Namangan_adolat_uz | Uyda qoling!


Kanal geosi va tili: O‘zbekiston, O‘zbekcha
Toifa: Telegram


Ўзбекистон "Адолат"СДП Наманган вилоят Кенгаши канали - t.me/Namangan_adolat_uz✅
Muloqot va o`zaro fikr almashish:
▶️ @namangan_muloqot
facebook.com/Namangan.adolat.uz
instagram.com/Namanganadolat
t.me/Namangan_adolat_uz
↪️ @A_Mansurov
@Namadolat_bot

Связанные каналы

Kanal geosi va tili
O‘zbekiston, O‘zbekcha
Statistika
Postlar filtri


Умарова Раънохон dan repost
Жорий йилнинг 27- апрель куни "Адолат" СДП Мингбулок туман кенгаши раиси Р.Умарова хамда туман кенгаши ёшлар каноти аьзоси Х.Тургунбоева хамкорлигида тумандаги Бирлашган мфй "Ёшлар дафтари" да турган ёшлар билан "Сиесий хукукий билимларни мустахкамлаш- демократик жамият пойдевори" лойихаси доирасида сиёсий укув утказилди.Сиесий укув жараёнида ёшларга бу йил булиб утадиган Президент сайлови хакида тушунчалар бериб утилди. Ёшларга берилаётган имтиёзлар тугрисида сухбат ташкил этилди.Шунингдек, Бирлашган мфй ёшлари хонадонларида булиб сухбат ташкил этилди.


Умарова Раънохон dan repost
Жорий йилнинг 23 апрель куни Мингбулок тумани Мулкобод мфйдаги 12-умумтаьлим мактабида "Ватан келажаги ёшлар кулида" лойихаси доирасида ёшлар билан учрашув ташкил этилди. Учрашувда туман прокурори, 2-сектор рахбари М.Жураев, Махалла ва оилани куллаб кувватлаш булими бошлиги уринбосари М.Саидмуродова, Узбекистон Адолат СДП туман кенгаши раиси Р. Умарова, Узбекистон Ёшлар иттифоки туман Кенгаши раиси, Ёшлар парламенти аьзоси Н.Акбарова ва тегишли ташкилот мутасаддилари иштирок этди. Учрашувда 40 дан ортик уюшмаган ёшлар иштирок этдилар ва уз муаммолари, таклиф ва мулохазалари билан уртоклашдилар. Ёшлар парламенти аьзоси Н.Акбарова томонидан бу йилги сайлов буйича ёшларга тушунтириш ишлари олиб борди.


D.Turg'unova dan repost
“Бир адолатчи – юз аёлга ҳимоячи” лойиҳаси доирасида Ёшлар Иттифоқи Мингбулоқ туман Кенгаши раиси Нозима Акбарова жамиятдаги оғир аҳволга тушиб қолган, қонуний ҳимояга муҳтож аёлларни аниқлаш ва улар билан фуқаробай ишлаш мақсадида Тумандаги “Қолгандарё”МФЙда “Ёшлар дафтарида”турувчи ёшлар билан давра суҳбати ўтказди уларнинг мурожатлари билан танишиб тегишли маслахатлар берди.




Video oldindan ko‘rish uchun mavjud emas
Telegram'da ko‘rish
🥀🥀ДЕЙДИЛАР: "ДУНЁДА АСЛИ КИМ АЗИЗ "
АЙТДИЛАР: "УСТОЗДИР, УСТОЗ БЕГУМОН"
ТАҒИН АЙТДИЛАРКИ: "АЗИЗ ШУБҲАСИЗ,
УСТОЗИН ҚАДРИГА ЕТОЛГАН ИНСОН "
🌹 АЗИЗ УСТОЗЛАР КИРИБ КЕЛАЁТГАН БАЙРАМИНГИЗ МУБОРАК БЎЛСИН!!! ШАРАФЛИ, ҲАМ МАШАҚҚАТЛИ КАСБИНГИЗДА ҲОРМАЙ-ТОЛМАЙ, ҲАЛОЛЛИК ВА САДОҚАТ БИЛАН,СОҒ-САЛОМАТ УЗОҚ ЙИЛЛАР ИШЛАШЛИК НАСИБ ҚИЛСИН ИЛОҲИМ!!!
🌹 ҲАМИША ФАРЗАНДЛАРИНГИЗ ВА ШОГИРДЛАРИНГИЗ АРДОҒИДА БЎЛИНГ АЗИЗ УСТОЗЛАР!!!

БУ ГУЛДАСТАЛАР СИЗЛАРГА БАЙРАМ СОВҒАСИ



Узбекистон "Адолат"СДП Туракургон туман кенгаши раиси З.Ахмедова.


Adolat SDP | Namangan viloyati🔹 dan repost
Дарҳақиқат, минтақамиздаги давлатларнинг истиқболдаги тараққиёти муҳтарам Президентимиз БМТ аренасида таъкидлаган баайни ана шу масалани ижобий ечимига боғлиқ.
Мен шу ўринда Президентимиз нутқидан кенг ўрин олган Афғонистон масаласини алоҳида таъкидлаган бўлардим. Давлатимиз раҳбари бу борада ҳам расмий Ўзбекистон бир қатор истиқболли лойиҳалар – “Сурхон – Пули Хумри” электр узатиш тармоғини ҳамда Мозори Шарифдан Ҳинд океани портларига чиқадиган темир йўл қурилиши каби йирик инфратузилма лойиҳаларини айтиб ўтаркан, бундай сайъ-ҳаракатлар Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг доимий эътибор марказида бўлиб қолишига умид билдирди ва таъкидладики, “Беқарор ва вайронкор вазиятдан – тинчлик ва бунёдкорлик сари” деган тамойил асосида иш олиб бориш муҳимдир. Шу боисдан Бирлашган Миллатлар Ташкилоти ҳузурида афғон халқининг дарду ташвишини тинглайдиган, доимий фаолият кўрсатадиган қўмита ташкил этиш лозим”, деди Президентимиз.
Шу ўринда Давлатимиз раҳбарининг глобал иқлим ўзгаришлар масаласидаги Марказий Осиё тараққиётига катта хавф солиб турган Орол денгизи қуришининг ҳалокатли оқибатлари хусусида билдирган фикрлари, хусусан, Ўзбекистон томонидан амалга оширилаётган жуда катта форматдаги ишларнинг ижроси тўғрисидаги таъкидлар, келтирилган далилалар ўйлайманки, дунё жамоатчилигини, айниқса, мазкур сессия ишида қатнашган давлат раҳбарларини бефарқ қолдиргани йўқ.
Дарвоқе, давлатимиз раҳбари ўз нутқининг паёнида дунёда сақланиб қолаётган қашшоқлик ва камбағалликнинг глобал муаммоларини ўртага ташлади ва "Тобора ташвишли оҳанг касб этаётган қашшоқликнинг овози бутун дунё ҳамжамиятини, барчамизни безовта қилиши зарур”, деган ҳақли бонг қўнғироғини чалди . Шунингдек, қашшоқликни тугатиш ва камбағалликка қарши курашишни Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг навбатдаги сессияси мавзусига айлантириш таклифини айтди.
Кўриниб турибдики, расмий Ўзбекистон, хусусан, унинг давлат раҳбари илгари сурган ҳар бир масала глобал аҳамиятлилиги билан алоҳида аҳамият касб этди ва Ўзбекистон раҳбари кўтарган мазкур масалалар БМТнинг қатъий диққат этиборига мушарраф кўрилади.
Саидолим АБДУРАҲМОНОВ,
“Адолат” СДП Наманган шаҳар
Кенгаши раиси
👉 https://t.me/adolatnamangan24


