жойлашишингиз мумкин , шунингдек, бунда ортиқча тўланган иш ҳақи  қайтариб олинади.

Юқоридагиларни инобатга олиб, Сизга касб ҳунар мактабида асосий ходим ва ўрта таълим мактабида ўриндошлик асосида ишлашингиз мумкинлигини маълум қиламиз.


      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


🙍🏻‍♀️ Мен уй бекасиман. Мен ҳам иш стажига эга бўлишим мумкинми?

Бугунги кунда банд бўлмаган фуқароларга ўзини ўзи банд қилган ҳолда ижтимоий солиқ тўлаш орқали иш стажига эга бўлиш имконияти яратилган.

📄 Бунда, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 8 июндаги ПҚ-4742-сон “Тадбиркорлик фаолияти ва ўзини-ўзи банд қилишни давлат томонидан тартибга солишни соддалаштириш чора-тадбирлари тўғрисида” қарорида ўзини-ўзи банд қиладиган шахслар учун 103 фаолият турларидан бири билан шуғулланиб, ўзини ўзи банд қилган ҳолда рўйхатдан ўтиб, йилига БҲМнинг камида бир баравари миқдорида ижтимоий солиқ тўлаган ҳолда 1 йиллик иш стажига эга бўлишлари мумкин.

👉 Ўзини ўзи банд қилган ҳолда иш стажига эга бўлиш учун тўлиқ маълумот бу ерда


      @Huquqshunos_yordami

      Савол юбориш учун 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot


⚡️Isitish mavsumida ehtiyojmand oilalarga 1 million so‘m miqdorida bir martalik yordam beriladi

2025/2026 yilgi isitish mavsumida aholining ehtiyojmand qatlamini qo‘shimcha moddiy jihatdan qo‘llab-quvvatlash maqsadida joriy yilning noyabr oyida quyidagi oilalarga 1 million so‘mdan bir martalik moddiy yordam ajratiladi:

▫️Reestrlarga kiritilgan oilalarga; 

▫️"mahalla yettiligi" xulosasi asosida Reestrlarga kiritilmagan, biroq yordamga muhtoj oilalarga.

Bunda "mahalla yettiligi" tomonidan qo‘shimcha ro‘yxat shakllantirilishida birinchi navbatda, boquvchisini yo‘qotgan oilalar, a’zolari I yoki II guruh nogironi bo‘lgan shaxslardan iborat bo‘lgan oilalar, nogironligi bo‘lgan bolalarni parvarishlayotgan oilalar, uzoq muddatli davolanishni talab etadigan kasalliklar bilan kasallangan shaxslar yashovchi oilalar, o‘zgalar parvarishiga muhtoj bo‘lgan yolg‘iz yashovchi shaxslar hamda yolg‘iz yashovchi keksalar va nogironligi bo‘lgan shaxslar, uch va undan ortiq oila yashaydigan xonadonlarda hamda gaz ta’minoti bo‘lmagan va markazlashtirilgan tartibda isitilmaydigan ko‘p qavatli uylarda yashovchi oilalar inobatga olinadi.

Qo‘shimcha ravishda shakllantiriladigan ro‘yxatdagi oilalar soni Reestrlarga kiritilgan oilalar sonining 40 foizidan oshmasligi lozim.


      @Huquqshunos_yordami

      Savol yuborish uchun 👇👇

      @Online_maslaxatchii

      @Oylikhisoblaydibot

20 last posts shown.