O'zbekiston davlatchiligi tarixi


Kanal geosi va tili: O‘zbekiston, O‘zbekcha
Toifa: ko‘rsatilmagan


Ushbu kanal orqali talabalar va keng jamoatchilikka vatanimiz tarixi haqida ma'lumotlar berib boriladi.
Guruh va uning faoliyati haqida taklif va mulohazalaringiz bo'lsa adminga murojaat qilishingiz mumkin ▶️▶️▶️ @Abdusamad_Qurbonov

Связанные каналы

Kanal geosi va tili
O‘zbekiston, O‘zbekcha
Toifa
ko‘rsatilmagan
Statistika
Postlar filtri


Р_Р_Валиев,_Е_Е_Воробьева,_М_К_Сарыбаев,.pdf
1.7Mb
Termiz davlat universiteti hamda Rossiya Federatsiyasi Tatariston Fanlar Akademiyasi o'rtasidagi shartnomaga asosan o'tgan 2023 yilda ikki tomonlama tadiqoqtlar amalga oshirildi, bir qator Xalqaro konferensiyalarda Termiz davlat universiteti tarix fakulteti professor-o'qituvchilari ham o'z ma'rualari bilan qatnashdi. 2023 yilning mart oyida akademik Xalikov nomidagi Tatariston Fanlar akademiyasi va Termiz davlat universiteti tadqiqodchilari o'rtasida qo'shma arxeologik tadqiqot ishlari Termiz tumani hududida joylashgan "Termizshohlar saroyi" yodgorligida olib borildi.
Ushbu tadqiqotlarga bag'ishlangan bir qator hisobot ko'rinishidagi qilingan ishlar Rossiyaning "АРХЕОЛОГИЯ ЕВРАЗИЙСКИХ СТЕПЕЙ" jurnalida nashr qilinibdi. Bu avvalo ikki mamlakat tadqiqotchilarining hamkorlikdagi yangi yutuqlaridan debocha desak mubolag'a bo'lmaydi.

@Davlatchilik_tarixi


Markaziy Osiyo dan repost
Станислав Петров - 1983 йил 26 сентябрда Қўшма Штатлар томонидан ракета ҳақида огоҳлантириш тизими нотўғри ишга туширилгандан сўнг юзага келиши мумкин бўлган ядро урушининг олдини олган совет зобити.

Учинчи жаҳон уруши 1983 йилда бошланиши мумкин эди. Совет сунъий йўлдошларини аниқлаш тизими нотўғри ишлади, бу бир нечта Америка ракеталари учирилганлигини кўрсатди. Консолда ўтирган подполковник Станислав Петров маълумотни мамлакат олий раҳбариятига узатмаслик масъулиятини ўз зиммасига олди ва Қўшма Штатлар бундай кичик куч билан биринчи зарбани бериши даргумон, деган қарорга келди. 2006 йилда Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Петровни «ядро урушининг олдини олган одам» сифатида мукофотлади.

Markaziy Osiyo | Library | Science






Markaziy Osiyo | library dan repost
Toshkent shahri Markaziy Osiyo davlatlari poytaxtlari orasida eng qadimiysi bo‘lib, uning tarixi milodiy I-II asrlarga borib taqaladi. Boshkentning hozirgi nomi, ya’ni Toshkent nomining ma’nosi juda murakkab emas.

Mashhur turkiyshunos Mahmud Qoshg‘ariyning aytishicha, bu nom turkiycha «tash/tosh» va so‘g‘dcha «kent» – «qo‘rg‘on», «shahar» so‘zlaridan tashkil topgan bo‘lib, «tosh qo‘rg‘on» yoxud «tosh shahar» ma’nosini bildiradi.


VIII asrda Markaziy Osiyoga kirib kelgan arablar Chochni «Shosh» deya nomlagan. Chunki arab alifbosida «ch» harfi yo‘q edi. Shu tariqa, shaharning «Shoshkent» nomi paydo bo‘ladi.

Batafsil:
https://telegra.ph/Toshkent---tosh-shahar-03-13

🌐Markaziy Osiyo davlatlari poytaxti haqida quyida o‘qing

🇰🇿Ostona — «poytaxt»

🇰🇬Bishkek — «qimiz tayog‘i»


🇹🇯Dushanbe — «dushanba bozo
ri»

🇹🇲Ashxobod — «ishq shahri»

🇺🇿Toshkent - «Tosh shahri»


Markaziy Osiyo | Library | Science


“Temurlang ko’pincha o’zining turkiy nomi, Temur tarzida nomlanadi; Uning ismining g’arbona varianti forsiy Temuri-langdir. U 1320 yoki 30-yillarda Transoksianadagi Samarqand yaqinida tug’ilgan. Transoksiana Chingizxonning ikkinchi o’g’li Chig’atoy hududi, Chiga’toy ulusining bir qismi bo’lib kelgan va Temur aloqador bo’lgan barlos qabilasi Chingizxon konfederatsiyasiga kirgan mo’g’ul barlos qabilasi avlodi bo’lgan. Barloslar va boshqa Transoksiana qabilalari ko’chmanchi hayot tarzini saqlab qolishgan, ammo o’troq aholi bilan yaqin munosabatda yashashgan va Islom dinini qabul qilish orqali ularning madaniyatida ishtirok etishga kirishishgan”.