Adolat SDP | Namangan viloyati🔹 dan repost
ДУНЁГА ЧАЛИНГАН БОНГ
Жорий ойнинг 25 санаси Ўзбек халқи хотирасида мангу ўчмас тарихий кун бўлиб қолди. Зотан, шу куни муҳтарам Президентимиз Шавкат Мирзиёев Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош ассамблеясининг 75 сессиясида нутуқ сўзлади ва шу баҳона бутун дунё нигоҳи яна бир карра Ўзбекистонга қаратилди.
Айтиш жоизки, мазкур нутуқ тарихда илк бора соф ўзбек тилида янгради ва ҳақли равишда бутун Ўзбек халқига чексиз ғурур ва ифтихор бахш этди.
Дастлаб Президентимиз сессия иштирокчилари диққат-эътиборини дунёда рўй бериб турган глобал фалокат – пандемия шароити ва унинг оғир оқибатларига қаратар экан, айни шу йўл орқали ер юзидаги барча давлатлар ва халқларни ўзаро ҳамжихатликка, бирдамлиликка, мунтазам мулоқот, ишонч ва яқин ҳамкорликка чорлади. Шунингдек ўзбек халқи Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилотининг мақоми ва салоҳиятини ошириш, ваколатларини кенгайтириш тарфдори эканини билдирди ва ҳар бир инсоннинг асосий ҳуқуқ ва эркинликларини, саломатлиги ва фаровонлигини таъминлайдиган адолатли глобал тизимни биргаликда яратиш воситасида Бирлашган Миллатлар Ташкилоти шафелигида Пандемиялар даврида давлатларнинг ихтиёрий мажбуриятлари тўғрисидаги халқаро кодексни ишлаб чиқиш таклифини илгари сурди.
Давлатимиз раҳбари дунё жамоатчилиги олдида Ўзбекистонда Янги Ўзбекистон жамияти шаклланаётганини баралла айтди ва мамлакатда бундан буён ортга қайтмайдиган демократик ўзгаришлар рўй бераётганини таъкидлади.
Бу таъкид шууримга жуда катта ифтихор туйғусини олиб кирди.
Зотан, ҳақиқатдан ҳам охирги тўрт йиллар мамлакатимизда фикрлар эркинлиги, плюрализм, том маънодаги демократия белгилари пайдо бўлганлигини кўрсатди. Боз устига жамиятимизда сиёсий, ижтимоий ва иқтисодий модернизация кўламлари кенгайди. Сайловлар, уларда қатнашган партиялар, номзодлик институтларининг шаффоф рангларда шаклланиши, айниқса, муросасиз ОАВнинг фалаж уйқудан уйғониши ва ниҳоят, гендер тенглик сиёсатининг аниқ кўламда юзага келиши, бунинг таъсирида хотин-қизлар фаоллигининг ошиши, шу билан бирга, инсон ҳуқуқлари соҳасидаги ҳолатларнинг тубдан ўзгарганлиги, яъни инсон ҳуқуқлари бўйича Миллий стратегия қабул қилинганлиги билан чамбарчас боғлиқдир.
Дарвоқе, Президентимиз Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг фуқаролиги бўлмаган инсонлар сонини камайтиришга қаратилган чақириғига жавобан шу йилнинг ўзида 50 минг юртдошимизга Ўзбекистон фуқаролиги берилганини ҳам алоҳида таъкидладики, бу узоқ йиллар мобайнида айни шу хусусидаги муаммолар гирдобида қолган ана шунча фуқаро, жуда катта ташвиш ботқоғидан халос бўлганлигини англатади.
Албатта, айтиш жоизки, Давлатимиз раҳбарининг дунёнинг бундай нуфузли аренасидан туриб, мамлакатимизда рўй бераётган демократик очиқликлар хусусида алоҳида алоҳида тўхталишининг муҳим маъно ва мазмуни бор: бугунги Ўзбекистон кечаги Ўзбекистон эмас. Бугунги ўзбекистонликлар, кечаги ўзбекистонликлар эмас. Буни дунё билиши, хис этиши лозим. Биз энди дунё билан ҳар қачонгидан кўра яқинроқ мулоқотда бўлишга, глобал масалар доирасидаги муаммоларни бўлишишга, уларнинг ечимида қатнашишга тайёрлигимизни билиши зарур.
“Биз коррупцияга муросасизмиз. Биз камбағалликни камайтириш ҳақидаги қатъий қарорга эгамиз ва уни очиқ ифодалаймиз. Биз ёшларни қўллаб-қуватлаймиз. Уларни жамиятда муносиб ўрин эгаллаши учун зарур бўлган сайъ-ҳаракатдан чарчамаймиз. Ва биз Ёшлар ҳуқуқлари тўғрисидаги Бирлашган Миллатлар Ташкилоти конвенциясини қабул қилиш бўйича ўз ташаббусимизга эгамиз”.
Бу каби қайдлар давлатимиз раҳбарининг мазкур нутқидаги асосий мазмунни ташкил этди ва бу борадаги хоҳиш иродаларимиз БМТ томонидан қўллаб-қувватланишига умид билдирди. Айни вақтда Марказий Осиё минтақасидаги ўзгаришларга тўхталган Президентимиз биз шу яқин йиллар ичида ўз қўшниларимиз билан, қардош дўстларимиз билан аҳилликда яшай олаётганимизни, яхши қўшничилик ва ўзаро ишонч, дўстлик ва ҳурмат муҳитини яратишга эриша олаётганимизни таъкидлаб, бу борада ҳам минтақавий масалани, яъни глобал иқтисодий, транспорт ва транзит йўлакларига чуқур интеграциясини таъминлашни илгари сурди.


