Муҳаммад Акбар Азим 🔻


Kanal geosi va tili: O‘zbekiston, O‘zbekcha
Toifa: Din


Азизлар, саҳифам фойдали деёлмайман. Аниқ бир йўналиш ҳам йўқ. Иншааллоҳ, оз бўлса-да ҳикмат улашишга ҳаракат қиламан.
Шахсийдан боғланиш учун: @Islom_farzandi
Диний саволларингиз бўлса, ЎМИ фатво ҳайъатидан сўрашингиз мумкин: +998781503344

Связанные каналы  |  Похожие каналы

Kanal geosi va tili
O‘zbekiston, O‘zbekcha
Toifa
Din
Statistika
Postlar filtri


Abdulqodir Samarqandiy dan repost
СИНМАНГ
Сизни энг муҳтож пайтингизда ташлаб кетишган бўлса ҳеч ҳам ғам чекманг…
Ишонинг, улардан қанчалик эрта умид узсангиз, шунчалар унинг ўрнини тўлдириш осон бўлади.
Тўғри, йўлнинг ўртасидаги хиёнат оғриқли, аммо бу хиёнат йўлнинг охирида бўлса бу аниқ ўлимдир.

Агар ҳали тирик бўлсангиз ўзингни айбламанг, уларнинг хиёнатига сабаб изламанг. Хоинга хиёнат қилиши учун ҳеч қандай сабаб керак эмас.
У олдиндан ўзи хиёнаткор бўлган.
Фақатгина хиёнат қилиш фурсатини кутган холос…

“Нега улар ўзгариб қолди?” деб сўраманг. Улар аввалдан шунақа бўлишган. Кунлар одамни ўзгартирмайди, аммо куни келиб уларнинг ҳақиқий юзини фош қилади…

Қадимда боболаримиз: “Ёлғонни фош қиладиган энг яхши қурол кунлардир!”, дейишган. Мана ниҳоят ниқоблар тушди, ҳақиқий қиёфалар кўринди сизга…


Масалага бошқа бурчакдан назар солинг. Улар сизни ташлаб кетиб аслида сизга қандай яшашни, аввал Аллоҳга сўнгра эса ўз қўлингизга таяниб қийинчиликлар билан қандай курашишни ўргатишди…

Ишончим комил, сиз ютқазганингиз йўқ. Сиз уларни сизни чўкишдан сақлаб қоладиган нажоткор деб ўйлаган эдингиз. Улар эса аслида оддий сомон эдилар холос…

Инсонлардан келган алам сизни Аллоҳга яқинлаштиради.
Шундай экан, ўзингизни йиғиштириб олинг ва йўлда давом этинг. Қуръон ўқиб, қалбингизни секин-аста қайта тикланг…

Буюкларимиздан таскин топинг.
Агар алам чоҳига ташлансангиз Юсуф алайҳиссалом ҳам ўзининг ака-укалари томонидан чоҳга ташланганини эсланг…

Майли йиғланг. Йиғлашда айб йўқ. Биз инсонмиз, кўз ёши ила қалб ювилади. Сиздан олдин Яъқуб алайҳис салом ҳам йиғлаган.
Аммо у одамларга эмас, барча дардини Аллоҳга изҳор қилган…

Қийинчиликлар албатта ўтиб кетади.
Марям онамизни эсланг. У: “Кошки мен бу ҳолатга тушмай, аввал ўлиб кетганимда эди!” деган эди. Ўшанда у Пайғамбарни дунёга келтиришини билмас эди. Шоядки сизни аламга солган нарса кейинчалик ҳақиқий саодатингизга айланса…

Дарахт ўтинчининг болтаси зарбасидан нолимайди. Балки унга баланддан ғурур билан қараб туради!
Шунинг учун сиз ҳам нолиманг. Чунки сизни йиқитмоқчи бўлган одам сизнинг оғриқли нолангиздан хурсанд бўлади. Унга бундай ҳаловатни тақдим қила кўрманг…