Ĝarb tarixchisi Beatriz Forbs Mans

@Davlatchilik_tarixi


Соҳибқирон Амир Темур бобомиз деди: -Самарқанд тахтини эгаллаб, аъзим Моварауннаҳр бизнинг ҳукмимизга киргач, юртда адолат ўрнатмоққа аҳд этдик. Аркону давлат атрофинда кўп нобакор мардумлар ин қўймоқчи эрди. Инчунин, уларнинг замзамасидан хуноб бўлиб, бир тадбир буюрдим: -Мусаввир келган арзигўйнинг суратин чизиб, менга киритсин. Арзигйнинг қиёфатига боқиб, қабулимни айтармен...
Мусаввирлар саройга келганларнинг сувратин чизиб, менга киритишар, арзигўйнинг пешона, бурун, даҳан, кўз ва бошқа сифатларига қараб, унинг мақсад ва феълини олдиндан билиб турардим. Бадфеъл ва хиёнаткорларни қабулимга йўлатмаслик ҳаракатида бўлдим. Бунда пирим-Шайх Шамсуддин Паррандадан «Илми қиёфа» - қиёфага қараб баҳо бериш ва олдиндан тақдирни (!) башорат этиш илмини мукаммал эгаллаганлигим ғоят қўл келди. (Амир Темр ўгитлари.
«Наврўз» нашриёти. Тошкент-1992. 54, 55-бетлар).

@Davlatchilik_tarixi


Мирзо Улуғбекнинг қизи Робия султон бегим мақбарасидаги ёзув:
“Бу ер қудратли амир Темур Гурагоннинг набираси, шаҳид ҳолида вафот этган буюк ва қудратли буюк Султон Улуғбек Гурагоннинг қизи фазилатли Робия Султон Бегимнинг охират манзилидир. Аллоҳ таоло қиёмат кунигача қабрларини ёруғ қилсин. Ёлғон дунёдан чин дунёга рихлат қилиш вақти пайғамбаримиз Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васаллам томонидан белгиланган янги қамарий 890 (1485) ой кунларидан бирида содир бўлди.

@Davlatchilik_tarixi


OYINA.UZ dan repost
Frederik Starr: Yevropani uygʻotgan olimlar

Tarixchi gapni 26 yoshli Abu Rayhon Beruniy va 19 yoshli Abu Ali ibn Sino oʻrtasidagi milodiy 999-yildagi yozishmalardan boshlaydi.

Batafsil: https://oyina.uz/uz/article/2602

Rasmiy sahifalarimiz👇

Telegram | Facebook | YouTube |X


OYINA.UZ dan repost
Azizaning qora va oq tuflilari

Bir qarashda kiborli ko‘ringan insonlar qalban o‘ta kamtar, muruvvatli va o‘zgalarga e’tiborli bo‘lishi mumkin. Aziza bilan bir martagina – 1994-yilning ilk kunlarida uchrashganman. O‘shanda uni manman, kalondimog‘ qiz deb o‘ylagandim. Bu vaqtda men oliygohda o‘qirdim.

Batafsil: https://oyina.uz/uz/article/2593

Rasmiy sahifalarimiz👇

Telegram | Facebook | YouTube |X


Surxondaryo viloyati hokimligi dan repost
🇺🇿 Tatariston rahbari Rustam Minnixanov rahbarligidagi mehmonlar Surxondaryo viloyati hokimi Ulug‘bek Qosimov hamrohligida Termiz arxeologiya muzeyiga tashrif buyurishdi. Muzeyda saqlanayotgan eksponatlar bilan tanishishdi.
———
🇷🇺 Гости под руководством главы Татарстана Рустама Минниханова в сопровождении хокима Сурхандарьинской области Улугбека Касимова посетили Термезский музей археологии. Ознакомились с экспонатами хранящимися в музее.
———
🇬🇧 Read in English: https://surxondaryo.uz/en/blog/1956

Telegram | Facebook | Instagram | @surxondaryo_pressa' rel='nofollow'>YouTube | Web-site | Twitter


• ​​Biz faryod bilan tug‘ilamiz, nola bilan o‘lamiz. Faqat kulgu bilan yashashimiz mumkin.