Maxkamov Xayrullo dan repost
болалади, бироқ шу кунларда кўзимиз билан кўрганимиз, бузулган бозор, ҳаробага айланган боғ, бир тирилиб қайта ўлган фабрика, шуҳрати яна бир порлаб, кейин сўна бошлаган Чортоқ маданли суви, Баланд адирда ПРЕЗИДЕНТ ТАШРИФИГА ПРИЗИНТАЦИЯ ҚИЛИБ, СЎНГ ТАШЛАБ ҚЎЙИЛГАН ТИПЛИЦИЯ, ТОЛЛИК ДАҲАСИДАН ЁШЛАР УЧУН БЕРИБ, ҚАЙТАРИБ ОЛИНГАН СУВСИЗ ЕРЛАР, СУВ ОМБОРИДАГИ БАЛИҚҚА АЙЛАНМАГАН ЧАВОҚЛАРгина бўлди, холос.

Ваҳ, мана Сизга "резулътат! ".

Дарвоқе," БОЗОРОВ бошқа вилоятга кетди. Ортидан гапирма!",дея дашном бера кўрманг.

Дунё ўзи шунақа. Одамизот шунақа. Ҳар доим бировнинг олдидан эмас, орқасидан гапирилган. Сабаб, бор гапни ўз вақтида айтсанг, сени ҳам ўша гапирган гапинг учун пичип қўйишади. Тилингни... пичип қўйишади, демоқчиман.

Бунга ҳаётий мисоллар жуда кўп: Гитлер, Сталин, Брежнев, Рашидов... Улар ҳақида ким тик туриб гапирган бўлса, унинг ўзи ўша заҳоти тиззалатиб пичилган. Вассалом!
Мен ўйлагандимки, шу биргина Ислом Каримовнинг орқасидан гапирилмаса керак, деб. Йўқ, унинг даврида каламушдек кавакларда яшаганларнинг бугун оғзи қолиб, орқаси ҳам очилиб кетди.

Ҳуллас, нима бўлганда ҳам ОРҚАДАН АЙТИЛГАН ЁКИ ЮЗГА ҚАРАБ АЙТИЛМАГАН ГАПда қўрқув бўлмайди. Энг муҳими, орқангдан гапирган гапларига қараб, одамларнинг сен ҳақингдаги рўй-рост фикрларини осонгина англаб оласан.

Шу ўринда Ҳайрулла БОЗОРОВга қарата шундай мурожаат қилмоқчиман:

Ҳурматли Ҳайрубло ҲАЙИТБОЕВИЧ!

Ҳали ҳам вақт бор, ҳали ҳам ҳукумат теппасидасиз. Ҳали ҳам тишингиз ўтади. Келинг, Чортоғни ўнглайлик, Сиз эса, Фарғонадан туриб бўлса-да, чортоғликларга қўлингизни чўзинг. Биз Сизга ишонамиз. Агар шу ишни бугун қилмасак, бугун қилмасангиз эртага АЙРИМЛАРдек, элнинг юзига қаралмай қоламиз,
қаралмай қоласиз.
Сиз бунга муносиб эмассиз!

Саидолим АБДУРАҲМОНОВ


Maxkamov Xayrullo dan repost
#ҲОКИМЛАР_ҲАМ_ҲАР_ХИЛ_
БЎЛАДИ

Алфред Нобель ҳақида шундай бир чўпчак бор: эмишки, қайсидир бир нашр ўз саҳифасида "Инсониятнинг ашаддий душмани Альфред Нобель оламдан ўтди" деган хабарни янглишиб эълон қилиб юборади. Ҳолбуки, ўша пайтда Нобелнинг ўзи тирик бўлиб, ўша тазияни ўқийди ва қаттиқ таъсирланади.
"Демак, деб мулоҳаза қилади у: ўлимимдан сўнг инсоният мени ўзининг ашаддий душмани сифатида ёдга оларканда!"
Шу воқеа сабаб, Нобель одамларнинг ўзига бўлган муносабатларини ўзгартириш мақсадида ўз номидаги мукофотни тасис этган экан.

Ҳуллас... гап шундаки, ҳамма замон ва маконларда одамлар кишининг ортида қолдирган амалий ишларига қараб ижобий ёки салбий баҳо беришган.

Хусусан, тарихга кўра, подишоҳлар, шаҳзодалар, беклар, бекзодалар, амирлар, амирзодалар, ҳокимлар ва ҳукамолар ҳақида тўқилган тўқималарнинг тагида ҳаёт ҳақиқатлари ҳам акс этган.

Ҳудди шунинг каби Чортоқдан эл ардоғига мушарраф бўлган тарихий шахслар жуда кўп етишиб чиққани каби, аксинча халқнинг назаридан қолган, оқибатда номи тилга олингудек бўлса, "Ҳа, уми, қўй ўшани, фалончи бўлиб ўтдию, лекин Чортоққа сариқчақалик нафи тегмади-я" қабилидаги "баҳо"ларга эга бўлганлари ҳам бооооор!

Гап шу ҳусусида кетганда, одамлар турли давраларда Чортоқнинг собиқ ҳокими Турсунали Пўлатовнинг Чортоқда амалга оширган ишларини ҳозирга қадар ҳам жуда катта ҳурмат-эҳтиром ва миннатдор қалб билан эслаб туришади.

Қаранки, одамлар турли феъл атворда бўлишгани каби ҲОКИМЛАР ҲАМ ТУРЛИЧА БЎЛИШАРКАН-ДА!!??

Айтиш жоизки, МИТТИ ШУ ЧОРТОҒИМИЗДАН ЖУДА КЎП ҲОКИМЛАР ЕТИШИБ ЧИҚИШГАН ва уларнинг ҳар бирлари маълум даврларда маълум туманларда ҳокимлик қилишган. Хусусан улардан икки нафари, яъни Ботирали ҲАКИМОВ ҳамда Ҳайрулло БОЗОРОВлар вилоятга раҳбарлик қилишганлигини кўпчилик яхши билади.
Албатта бу икки шахс, одамлар шуурида ЯХШИ ИНСОН, ЯХШИ ҲОКИМ сифатида хотира қолдирганлиги шубҳасиз. Бироқ, улардан қайси бири ЧОРТОҚ УЧУН НИМА ҚИЛДИ, деган савол кишини бир оз ўйга толдиради.
Майли анчайин узоқлашиб қолган ҲАКИМОВ даврини тинч қўя турайлик. Аммо, ҳамма учун, айниқса, чортоқликлар учун фаҳр-ифтихорга айланган БОЗОРОВ даврида Чортоқ қанчалик гуллаб-яшнади???!!!
Туманнинг чекка ҳудудларини қўятурайлик, унинг марказидаги аҳвол қанчалик чирой очди?
Чуст гуркиради, Жамшуй гуркиради, Янгиқўрғон гуркиради, Тошбулоқ гуркиради, Уйчи гуркиради, қўйингчи, БОЗОРОВ даврида ҳамма туманларнинг марказлари гуркиради, лекин Чортоқ ҳам гуркирадими???!!!
Турсунали Пўлатўв даврида тубдан янги қурилган ва мамлакатнинг тўрт томонига овоза бўлган ва ҳатто, Қирғизистондаги ҚОРАСУВ ОПТОМ БОЗОРИ шу ерга кўчирилармиш дегандай миш-мишлар келтириб чиқарган, кейинчалик турли ҳокимчалар даврида итдай таланиб, бугунга келиб эса, мутлақо гўристонлиғ касб этган Чортоқ деҳқон бозори ҳам гуркирадими??!!!??!!!??
Чортоқнинг МАДАНИЯТ БОҒИдай боғ қаерда бор эди ва ўша боғ бугун қандай аҳволда, у ҳам гуркирадими? Бу ҳақда гапирса гап кўп. Лекин...