Дарахт тўфон ундан бир шохни узиб кетса йиғламайди. Бор-йўғи ярасини боғлаб сабр қилиб туради. Кўклам фаслини кутади ва яна янгитдан шох чиқариб гуллайди…

Ҳаёт ҳам худди шундай.
Йўқотган нарсангиз балки қайтиб келмас, аммо сиз ундан яхшироғини топишингиз мумкин…

Шундай экан, ярангизни боғлаб баҳорингизни кутинг. Баҳорда янги шох чиқаринг. Янгидан ўзингизга муносиб тарзда гулланг…!!!

https://t.me/Abdulqodir_Polvonov


Ихтиёр Марғилоний dan repost
Кимки сиздан кетмоқчи бўлса, ҳатто калит тешигидан ҳам чиқиш йўлини топади.

Сизга яқин бўлишни хоҳлаган эса, девор орқали бўлса ҳам киришга ҳаракат қилади.

#eslatma


Муфассалах✨ dan repost
#Tanqidiy_fikrlaymiz

Bir insonning 2-3 ta mashinasi bo‘lib, go‘zal liboslar kiyib yursa, bu bilan hech kimning ishi yo‘q. Lekin aynan shu holat biror din ulamosida kuzatilsa, insonlar darhol tanqid qilishga tushadilar. Huddi:”Domlasan, boshingga do‘ppi kiyib, piyoda yur” degandek.

Afsuski, tor fikrlash doirasidan insonlar hali ham chiqib keta olmayapti. Bunga sabab esa ularning din va dunyoni bir-biriga zid deb o‘ylashlaridir. Keling, nega bunday deb aytayotganimni izohlab beraman:

Juda ko‘p insonlar diniy ilm vakillarini badavlat bo‘lishini to‘g‘ri qabul qila olishmaydi. Ularning nazarida bunday insonlar doimo faqir va oddiy yashab, shunday liboslar kiyib yurishlari kerak. Ehtimol, siz ham badavlat ilm vakillarini ko‘rganingizda shunday fikrlagandirsiz. Endi savol: “Nega dunyoga qul bo‘lgan, hatto bomdod namozi necha rakat ekanligini bilmaydigan insonning boy bo‘lishi oddiy hol, lekin Allohning kalomini qalbida saqlagan va Uni zikr etib yashagan bir ilm egasining boy bo‘lishi noodatiy hol bo‘lishi kerak?Alloh O‘zining kalomi saqlanadigan qalbni dunyoda xor qilib qo‘yarmidi?

Agar kimdir boy bo‘lishga haqli bo‘lsa, faqat shunday Allohning kalomi saqlanadigan qalb egalari boy bo‘lishga haqlidir. Bunga misol qilib sahoba Usmonni misol qilsak bo‘ladi:

Usmon ibn Affon (r.a.) islom tarixidagi eng boy sahobalardan biri bo‘lgan. U savdo-sotiqda katta muvaffaqiyatga erishgan va boyligi bilan tanilgan. Islomni qabul qilganidan keyin ham o‘z boyligini Alloh yo‘lida sarflashda davom etgan. Demak islom dini boy bo’lishni qoralamas ekan. Buni ushbu hadisda ham ko’rishimiz mumkin: Payg’ambarimiz:”Sog‘lom va boy kishi Alloh taolo uchun ko‘p foydali bo‘ladidedilar.
(Ahmad va Termiziy rivoyati)
Bu hadisda insonning sog‘ligi va boyligi jamiyat uchun foydali bo‘lishi zarurligi eslatiladi. Mol-dunyo Alloh yo‘lida ishlatilsa, bu katta savob keltiradi.

Demak, din ulamolarining badavlat bo‘lishi nafaqat tabiiy, balki mantiqan to‘g‘ri holatdir. Chunki Alloh taologa har kun ibodatda bo‘lgan, zikrda yurgan insonning mol-mulkiga Allohning barakasi yog‘iladi. Shunday ekan, endi diniy ilm egalari faqat faqirlikda yurishi kerak degan noto‘g‘ri fikrlarni qalbingizdan chiqarib tashlaysiz, degan umiddaman.

