Қария ва ўлим
Бир куни Сулаймон ибн Абдулмалик Дамашқ масжидига кирди. Унда қария бир мўйсафид ўтирганини кўрди. Унинг олдига бориб:
- “Эй қария! Ўлишни хоҳлайсизми?” - деди. У:
- “Асло, йўқ. Эй Амирул мўминийн” - деди. Сулаймон:
- “Нега. Ёшингиз бир жойга бориб қолибдику?” - деб сўради. У:
- “Ёшлик ва унинг ёмонликлари кетди. Қарилик ва унинг яхшиликлари келди. Турсам ҳам Аллоҳга ҳамд айтяпман, ўтирсам ҳам Аллоҳга ҳамд айтяпман. Шу икки ҳолат давом этишини истайман” - деди. Халифа:
- “Умрингизнинг узун бўлишига қайси амалингиз сабаб бўляпти, айта оласизми?” - деди. У:
- “Эй Амирул мўминийн! Таҳоратни мукаммал қиламан. Намозни чиройли адо қиламан. Силаи раҳм одатим. Кўзим ва маълум аъзоларимни иффатда сақлайман. Аллоҳ берган ризқлардан ўзгаларга мурувват қиламан” - деб жавоб берди. Шунда Сулаймон ибн Абдулмалик:
- “Бежизга ўлим сизни четлаб ўтмаяпти экан” - деди.
✍Анвар Абдурахмонов
©Jaloliddinrumiyy🕊
@yiglamadil_ibratnurziyo_qisa_ilm
Бир куни Сулаймон ибн Абдулмалик Дамашқ масжидига кирди. Унда қария бир мўйсафид ўтирганини кўрди. Унинг олдига бориб:
- “Эй қария! Ўлишни хоҳлайсизми?” - деди. У:
- “Асло, йўқ. Эй Амирул мўминийн” - деди. Сулаймон:
- “Нега. Ёшингиз бир жойга бориб қолибдику?” - деб сўради. У:
- “Ёшлик ва унинг ёмонликлари кетди. Қарилик ва унинг яхшиликлари келди. Турсам ҳам Аллоҳга ҳамд айтяпман, ўтирсам ҳам Аллоҳга ҳамд айтяпман. Шу икки ҳолат давом этишини истайман” - деди. Халифа:
- “Умрингизнинг узун бўлишига қайси амалингиз сабаб бўляпти, айта оласизми?” - деди. У:
- “Эй Амирул мўминийн! Таҳоратни мукаммал қиламан. Намозни чиройли адо қиламан. Силаи раҳм одатим. Кўзим ва маълум аъзоларимни иффатда сақлайман. Аллоҳ берган ризқлардан ўзгаларга мурувват қиламан” - деб жавоб берди. Шунда Сулаймон ибн Абдулмалик:
- “Бежизга ўлим сизни четлаб ўтмаяпти экан” - деди.
✍Анвар Абдурахмонов
©Jaloliddinrumiyy🕊
@yiglamadil_ibratnurziyo_qisa_ilm