Муқояса учун яна бир ШТРИХ!!!!!

Узоқ вақт Наманган вилоятига ҳоким бўлган Икромхон НАЖМИДДИНОВни Ҳайрулло БОЗОРОВнинг устози, деб эшитганман.

НАЖМИДДИНОВ ўз даврида Наманган-Янгиқўрғон авто йўлини тубдан янгилатди ва бу йўл НАЖМИДДИНОВнинг она қишлоғи ИСКАВОТ ва ундан ҳам нарироғигача таъмирдан чиқди. Унинг даврида ИСКАВОТ кўчалари шундай ободонлашдики, искавотликлар бу одам босган ҳар бир изни кўзига тўтиё айласа кам. Катта бир стадион, Дон комбинати, бир нечта уй-жой турар бинолари ва ҳоказо. Яхшиямки, ҳокимлик умр бўйиликка берилмайди, агар шундай бўлганда ёки лоақал бу жаноб ҳоким сифатида яна бир икки йил курсида ўтирганларида Наманган аэропорти ҳам ИСКАВОТГА қурилган бўларди.

Мана сизга туғилган жой учун жонфидолик, аммо.

Аммо, НАЖМИДДИНОВ ўз ШОГИРДИГА иқтисодни, ҳусусан, ҳокииликни қанчаллик ўргатган билмадим, лекин, айтишадику, "СУФ" деган жойи устознинг ўзида қолиб кетган экан.

Аксинча бўлганда эди, бутун бир вилоятга ҳоким фарзанд етказиб берган Чортоқ бугунгача гуркирамасдан ундан нарига ўтиб кетган бўларди.

Афсус...

Кейинги йиллар мобайнида Чортоқда у қилинармиш, бу қилинармиш, ундай лойиҳа, бундай лойиҳа деган кўпик гаплар зап урчиди,