Xulosa shuki, jamiyat uchun 100 ta dunyo boylaridan ko‘ra, Allohga yaqin bo‘lgan birgina solih kishining boy bo‘lishi ko‘proq foyda keltiradi. Chunki dunyo ahli topgan boyliklarini dunyoviy maqsadlarga, ahli ilm esa musulmonlar va ummat manfaati yo‘lida sarflaydi


Ҳикмат излаб (Abdurrohman Masad) dan repost
Video oldindan ko‘rish uchun mavjud emas
Telegram'da ko‘rish
"Нега кам ёзасиз?" - деган саволни кўп беришади. Мен туйғуларим орқали одамларга озор бериб қўйишдан ҳам қўрқаман...

Ёшим улғайгани сари қадр деган тушунчани мукаммал англаяпман. Инсонлар бир-бирини қадрлаши, кўнглини эъзозлаши керак. Шу орқали бу анъана табиатга, ҳайвонларга, сув ва ҳавога ўтади.

Кўп давраларда тез-тез такрорлайдиган бир гапим бор: "ҳеч кимнинг 60 га кириши кафолатланмаган!"

Ҳа, шундай! Кафолатсиз умрда яшаяпмиз. Тоза қалбингизни, тоза туйғуларингизни асранг. Бир-бирингизни манфаатларсиз қадрланг. Бахт гармони доим ҳам ишлаб чиқарилавермайди.

Мен турмуш тарзимни ана шундай ўзгартирдим. Ҳар куни ўзимга бир қанча сўзларни такрорлаяпман:

Яша, табассум билан яша, одамларни авайла, яқинларингга меҳрингни етказ, жигарларинг билан гўзал суҳбатлар қур, яхшилик қил, сев ва севил... Худонинг умр аталмиш омонатини гўзал сарфла!


— Сўзим охирида Инсонлардан илтимос қилмоқчиман:

Муҳаббат билан яшанг!


Яхши инсон dan repost
Кимнингдир хаётида биз шунчаки аҳамиятсизмиз, кимнингдир хаёти эса бизсиз аҳамиятсиз.

@yaxshi_insoniy


Сунъий интеллектнинг дастлабки версиялари билан ҳозирги версиялари ўртасидаги мукаммалликдаги фарқ унга юкланган маълумот ҳажми билан боғлиқ.

Инсон интеллекти ҳам шундай. Китоб ўқиган ва ўқимаган инсонлар онги, сўзи ва хулосасидаги фарқ ҳам бир-биридан шундай фарқ қилади.

Шундай экан, китоб ўқишга қаттиқ эътибор беришимиз керак.

@MuhammadAkbarAzim


ko'ngillar quyoshi)) dan repost
Ilm olishda barqarorlik

Bizda intizom chuqur o'rgatilmaydi, maktabda ham, oilada ham

Doimiy va izchil o'rganish odatini shakllantirish - barqarorlik

• Vaqtinchalik motivatsiyani ushlab qolish kerak, ya'ni 1 oy har kuni ertalab yugurganingiz sizga 1-2 oyga foyda beradi, xolos, ana shu 1 oylik yugurishdan bizga bir yilda 12 tasi kerak.

Maqsadlarni aniq qo'yishda SMART usulidan foydalanish, ya'ni maqsad Specific (aniq), Measurable (o'lchasa bo'ladigan), Achievable (erishsa bo'ladigan), Relevant (bog'liq, aloqador) va Time bound (vaqti belgilangan) bo'lishi kerak.
Masalan: 3 oy davomida har kuni ingliz tili bilan 2 soat shug'ullanib darajamni 6.5 dan 8.0 ga ko'taraman.