✍ Viktor Gyugo

@Davlatchilik_tarixi


Kosmonavtika

— Nega o'zbekdan kosmonavt kam chiqayapti?
 — Bir emas, o'ntasi chiqqan bo’lardi-yu, uyoqdan nahorga oshga yetib kelish jinday uzoqlik qiladi-da!

©️O’tkir Hoshimov (Daftar hoshiyasidagi bitiklar) kitobidan

@Davlatchilik_tarixi


Амир Темурнинг 11 тонналик битик тоши

1937 йил – Марказий Қозоғистондаги Улуғтоғ ҳудудидан Амир Темурнинг Дашти Қипчоққа юриши даврида уйғур ёзувида чиғатой (туркий) тилидаги битикли тош ўрнатган ёдгорлик минораси топилди. Мазкур битикли тошнинг оғирлиги 11 тонна 200 килограмм бўлиб, ҳозирда Санкт-Петербургдаги Эрмитаж музейида сақланмоқда.

Етти юз тўқсон учинчи ёзда, қўй йили баҳорининг ўрталарида 1391-йил 6-апрел Турон султони Темурбек икки юз минг қўшин билан Булғор хони Тўхтамишхонга қарши ислом дини учун юриш қилди. Бу ҳудудга етиб келиб, у ёдгорлик белгиси сифатида бу тепаликни ўрнатди”.
Матн 11 қатордан иборат бўлган.

@Davlatchilik_tarixi




Jannatning 8 eshigi bor. Ularning biri tavba eshigidir. Yetti eshik ba’zan ochiladi, ba’zan yopiladi. Ammo tavba eshigi doimo ochiqdir.

- 𝓙𝓪𝓵𝓸𝓵𝓲𝓭𝓭𝓲𝓷 𝓡𝓾𝓶𝓲𝔂 🍃

@Davlatchilik_tarixi


" Москвада ўқиб юрган талабалик даврим эди, отам менга қишки пальто сотиб олишим учун пул юборади. Аммо мен пальтонинг пулини бошқа эҳтиёжларим учун ишлатиб юбордим ва пальто сотиб ололмадим. Қишки таътил кунлари Доғистонга Москвага қандай кийимда келган бўлсам ўша кийимда қайтишимга тўғри келди . Уйга келгач ўзимни оқлай бошладим ва бир-бирига қовушмайдиган афсоналар тўқиб кетдим. Менинг баҳоналарим шу даражада беўхшов эдики оқибат бу ёлғонлардан чалкашиб кетдим. Ниҳоят отам гапларимни шартта бўлдида деди:
- Тўхта Расул. Мен сенга иккита савол бераман.
- Пальто сотиб олдингми ?
- Йўқ.
- Пулни сарфлаб юбордингми ?
- Сарфлаб юбордим.
- Мана энди хаммаси тушунарли. Ўғлим икки оғиз сўз билан тушунтирса бўладиган гап учун шунча узун ва бефойда хикояни тўқишнинг нима кераги бор. Ахир битта гап билан хам масаланинг мохиятини очиб берса бўладику ?
Отам мени анашундай ўргатган ".

("Менинг Доғистоним")

Расул Хамзатович Хамзатов (1923-2003) - авар,доғистон совет шоири, прозаик, публицист.

@Davlatchilik_tarixi


Маҳан Ифритнинг қучоғида.

Низомий Ганжавийнинг “Хамса” асарига ишланган миниатюра.
Бухоро, 1648 йил.

Ифрит жинлар ҳақида нималар маълум?
Ифрит афсонавий мавжудот, араб ва мусулмон мифологиясида кучли жин, жиннинг бир тури. Унинг макони ер ости дунёси, шунингдек, ўликларнинг руҳлари билан боғлиқ; Европа маданиятида ифритлар локуснинг ёвуз руҳлари билан таққосланади. Қуръон, Ҳадис ва Исро ва Меърож урф-одатларида "ифрит" сўзидан кейин доимо "жинлар орасида" ибораси келади. Кейинги халқ оғзаки ижодида ифритлар харобалар ва ибодатхоналар харобалари каби чўл ва ташландиқ жойларда истиқомат қилади. Уларнинг ҳақиқий яшаш жойи ер ости-қабристон дунёсидир. “Минг бир кеча” араб эртаклари тўпламида ифритлар кўп тилга олинади.
Аллоҳнинг лаънатига учраган ифритлар Иблисга хизмат қилади. Улар ўзларининг кучи ва айёрлиги билан машҳур бўлган жаҳаннам жинлари синфининг бир қисмидир. Ифритлар ер остида яшайдиган оловдан ясалган улкан қанотли мавжудотлардир. Уларнинг эркак ва аёл жинслари мавжуд.

@Davlatchilik_tarixi


Termız davlat unıversıtetı tarıx fakultetı dan repost

19 ta oxirgi post ko‘rsatilgan.