Куч - адолатда! dan repost
ЕЛМАЙДИ. ЖОЙЛАРДАГИ БОЗОРЛАРДА ҚАНЧАЛАБ БОЛА АРАВА ТОРТЯПТИ, ЯНА ҚАНЧА БОЛА ОШХОНАЛАРДА ИДИШ-ТОВОҚ ЮВИШГА, АВТОМОЙКАЛАРДА ОҒИР МЕҲНАТГА ЖАЛБ ЭТИЛМОҚДА. БИРГИНА НАМАНГАН ШАҲРИНИНГ ЎЗИДА КУНИГА АВТОМОБИЛЛАР БАЛОНИНИ ҚОРАЙТИРИБ ПУЛ ТОПАЁТГАН, НОНВОЙЛИК ҚИЛАДИГАН, МАКТАБ ПАЙТИДА ҲАМ ПАЖАҚЧИ УСТАНИНГ ҚАТТИҚ-ҚУРУҚ МУОМИЛАСИГА ЧИДАБ, УШБУ ОҒИР МЕҲНАТНИ, ҚАТТИҚ ТАЛАБ ВА МУОМИЛАНИ МАКТАБДАН АФЗАЛ БИЛАЁТГАН, ТИРИКЧИЛИК, РЎЗҒОР ТАВИШИГА ЎРАЛАШИБ ҚОЛГАН ЎҚУВЧИ ЁШДАГИ БОЛАЛАР ҚАНЧА? БИЛАСИЗМИ УЛАР НИМА УЧУН, ЎЗЛАРИНИНГ УШБУ АҲВОЛЛАРИНИ МАКТАБДАН ЮҚОРИ ҚЎЙИШАДИ, ЧУНКИ УЛАР ЎЗ ЭРТАЛАРИНИ МАКТАБДАН КЎРА АНА ШУНДАЙ НОРАСМИЙ, БУНИНГ УСТИГА ЎТА ҚАТТИҚҚЎЛ УСТОЗЛАРИНИНГ ҚЎЛИДА, ДЕБ БИЛИШАДИ. ЯНА КЎПЧИЛИКЛАРИ МАКТАБДА НАТИЖАСИЗ ОЛТИ СОАТ ВАҚТ ЙЎҚОТГАНДАН КЎРА, ТЎРТ ТАНГА ПУЛ ИШЛАБ ОИЛАМГА ОЛИБ БОРГАНИМ ЯХШИ, ДЕБ БИЛИШАДИ. БУ ҲИЁНАТ ЭМАСМИ?
МАКТАБЛАРДА ЯНА БИР АЧЧИҚ, АЧЧИҚ БЎЛГАНДА ҲАМКИ, ДАҲШАТЛИ АҲВОЛ МАВЖУД, ЯЪНИ ЖАНОБ ЎҚИТУВЧИНИНГ НОМИ БОР, УНГА БЕЛГИЛАНГАН ТАРТИБДА МАОШ ЁЗИЛАДИ, ЛЕКИН ЎША ЎҚИТУВЧИНИНГ ЎЗИНИ МАКТАБДА ҲЕЧ КИМ ТАНИМАЙДИ. У КИШИ ТИЛЛОБОЗОРДА ТИЛЛАФУРУШЛИК БИЛАН ШУҒУЛЛАНАДИЛАР. МЕН БИР ФАКТ ҲУСУСИДА АЙТЯПМАН, АНИҚЛАНИШИ ЛОЗИМ БЎЛГАН ҲОЛАТЛАР ЭСА, ТАЛАЙГИНА? ҚАНИ АЙТИНГЧИ, БУ КАБИ ҲОЛАТЛАР ҚАЕРДА ЙЎҚ?! БЎЛСА БОРДИР, ТОШКЕНТДА ЙЎҚ. ЧУНКИ, ТОШКЕНТ МАМЛАКАТНИНГ ЦИВИЛИЗАЦИЯ ЎЧОҒИ. У ЕРДА ҲАММА НАРСА БАДАСТИР. ТАЪЛИМ ҲАҚИДА АЙТИЛАДИГАН ҲАММА ЯХШИ ГАПЛАР, АЙНИҚСА, ТЕЛЕВИДЕНИЯ НИГОҲИ ОРҚАЛИ, ТОШКЕНТ ШАҲРИ МИСОЛИДА ОҒИЗ КЎПИРТИРИЛАДИ, АММО ЧЕККА ЧЕККА ҚИШЛОҚЛАРЧИ, У ЕРЛАРДА ЖОЙЛАШГАН МАКТАБЛАРНИНГ ҲАҚИҚИЙ АҲВОЛИНИ КИМ ГАПИРАДИ?
АГАРКИ, БИР ГАПИРГАН ҚОБУЛ ДУСОВ БЎЛСА, УНИНГ ҲАЯЖОНИГА ШУНЧАЛИК ЁПИШИБ ОЛИШ УЯТ ЭМАСМИ?.
ЮТУҚЛАР БОР, АММО УЛАР ЎЗИМИЗНИКИ, КАМЧИЛИКЛАР ҲАМ ЎЗИМИЗНИКИ, УНДАН БУГУН ҲАЛОС БЎЛИШ КЕРАК, ЭРТАГА ЭМАС.
ШУНДОҚ ҲАМ ФАРЗАНДЛАРИМИЗ БАХТЛИ БЎЛСА БЎЛДИ, ҲАММА НАРСА КЕЛАЖАК УЧУН, ДЕЯ ШУНЧА БАҚИРДИК, АММО ЎЗИМИЗ ҚАЧОН БАХТЛИ БЎЛАМИЗ? УМРИМИЗ ТУГАГАНДАН КЕЙИНМИ?
ХЎП, ГАП ЯНА КЕЛАЖАК ҲАҚИДА БОРАЁТГАН ЭКАН, НЕГА ЭНДИ ҲАҚ ЙЎЛДАН ЧАЛҒИШИМИЗ КЕРАК.
ҲУРМАТЛИ ВАЗИР, БИЗ СИЗНИ ҲУРМАТ ҚИЛАМИЗ. ШАХСАН МЕН ТАЪЛИМДА ЖОН КУЙДИРАЁТГАН ВАЗИР СИФАТИДА ЧИН ДИЛДАН ҲУРМАТ ҚИЛАМАН. АММО СИЗ ҲАМ ОППОҚ ЭМАСЛИГИНГИЗНИ ТАН ОЛИНГ. БИРГИНА ДАРСЛАР ВА ДАРСЛИКЛАР БОРАСИДАГИ КУРАКДА ТУРМАЙДИГАН "ҚИСҚАРТИРИШ"ЛАРИНГИЗ БОШҚАЛАР ҚАТОРИ МЕНИ ҲАМ ЖУДА ҚАТТИҚ ОҒРИНТИРДИ.
КЕЛИНГ БУНДАН КЎРА, ТАЪЛИМНИ ТУБДАН ИСЛОҲ ҚИЛИШ УСТИДА БОШ ҚОТИРАЙЛИК, ФИКРЛАШАЙЛИК, БАҲСЛАШАЙЛИК.
ШУНДАЙ ПРОГРАММА ИШЛАБ ЧИҚАЙЛИККИ, У ЎН ЙИЛЛАР, ЙИГИРМА ЙИЛЛАРДАН КЕЙИН ЭМАС, БУГУН МЕВА БЕРСИН. БУ ГАПИМ КУЛГУЛИ ТУЮЛИШИ МУМКИН, ЛЕКИН БУНИНГ УДДАСИДАН ЧИҚСА БЎЛАДИ. МЕН ОДДИЙ МИСОЛ КЕЛТИРАМАН: ОДАМИЗОД ҲАМ ТАБИАТНИНГ БИР ҚИСМИ. ДЕМОҚЧИ БЎЛГАНИМ, ШУ БУ ЙИЛ БАҲОРДА ЕРГА ЎТҚАЗИЛГАН ЁНҒОҚ КЎЧАТИ, КУЗГА КЕЛИБ МЕВА БЕРДИ. БОҒБОН ДАРОМАД КЎРДИ. БУ АНИҚ, ШУ КУНГИ ҲАЁТИМИЗДА РЎЙ БЕРГАН ХОДИСА.
НЕГА ЭНДИ, ТАЪЛИМДА ИШЛАБ ЧИҚИЛАДИГАН ПРОГРАММА ШУ ЙИЛНИНГ ЎЗИДА ИЖОБИЙ НАТИЖА БЕРМАСЛИГИ КЕРАК?! БЕРАДИ!!!
МЕН БУНГА ИШОНАМАН. ФАҚАТ ХОҲИШ-ИРОДА БЎЛСА БАС. БУНДАЙ ИСТИҚБОЛЛИ ПРОГРАММАНИ ХАЛҚНИНГ ЎЗИ ҲАМ ҚЎЛЛАБ-ҚУВВАТЛАЙДИ. КЕЛИНГ БИРЛАШАЙЛИК, БИР КУЧ БЎЛАЙЛИК.

Саидолим АБДУРАҲМОНОВ,
"Адолат" СДП Наманган шаҳар Еенгаши раиси


Куч - адолатда! dan repost
#СУДДАН_КЕЙИНГИ_ЎЙ#

ХОИННИ ХОИН ДЕЙДИ!!!

Шу кунларда ижтимоий тармоқларда таниқли блогер, собиқ депутат Кабул Дусовнинг Халқ таълими тизимига билдирган танқидий фикрлари Таълим вазирлиги томонидан вазирликка нисбатан тухмат, деб баҳоланиб, Кабул Дусов устидан судга мурожаат қилди.
Айни пайтда мазкур очиқ суд мажлиси депуутатлар, журналистлар, блогерлар, кенг жамоатчилик томонидан қизғин муҳокамаларга сабаб бўлмоқда.
Тубандаги мақоламиз шу ҳақда.

