Таълим касаба уюшмаси


Kanal geosi va tili: O‘zbekiston, O‘zbekcha


Тошкент вилояти таълим ва фан тизимидаги касаба уюшма аъзолари учун ҳуқуқий, услубий тавсия ва маслаҳатлар.

Связанные каналы  |  Похожие каналы

Kanal geosi va tili
O‘zbekiston, O‘zbekcha
Statistika
Postlar filtri


Пенcионер вафот этса олинмай қолган пенсияси тўлаб бериладими?

Пенсионер вафоти муносабати билан олинмай қолган пенсия пули марҳум пенсионернинг ота-онаси, эри (хотини), шунингдек, пенсионер билан у вафот этган кунигача биргаликда яшаб турган оила аъзолари томонидан пенсионер вафот этганидан сўнг 60 кун ичида Пенсия жамғармасига мурожаат этилган тақдирда тўлиқ миқдорда тўлаб берилади.

Бунда, фуқаро вафот этган ой учун олинмай қолган пенсия тўлиқ ой учун тўлаб берилади. @TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


#Кадровик
Ҳар йилги қўшимча таътиллар ҳам асосий таътилга қўшиладими? Таътилларни жамлаб ҳисоблаш нима дегани?

Ммеҳнат кодексининг  222-моддаси 1-қисмига кўра, ҳар йилги меҳнат таътилининг умумий давомийлигини ҳисоблаб чиқаришда қўшимча таътиллар ҳар йилги асосий энг кам таътил ёки ҳар йилги асосий узайтирилган таътилга қўшиб жамланади.

Бу нима дегани? масалан ходимнинг ҳар йилги асосий энг кам таътили 21 каленьдар кунни ташкил қилади, унга меҳнат кодексининг 481-моддаси, 483-моддаси, 220-моддаарига асосан қўшимча таътил берилганда асосий таътил ҳисобланган 21 кунга қўшиб ҳисобланади ва қўшимча таътиллар учун ҳам ўртача ойлик иш ҳақининг сақланиши кафолатланади.

Саволингизни: @yuristgamurojaat ga қолдиринг

@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


#Кадровик
Бир ташкилотнинг Жамоа шартномасига қуйидаги таҳрирда қоида киритилган:

Ишлаб чиқариш хусусиятига эга сабабларига кўра ходимни меҳнат таътилидан чақирилганда ходим ўз хохишига кўра меҳнат таътилини қолган қисмини фойдаланишдан воз кечиши мумкин. (Ёзма равишда розилик беради)


Бундай норма киритилишига нима зарурат бор?

Аслида Меҳнат кодексининг 232-моддасида ходимни ҳар йилги меҳнат таътилидан чақириб олиш тартиби аниқ ва равшан белгиланган. Унга кўра:
Ҳар йилги меҳнат таътилидан чақириб олишга таътилнинг исталган вақтида фақат ходимнинг розилиги билан йўл қўйилади. Шу муносабат билан таътилнинг фойдаланилмай қолган қисми ходимга мазкур иш йили давомида бошқа вақтда берилиши ёки ушбу Кодекснинг 230 ва 231-моддаларида назарда тутилган талабларга риоя этилган ҳолда кейинги иш йилида берилиши керак.
18 ёшга тўлмаган ходимларни, ҳомиладор аёлларни ва меҳнат шароитлари ўта зарарли ва ўта оғир ишларда банд бўлган ходимларни ҳар йилги меҳнат таътилидан чақириб олишга йўл қўйилмайди.
Бироқ, матнга эътибор беринг! Ходим ўз хоҳишига кўра таътилни қолган қисмини “фойдаланишдан воз кечиши мумкин” дейилган.

Масалан: Ходимга жами 27 кунга таътил буйруғи чиқади ходим 5 кун ўтиб иш берувчи томонидан, ўз хоҳишига кўра чақириб олинди, энди ушбу ходимнинг 22 кунидан фойдаланишдан воз кечса МКнинг 230-231-моддаларда белгиланган нормаларга ким риоя этиши керак?

Бу турдаги нормаларни ички ҳужжатларга киритиш қонунчилик нормаларини бузишга олиб келади.

МКнинг:
➖8-моддасига кўра ҳеч бир ички ҳужжат (М: Ички меҳнат тартиби қоидалари ва ҳ.к.), иш берувчининг якка тартибдаги ҳуқуқий ҳужжати (М: буйруғи, йўриқнома ва ҳ.к.) ходимнинг ҳуқуқий ҳолатини норматив-ҳуқуқий ҳужжатларга нисбатан ёмонлаштириши мумкин эмас;

➖298-моддасига кўра, ходимнинг ҳолатини меҳнат тўғрисидаги қонунчилик, жамоа келишувлари ёки жамоа шартномасига нисбатан ёмонлаштирувчи меҳнат тартибини тартибга солувчи ички ҳужжатлар қоидалари ҳақиқий эмасдир.

Яна бир нарсани айтиш ўринли. Айрим иш берувчилар ходимларнинг талабига кўра уларни таътилдан чақириб олишмоқда. Иш берувчи бунга мажбур эмас, зарурат бўлмаса, ходимга таътилдан тўлиқ фойдаланишни таъминлаш иш берувчининг мажбурияти хисобланади.

©️ Ш.Хамрақулов

Саволингизни: @yuristgamurojaat ga қолдиринг
@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


#Кадровик
Оила аъзо касал бўлганда унга қараган ходимга "больничный" тўланадими?