• Yaxshi niyat doim ham to'g'ri niyat bo'lavermaydi, ya'ni bugun arab tili harflarini o'rganib, 1 oyda Hatmi Qur'on qilaman deyish, yaxshi niyat bo'lishi mumkin, lekin to'g'ri emas.

• O'lguningizcha kelajak bor, ya'ni kelajakda boyib ketaman, kelajakda aqlli bo'lib ketaman deb hamma narsani kelajakka bog'lamasdan, aniq maqsadlar bilan harakat qilish kerak.

• Mutaxassislar bilan maslahat qilish kerak, bir ish boshlaganda, maqsadlarimizni o'sha sohaning mutaxassislariga ko'rsatib, maslahat olish kerak.

• Kichik maqsadlar hamma narsani deadline'ga taqamaslik uchun kerak, ya'ni 20-fevralda tugatishingiz kerak bo'lgan kitobni 19-fevralda boshlamaslik uchun katta maqsadga olib boradigan kichik maqsadlar tuzish kerak.

• Pomodoro usuli [25+5], bu usul menga nimagadir pomidor usuli nomi bilan tanish 😅. Ko'pchiligingiz bu usulni bilsangiz kerak, 25 daqiqa dars qilib 5 daqiqa dam olinadi.

• Nafs injiqroq uni xursand qilib turish kerak, ya'ni nafsingizni qiynab, unga yoqmaydigan ishni bajarib ilm olganingizdan keyin uni o'zi istagan narsa bilan rag'batlantirish kerak (shirinlikmi, pulmi).

• Noto'g'ri muhitda to'g'ri maqsad bo'lmaydi, ya'ni siz maqsadingizni amalga oshirish uchun to'g'ri muhitni ham tanlay olishingiz kerak. Choyxonaga borib dars qilmaslik kabi.

• Tayyor tajribadan foydalanish kerak, ya'ni bir ish boshlaganingizda, sizdan oldin bu yo'lni bosib o'tganlarning tajribasidan foydalanish kerak (kitoblar, podcastlar).

• Birdaniga hammasiga ulgurmay qolishni boshlaysiz bu paytda qat'iyatizga sinov kelgan bo'ladi.

• Ilmiz oshgan sari shaytonizniyam ilmi oshadi.


• Maqsadga erishish uchun inson har qanday sharoitga moslashuvchan bo'lishi kerak, ya'ni ideal sharoitni kutmasdan, sharoit uchun o'zingiz kurashishingiz kerak

• Bor vaziyatdan maksimum foyda bilan chiqishga harakat qiling.

• Bo'lib o'tgan xatolar uchun o'zingizni ayblashni to'xtating. Bo'lar ish bo'ldi, sinov keldi, yengildingiz, keyingi sinov uchun oldinga yurish kerak.

• O'zini o'zi tanqid qilish kelajakdagi rejalar uchun kerak, o'tmish uchun emas, ya'ni yana o'sha xatolarni takrorlamaslik uchun odam o'zini o'zi tanqid qilishi kerak, depressiyaga tushish uchun emas.

• Biliming o'zingda qolishini istasang, uni boshqalarga o'rgat, o'rganilgan narsani boshqalarga o'qitsangiz, 90 foizini eslab qololasiz.

• Biz kimni xohlayapmiz, o'zimiz o'sha bo'lishimiz kerak, atrofimizda qanday insonlar yig'ilishini xohlasak, avvalo, o'zimiz shunday bo'lishimiz kerak. Atrofga foyda bermaydigan odam, atrofdan foyda kutmasin, avvalo, o'zingiz foydali bo'ling.

#Diyora


— Биласанми, эътибор сўраб олинмайди?
— Ҳа, биламан.
— Лекин шунга қарамай мен сўрайман.
— Нега?
— Чунки мен унга муҳтожман.

Аҳмад Дувайдор

@MuhammadAkbarAzim

211 0 3 14 16

Саҳифам ривожи учун, постларимни эълон қилишдаги қулайликларга эга бўлиш мақсадида Telegram premium'га обуна бўлганлардан овоз бериб кўмаклашишларини сўраб қоламан. Барчангизга олдиндан раҳмат айтаман!