ЭКСПЕРТИЗАГА ОЛИНГАН ХОИН СЎЗИГА ЭЪТИБОР ҚИЛИНГЛАР: ҚОБУЛ ДУСОВ БУ СЎЗНИ ҲЕЧ ҚАНДАЙ ЛИНГИВИСТИК БЎЁҚДА БЕРМАГАН. АКСИНЧА, ХОИН СЎЗИ УНИНГ ТИЛИДА ТЎҒРИДАН ТЎҒРИ АНИҚ АСОСГА ҚАРАТИЛМОҚДА.
ДЕМАККИ, ҚОБИЛ ДУСОВ МАЗКУР СОҲАГА НИСБАТАН ШУ СЎЗНИ ҚЎЛЛАГАН ЭКАН, АМИНМАНКИ, УНИНГ ЕТАРЛИ АСОСЛАРИ БОР.
ШУНДАЙ ЭКАН, ВАЗИРЛИКНИНГ ТАЛАБИДАН КЕЛИБ ЧИҚИБ, СУД ЖАВОБГАРНИНГ СУДГА КЕЛТИРГАН АСОСЛАРИНИ КЎРИБ ЧИҚСА, ШУНИНГ ЎЗИ КИФОЯ ЭДИ, ДЕБ ЎЙЛАЙМАН.
ЗОТАН, ҚОБУЛ ДУСОВ ИЧКИ ҲАЯЖОН ТАЪСИРИДА БУ СЎЗНИ ГАПИРИБ ЮБОРМАГАНЛИГИ ВА БУ ГАПНИ АЙТГАНЛИГИДАН ҲЕЧ ҚАНДАЙ АФСУСДА ЭМАСЛИГИ УЧУН ҲАМ МАНА ШУ СУДДА ТУРИБДИ.
МАРҲАМАТ СУД ҚЎЙИБ БЕРСИН, ҚОБУЛ ДУСОВ ЎЗ АСОСЛАРИНИ ОЧИҚЛАСИН. АНА УНДАН СЎНГ ҲАМ ЭЪТИРОЗ ПАЙДО БЎЛСА, МАЙЛИ СУД-ЛИНГИВИСТИК ЭКСПЕРТИЗА ТАЙИНЛАСА БЎЛАРДИ.
ШУ ЎРИНДА ҚОБУЛ ДУСОВНИ НАФАҚАТ ҚЎЛЛАШ МАҚСАДИДА, БАЛКИ, БААЙНИ ТАЪЛИМДАГИ ХОИНЛИК МАСАЛАСИДА ЎЗИМНИНГ ҚАТЪИЙ ПОЗИЦИЯМ БОРЛИГИ ТУФАЙЛИ ҲАМ ЎЗ ФИКРИМНИ ҚОЛДИРМОҚЧИМАН.
АВВАЛО, ТАЪЛИМДАГИ ХОИН ЭМАСЛАР, БИЛИНКИ, ХАЛҚИМИЗДА БИР ДОНО НАҚЛ БОР, ЯЪНИ "ГАП ЭГАСИНИ ТОПАДИ". ДУСОВНИНГ ХОИН, ДЕГАН СЎЗИ ҚАЙ БИРИНГИЗГА ҚАТТИҚ ТАЪСИР ЭТГАН ЭКАН, ЯЪНИ УНИНГ СЎЗИНИ ЎЗИНГИЗГА ҚАРАТИЛГАН, ДЕБ БИЛГАН ЭКАНСИЗКИ, ДЕМАК СИЗ ҲАМ ЎША ХОИНЛАРНИНГ БИРИСИЗ. БОШҚАЧА АЙТГАНДА, ГАП ЭГАСИНИ ТОПИБДИ. БУНИНГ УЧУН Ё ТАН ОЛИНГ, Ё ЖИРРИЛЛАМАНГ. ЧУНКИ ТАЪЛИМДАГИ ХОИНЛИКНИНГ ШУ КУНЛАРДАГИ КЎЛАМИ ЖУДА КЕНГ, БУНИ ЎЗИНГИЗ ҲАМ ЯХШИ БИЛАСИЗ. АГАР БИР ШИФОКОРНИНГ ХОИНЛИГИ БИР ИНСОН УМРИГА ЗОМИН БЎЛСА, ТАЪЛИМ КИШИСИНИНГ ХОИНЛИГИ ЮЗЛАБ, МИНГЛАБ ҚАРО КЎЗЛАРНИНГ САВОДСИЗ БЎЛИБ ҚОЛИШИГА, БУНДАН БУТУН БИР МИЛЛАТНИНГ ЭРТАСИ АБГОР ҲОЛГА ТУШИБ ҚОЛИШИГА САБАБ БЎЛИШЛИГИНИ ҲАММА БИЛАДИ.
ҲАҚИҚАТ ШУЛКИМ, БУГУН ЖОЙЛАРДАГИ МАКТАБЛАРНИНГ АКСАРИДА ИШЛАБ МАОШ ОЛАЁТГАН ҚЎШТИРНОҚ ИЧИДАГИ УСТОЗЛАРНИНГ ЖУДА КЎПИ, МЕНГА ҚОЛСА, АЙТГАН БЎЛАРДИМКИ, ТЕНГ ЯРМИСИ, БАЛКИ УНДАН КЎПРОҒИ, ЁШ АВЛОДГА БИЛИМ БЕРИШГА ҲАҚЛИ БЎЛМАГАН, ЯРОҚСИЗ КАДРЛАР. АГАР ҚЎЛИНГИЗДАН КЕЛСА, ДУСОВГА ЖИРРИЛЛАМАНГДА, ТИЗИМНИ АНА ШУНДАЙ САВОДСИЗ ҚАВМДАН ТОЗАЛАНГ. ҲОЛБУКИ, БИТТА ТИРРОҚИ БУЗОҚ, БУТУН ПОДАНИ РАСВО ҚИЛАДИ. ТААССУФКИ, ТИЗИМ ОРАСИДА БУ ХИЛГИ ТИРРОҚИ БУЗОҚЛАР, ЧАЛАМУЛЛАЛАР ЖУДА КЎП.БУ ХОИНЛИК БЎЛМАЙ НИМА? КИМНИНГ КЎЧАДА ҚОЛГАН БОЛАСИ БОРКИ, ЎҚУВЧИСИДАН НОС СЎРАБ ЧЕКАДИГАН, АЛИФНИ КАЛТАК, ДЕЙДИГАН, МАКТАБ БУФЕТИНИНГ БИР ЧЕККАСИГА БИҚИНИБ ОЛИБ, ГАП-ГАШТАК ЕЙДИГАН, БАЛИҚХЎРЛИК, АРОҚХЎРЛИК УСТИДА ҚЎЛГА ТУШИБ ҚОЛСА ҲАМ ИНДАМАЙ ФАОЛИЯТИНИ ДАВОМ ЭТТИРАВЕРАДИГАН "УСТОЗ"НИНГ ҚЎЛИГА БЕРИБ ҚЎЙСА. ЯНА БАЛИҚДАЙ ИНДАМАСА. ДАВЛАТНИНГ ТАЪЛИМГА САРФЛАЁТГАН МАБЛАҒЛАРИ АНА ШУНДАЙ ДИПЛОМЛИЛАР УЧУН ДАРОМАД МАКОНИ БЎЛСА. БУ ҲИЁНАТ, ХОИНЛИК БЎЛМАЙ НИМА? БУ МАСАЛАНИНГ БИР ЖИҲАТИ.
ИККИНЧИСИ, ҲАҚИҚАТДАН ҲАМ, ЖОЙЛАРДАГИ ЖУДА КЎП МАКТАБЛАРНИНГ МОДДИЙ ТЕХНИК БАЗАСИ, ЎША ҚОБУЛ ДУСОВ ЖОН КУЙДИРИБ ИФОДАЛАГАНИДАН ҲАМ БАТТАР. БУ ҲУСУСИДА ҚОБУЛ ДУСОВДА ҚАНЧА АСОСЛАР БОР БИЛМАЙМАН, АММО ШАХСАН МЕНИНГ ЎЗИМДА ЕТАРЛИЧА ТОПИЛАДИ. ШУНДАЙ МАКТАБЛАР БОРКИ, УЛАРГА КЕЛТИРИЛГАН КЎМИРНИНГ КЕРАК БЎЛСА БИР СИҚИМИ ЁҚИЛМАСДАН СОТИЛИБ КЕТАДИ. БОЛАЛАР, ДЕМАЕЕИ, ЎҚИТУВЧИЛАРНИНГ ЎЗЛАРИ ҲАМ СОВУҚ КУНЛАРДА СОВУҚ ХОНАЛАРДА ДИЛДИРАБ ЎТИРИШАДИ. ТУРЛИ КАСАЛЛИКЛАРГА ЧАЛИНИШАДИ. АНА ШУНДАЙ СОВУҚ ХОНАЛАРДА ФАОЛИЯТ ЮРИТИБ, БУЙРАГИ ИШДАН ЧИҚҚАН УСТОЗЛАР ҚАНЧАЮ, ШОГИРДЛАР ҚАНЧА? ШУНДАЙ ҲОЛАТЛАРНИ КЎРИБ, АНИҚЛАБ ТУРИБ КЕЙИН УНИНГ ОТИНИ ХОИНЛИК, ДЕБ АТАСА, ҚОБУЛ ДУСОВ ТАЪЛИМГА ТОШ ОТГАН САНАЛАДИМИ?
УЧИНЧИСИ, ТАЪЛИМ СОҲАСИДА ИШ ТОПИШ, БИР МАКТАБДАН ЎҚИТУВЧИ СИФАТИДА ЎРИН ТОПИШ НЕЧА ДОЛЛАР ЭКАНЛИГИНИ КЎЗ ЮМИБ АСОСЛАШ МУМКИНЛИГИНИ ЁШ БОЛА ҲАМ БИЛАДИ-КУ. БУ ХОИНЛИК БЎЛМАЙ НИМА? БУНИНГ ОҚИБАТИДА ҚАНЧАДАН ҚАНЧА ИЛМЛИ ЁШЛАРИМИЗ САРСОН ЮРИБДИКУ!
ТЎРТИНЧИ МАСАЛА БУ -- ДАВОМАТ. ШУНДАЙ МАКТАБЛАРНИ КЎРДИМ, МИНГ НАФАР ЎҚУВЧИСИ БОР, АММО ДЕЯРЛИ ҲАР КУНИ 200 ДАН ЗИЁДРОҒИ МАКТАБГА К


Куч - адолатда! dan repost
болалади, бироқ шу кунларда кўзимиз билан кўрганимиз, бузулган бозор, ҳаробага айланган боғ, бир тирилиб қайта ўлган фабрика, шуҳрати яна бир порлаб, кейин сўна бошлаган Чортоқ маданли суви, Баланд адирда ПРЕЗИДЕНТ ТАШРИФИГА ПРИЗИНТАЦИЯ ҚИЛИБ, СЎНГ ТАШЛАБ ҚЎЙИЛГАН ТИПЛИЦИЯ, ТОЛЛИК ДАҲАСИДАН ЁШЛАР УЧУН БЕРИБ, ҚАЙТАРИБ ОЛИНГАН СУВСИЗ ЕРЛАР, СУВ ОМБОРИДАГИ БАЛИҚҚА АЙЛАНМАГАН ЧАВОҚЛАРгина бўлди, холос.

Ваҳ, мана Сизга "резулътат! ".

Дарвоқе," БОЗОРОВ бошқа вилоятга кетди. Ортидан гапирма!",дея дашном бера кўрманг.

Дунё ўзи шунақа. Одамизот шунақа. Ҳар доим бировнинг олдидан эмас, орқасидан гапирилган. Сабаб, бор гапни ўз вақтида айтсанг, сени ҳам ўша гапирган гапинг учун пичип қўйишади. Тилингни... пичип қўйишади, демоқчиман.

Бунга ҳаётий мисоллар жуда кўп: Гитлер, Сталин, Брежнев, Рашидов... Улар ҳақида ким тик туриб гапирган бўлса, унинг ўзи ўша заҳоти тиззалатиб пичилган. Вассалом!
Мен ўйлагандимки, шу биргина Ислом Каримовнинг орқасидан гапирилмаса керак, деб. Йўқ, унинг даврида каламушдек кавакларда яшаганларнинг бугун оғзи қолиб, орқаси ҳам очилиб кетди.

Ҳуллас, нима бўлганда ҳам ОРҚАДАН АЙТИЛГАН ЁКИ ЮЗГА ҚАРАБ АЙТИЛМАГАН ГАПда қўрқув бўлмайди. Энг муҳими, орқангдан гапирган гапларига қараб, одамларнинг сен ҳақингдаги рўй-рост фикрларини осонгина англаб оласан.

Шу ўринда Ҳайрулла БОЗОРОВга қарата шундай мурожаат қилмоқчиман:

Ҳурматли Ҳайрубло ҲАЙИТБОЕВИЧ!

Ҳали ҳам вақт бор, ҳали ҳам ҳукумат теппасидасиз. Ҳали ҳам тишингиз ўтади. Келинг, Чортоғни ўнглайлик, Сиз эса, Фарғонадан туриб бўлса-да, чортоғликларга қўлингизни чўзинг. Биз Сизга ишонамиз. Агар шу ишни бугун қилмасак, бугун қилмасангиз эртага АЙРИМЛАРдек, элнинг юзига қаралмай қоламиз,
қаралмай қоласиз.
Сиз бунга муносиб эмассиз!