Овоз бериш учун ҳавола: https://t.me/boost/MuhammadAkbarAzim

242 0 0 30 11

Садақаларнинг энг афзали жоҳилга ўргатиш, ғофилни уйғотишдир.

#Эркин_ўгирма

@MuhammadAkbarAzim


Дўстим Ҳусайн Жамолиддин ҳадя бердилар. Бу дўппи икки муборак масканни кўрган.

Тасбиҳ эса зайтун дарахтидан қилинган бўлиб, ўзларига ҳам устозлари тарафидан ҳадя қилинган экан.

Берилган ҳадяларнинг ўзи менинг нуқсонларимга ишора, қилишим керак бўлган ишларга далолат қилаётганга ўхшайди, субҳаналлоҳ!

Аллоҳ дўстимдан рози бўлсин, мени суюнтирдилар, бу дунёда ҳам, охират диёрида ҳам Аллоҳ уларни суюнтирсин, омин!

Ҳожи Имдодуллоҳ Маккий ҳазратлари: «Ҳадя муҳаббатга гувоҳдир», — дейдилар.

Аллоҳ қабул қилсин, мени эса шунга муносиб айласин, омин!

#Қадрли_ҳадя


— Қўлимдан келганча сизга ёрдам бермоқчиман, ҳеч иккиланмай ёрдам сўрайверинг.
— Яхши, халақит бермасангиз бўлди.

@MuhammadAkbarAzim


Ибн Қойюм роҳимаҳуллоҳ шундай деди:

«Қуръонда «маҳзунлик» У Зотнинг: «Бўшашманглар! Хафа бўлманглар» сўзида келганидек қайтарилган ёки У Зотнинг: «Уларга хавф йўқ ва улар хафа ҳам бўлмаслар»... сўзида келганидек рад этилган. Бунинг сири маҳзунликдан қалбга фойда йўқлиги ва шайтоннинг энг яхши кўрган нарсаси мўмин банданинг йўлини кесиб, уни ҳаракатдан тўхташидадир. Набий ﷺ маҳзунликдан Аллоҳдан паноҳ сўраб: «Аллоҳим, мен Сендан ғам-ташвишдан, маҳзунликдан паноҳ тилайман», — деганлар».

«Мадарижус-соликин» 1: 500-501.

Муҳаммад Алий Муҳаммад Юсуф таржималари

@MuhammadAkbarAzim


“Adının ne kadar güzel olduğunu ancak sevdiğinin ağzından duyduğunda anlarsın”

Şair Cemal Süreya

* * *

«Исмингиз нақадар гўзал эканини севган инсонингиздан эшитганингизда ҳис қиласиз!»

Жамол Сурайё

@MuhammadAkbarAzim


Сиздан қутулмоқчи бўлган инсонга ўзингизни мажбуран яқинлаштиришингиздан кўра кўпроқ зарар берадиган (хафа қиладиган) ҳеч нарса йўқ.

@MuhammadAkbarAzim

410 0 4 14 19

Алҳамдулиллаҳ!

Етти йил аввал қилган хатомни тузатдим, шу бугун насиб қилди, Аллоҳнинг тавфиқи ва мадади билан шунга қодир бўлдим.

Мана шу етти йил мобайнида жуда кўп марта ўша хатомни тузатишга уринишлар бўлди. Аммо қодир бўлмадим, ҳар гал хатомни тузатишга киришар эканман, шу сафар тузатаман деган қатъий ишонч бўлар, бошлаганимдан сўнг тузатолмай қолсам-чи деган қўрқув билан давом этардим.

Аллоҳга ҳамд бўлсин, етти йиллик имконни берди, умрим ўша хато устида ўтмади. Энди бошқа камчиликларимни тузатсам, қодир бўлганча адо қилсам деган умидим бор.