Саидолим АБДУРАҲМОНОВ,
"АДОЛТ" СДП Наманган шаҳар Кенгаши раиси


Куч - адолатда! dan repost
#ҲОКИМЛАР_ҲАМ_ҲАР_ХИЛ_БЎЛАДИ

Алфред Нобель ҳақида шундай бир чўпчак бор: эмишки, қайсидир бир нашр ўз саҳифасида "Инсониятнинг ашаддий душмани Альфред Нобель оламдан ўтди" деган хабарни янглишиб эълон қилиб юборади. Ҳолбуки, ўша пайтда Нобелнинг ўзи тирик бўлиб, ўша тазияни ўқийди ва қаттиқ таъсирланади.
"Демак, деб мулоҳаза қилади у: ўлимимдан сўнг инсоният мени ўзининг ашаддий душмани сифатида ёдга оларканда!"
Шу воқеа сабаб, Нобель одамларнинг ўзига бўлган муносабатларини ўзгартириш мақсадида ўз номидаги мукофотни тасис этган экан.

Ҳуллас... гап шундаки, ҳамма замон ва маконларда одамлар кишининг ортида қолдирган амалий ишларига қараб ижобий ёки салбий баҳо беришган.

Хусусан, тарихга кўра, подишоҳлар, шаҳзодалар, беклар, бекзодалар, амирлар, амирзодалар, ҳокимлар ва ҳукамолар ҳақида тўқилган тўқималарнинг тагида ҳаёт ҳақиқатлари ҳам акс этган.

Ҳудди шунинг каби Чортоқдан эл ардоғига мушарраф бўлган тарихий шахслар жуда кўп етишиб чиққани каби, аксинча халқнинг назаридан қолган, оқибатда номи тилга олингудек бўлса, "Ҳа, уми, қўй ўшани, фалончи бўлиб ўтдию, лекин Чортоққа сариқчақалик нафи тегмади-я" қабилидаги "баҳо"ларга эга бўлганлари ҳам бооооор!

Гап шу ҳусусида кетганда, одамлар турли давраларда Чортоқнинг собиқ ҳокими Турсунали Пўлатовнинг Чортоқда амалга оширган ишларини ҳозирга қадар ҳам жуда катта ҳурмат-эҳтиром ва миннатдор қалб билан эслаб туришади.

Қаранки, одамлар турли феъл атворда бўлишгани каби ҲОКИМЛАР ҲАМ ТУРЛИЧА БЎЛИШАРКАН-ДА!!??

Айтиш жоизки, МИТТИ ШУ ЧОРТОҒИМИЗДАН ЖУДА КЎП ҲОКИМЛАР ЕТИШИБ ЧИҚИШГАН ва уларнинг ҳар бирлари маълум даврларда маълум туманларда ҳокимлик қилишган. Хусусан улардан икки нафари, яъни Ботирали ҲАКИМОВ ҳамда Ҳайрулло БОЗОРОВлар вилоятга раҳбарлик қилишганлигини кўпчилик яхши билади.
Албатта бу икки шахс, одамлар шуурида ЯХШИ ИНСОН, ЯХШИ ҲОКИМ сифатида хотира қолдирганлиги шубҳасиз. Бироқ, улардан қайси бири ЧОРТОҚ УЧУН НИМА ҚИЛДИ, деган савол кишини бир оз ўйга толдиради.
Майли анчайин узоқлашиб қолган ҲАКИМОВ даврини тинч қўя турайлик. Аммо, ҳамма учун, айниқса, чортоқликлар учун фаҳр-ифтихорга айланган БОЗОРОВ даврида Чортоқ қанчалик гуллаб-яшнади???!!!
Туманнинг чекка ҳудудларини қўятурайлик, унинг марказидаги аҳвол қанчалик чирой очди?
Чуст гуркиради, Жамшуй гуркиради, Янгиқўрғон гуркиради, Тошбулоқ гуркиради, Уйчи гуркиради, қўйингчи, БОЗОРОВ даврида ҳамма туманларнинг марказлари гуркиради, лекин Чортоқ ҳам гуркирадими???!!!
Турсунали Пўлатўв даврида тубдан янги қурилган ва мамлакатнинг тўрт томонига овоза бўлган ва ҳатто, Қирғизистондаги ҚОРАСУВ ОПТОМ БОЗОРИ шу ерга кўчирилармиш дегандай миш-мишлар келтириб чиқарган, кейинчалик турли ҳокимчалар даврида итдай таланиб, бугунга келиб эса, мутлақо гўристонлиғ касб этган Чортоқ деҳқон бозори ҳам гуркирадими??!!!??!!!??
Чортоқнинг МАДАНИЯТ БОҒИдай боғ қаерда бор эди ва ўша боғ бугун қандай аҳволда, у ҳам гуркирадими? Бу ҳақда гапирса гап кўп. Лекин...

Муқояса учун яна бир ШТРИХ!!!!!

Узоқ вақт Наманган вилоятига ҳоким бўлган Икромхон НАЖМИДДИНОВни Ҳайрулло БОЗОРОВнинг устози, деб эшитганман.

НАЖМИДДИНОВ ўз даврида Наманган-Янгиқўрғон авто йўлини тубдан янгилатди ва бу йўл НАЖМИДДИНОВнинг она қишлоғи ИСКАВОТ ва ундан ҳам нарироғигача таъмирдан чиқди. Унинг даврида ИСКАВОТ кўчалари шундай ободонлашдики, искавотликлар бу одам босган ҳар бир изни кўзига тўтиё айласа кам. Катта бир стадион, Дон комбинати, бир нечта уй-жой турар бинолари ва ҳоказо. Яхшиямки, ҳокимлик умр бўйиликка берилмайди, агар шундай бўлганда ёки лоақал бу жаноб ҳоким сифатида яна бир икки йил курсида ўтирганларида Наманган аэропорти ҳам ИСКАВОТГА қурилган бўларди.

Мана сизга туғилган жой учун жонфидолик, аммо.

Аммо, НАЖМИДДИНОВ ўз ШОГИРДИГА иқтисодни, ҳусусан, ҳокииликни қанчаллик ўргатган билмадим, лекин, айтишадику, "СУФ" деган жойи устознинг ўзида қолиб кетган экан.

Аксинча бўлганда эди, бутун бир вилоятга ҳоким фарзанд етказиб берган Чортоқ бугунгача гуркирамасдан ундан нарига ўтиб кетган бўларди.

Афсус...

Кейинги йиллар мобайнида Чортоқда у қилинармиш, бу қилинармиш, ундай лойиҳа, бундай лойиҳа деган кўпик гаплар зап урчиди,


Ўзбекистон “Адолат” СДП Сиёсий Кенгаши томонидан “Учинчи Ренессанс босқичи: таълим мамлакат келажагининг пойдевори” мавзусидаги онлайн-конференциясига партиянинг Наманган вилоят Кенгаши ходимлари ва махаллий Кенгаши депутатлари фаол иштирок этдилар.
https://t.me/Namangan_adolat_uz



15 ta oxirgi post ko‘rsatilgan.

17

obunachilar
Kanal statistikasi