Шу бир хатомни тузатишга етти йил кетгани бежиз эмас, менимча:
• баъзи яралар тез битмаслигига, битай деганда эса бироз шилиниб яна қайта янгиланиб қолиши мумкинлигини тушундим;
• хато қилиш учун бир лаҳза етар, лекин тузатишга йиллар кетиши мумкин экан;
• бу орада ўлим келиб қолиши мумкинлигини инобатга олиб хатони тезроқ тугатишга уриниши шарт;
• киши йўл қўйган камчилигини тузатишда Аллоҳдан ёрдам сўраб ёлвориши зарур;
• Аллоҳ таоло хатони тузатишга илҳом қилган пайти уни тузатишга ғайрат қилиш керак;
• киши ўзига берилган узрларни қалқон қилиб олмаслиги, хато қилганини тан олиши керак;
• бир марта, икки марта, уч ва ҳатто ўн марта уринганида ҳам натижа бўлмаса-да, хатосини тузатиш фикридан қайтмаслиги керак;
• киши хатони тузатишга киришар экан, албатта, бу борада илмга эга бўлган кишилардан маслаҳат сўраб, шунга кўра ҳаракат қилиши зарур экан, зотан, жоҳил киши хатони тузатдим деб ўйлаб, лекин унинг яқинига ҳам йўламаган бўлиши мумкин.

Аллоҳ таоло бизга ўз хатоларимизни кўрадиган кўз, англайдиган фаҳм, тузатишга етадиган илм, бу йўлда сабот, ғайрат-шижоат насиб қилсин ҳамда келгусида бу ва бу каби хатоларни қилмасликка тавфиқ берсин, омин, омин, омин!

Хатомни ёзиб сатрни кўтаргим келмади, азизлар.

@MuhammadAkbarAzim

419 0 2 11 12

Суфён Саврий раҳимаҳуллоҳ дўстларига деди:

— Ораларингда гапингизни султонга етказиб турадиган одамлар бўлса, уни ғазаблантирадиган гапни гапирасизларми?

— Йўқ.

— Ораларингда ҳар бир гапингизни Аллоҳга етказиб турадиганлар бор. (Фаришталарни назарда тутган)

Арабчадан #Муқим_Маҳмуд таржимаси
2025.01.26

@MuhammadAkbarAzim


Билмадим, бизнинг даврга келиб шунақа бўлиб кетдими. Бирорта мард қиз йўғ-а, мана, менга уйланинг дейдиган.

#Ҳазилнамо

@MuhammadAkbarAzim

656 1 15 11 26

Тобеъинларнинг улуғларидан бўлган Ибн Сийрин роҳимаҳуллоҳни кўрган кишилар беихтиёр такбир айтиб юборишар экан — у кишининг юзларидаги нурни кўрганлари боис.

Авлиёларни кўрганда қалбда зикрга рағбат ошиб, Аллоҳни эслашимиз ҳақидаги ҳикматлар ҳақиқатнинг ўзгинаси…


Масжидимиз имоми яхши ўқиган, илмга ташна киши. Баъзида савол берсам, саволимдаги нуқсонни пайқаб, муфассал жавоб берадилар.

Боя пешин намозини ўқиш учун масжидга кирдим, 4 ракатли суннатни орқароқ сафда ўқий бошладим, 2-ракатни ўқиётганимда ичимда ажиб бир ҳис пайдо бўлди, бир саф ортимда улуғ бир зот бордек сеза бошладим ўзимни, ўша пайт ўзимдан хижолат бўла бошладим, нимадир хато қилиб қўйишдан қўрқиб намозни тугатиб ортимга елка ошириб қарадим, масжидимиз имоми ортимда пешиннинг суннатини ўқиётган эканлар.

Кўрмасдан туриб у кишининг ҳайбатини қалбимга солиб қўйилгани мени хайратимни оширди очиғи.

Ажиб ҳолат, ҳозир ўйлаб ётибман ўша пайтни.

20 ta oxirgi post ko‘rsatilgan.