Ўзбекистон Республикаси соғлиқни сақлаш вазирининг 2015 йил 20 мартдаги 25-сон буйруғи билан тасдиқланган йўриқноманинг 31-бандига асосан  Амбулатория шароитида парваришга муҳтож бўлган ўн тўрт ёшдан катта беморни парваришлаш учун етти календарь кунидан ошмаган муддатга меҳнатга лаёқатсизлик варақаси берилади.

Эътибор бериш керак бу ерда Амбулатория шароитида дефилмоқда. Яъни уйда 14 ёшдан катта касал беморни қараган шахсга 7 кунлик меҳнатга лаёқатсизлик варақаси берилади. Ва бу бўйича пул тўланади. Ушбу ҳолатда меҳнатга лаёқатсизлик варақаси бемор билан бирга яшаш ёки яшамаслиги ҳамда меҳнат таътилида эканлигидан қатъи назар, беморнинг оила аъзолари ёки қариндошларидан бирига берилади.

Амбулатория шароитида парваришга муҳтож бўлган ўн тўрт ёшга етмаган бемор болани парваришлаш учун унинг онасига ўн тўрт календарь кунидан ошмаган муддатга меҳнатга лаёқатсизлик варақаси берилади. Она бўлмаган ёки бетоб бўлганда меҳнатга лаёқатсизлик варақаси бемор билан бирга яшаш ёки яшамаслигидан қатъи назар, бошқа оила аъзоларига берилади.

Оилада бир вақтнинг ўзида икки ва ундан ортиқ ўн тўрт ёшга тўлмаган бола касалликка чалинса, уларни амбулатория шароитида парвариш қилиш бўйича битта меҳнатга лаёқатсизлик варақаси ёки бемор болани парваришлаганлик бўйича меҳнатга лаёқатсизлик маълумотномаси (138\х шакл) берилади.

Оилада икки ва ундан ортиқ ўн тўрт ёшга тўлмаган бола навбатма-навбат касалликка чалинса, меҳнатга лаёқатсизлик варақаси ёки бемор болани парваришлаганлик бўйича меҳнатга лаёқатсизлик маълумотномаси (138\х шакл) уларнинг ҳар бири бўйича алоҳида берилади.

Демак ходимнинг оила аъзоси касал бўлганда ва у амбулатория шароитида даволанганда унга қараган ходимга  меҳнатга лаёқатсизлик варақаси берилади.

Саволингизни: @yuristgamurojaat ga қолдиринг

@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


#Кадровик
Меҳнат шартномаси меҳнат интизомини ходим томонидан мунтазам бузиш асоси билан бекор қилинганда судларнинг эътибори қаратилиши керак бўлган жиҳатлар.

Ходим билан меҳнат шартномасини ходимнинг меҳнат интизомини мунтазам равишда бузганлиги нималарда кўринади? МКнинг 161-2қ 4-бандига асосан ходимнинг ўз меҳнат мажбуриятларини мунтазам равишда бузганлиги. Аввал меҳнат мажбуриятларини бузганлиги учун ходим интизомий ёки моддий жавобгарликка тортилган ёхуд унга нисбатан меҳнат тўғрисидаги қонунчиликда ва меҳнат ҳақидаги бошқа ҳуқуқий ҳужжатларда назарда тутилган таъсир чоралари қўлланилган кундан эътиборан бир йил ичида ходим томонидан такроран интизомий ножўя ҳаракат содир этилганлиги меҳнат мажбуриятларини мунтазам равишда бузишдир.

Бундай низоларни кўришда,
Судларга ҳам бу соҳада тушунтиришлар берилган. Олий суди пленумининг қарори, 20.11.2023 йилдаги 26-сонли қарорига асосан

Бунда судларнинг эътибори меҳнат мажбуриятларини мунтазам равишда бузганлиги учун меҳнат шартномасини бекор қилишга муқаддам тегишли тартибда интизомий ёки моддий жавобгарликка тортилганлиги ёхуд унга нисбатан бошқа таъсир чоралари қўлланилганидан кейин бир йил давомида ходим томонидан содир қилинган интизомга хилоф ҳаракат асос бўлишига қаратилсин.

Суд 161-2қ 4-бандига асосан меҳнат шартномасини бекор қилиниши қонунийлиги масаласини муҳокама қилишда фақат интизомий жазо чорасини қўллашнинг белгиланган муддатлари ва тартибига амал қилинганини аниқлаш билан чегараланиб қолмасдан, балки аввал меҳнат интизомини бузганлиги учун интизомий жазо чораларини қўллашда ҳам белгиланган муддат ва тартибларга риоя қилинган-қилинмагани, ходимнинг моддий жавобгарликка тортилиши ёки унга нисбатан бошқа таъсир чоралари қўлланиши асосли бўлган-бўлмаганини ҳам текшириб чиқиши керак.

Агар суд муҳокамаси давомида ходимга нисбатан илгари қўлланилган жазо ёки таъсир чораси бир йиллик муддат ўтмасдан олдин меҳнат тўғрисидаги қонунчилик ва меҳнат ҳақидаги ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган тартибда (МК 315-моддасининг учинчи қисми) олиб ташлангани аниқланса, МК 161-2қ 4-бандига  асосан меҳнат шартномасининг бекор қилиниши ғайриқонуний деб топилади.

Саволингизни: @yuristgamurojaat  гa қолдиринг

@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


#Кадровик
❗️Рахбарларга. Наврўз байрами муносабати билан интизомий жазоларни олиб ташлашни унитманг. Бу ходимларга яхши рағбат бўлади.

Меҳнат кодексининг 315-моддасига асосан иш берувчи интизомий жазони ўз ташаббусига кўра, ходимнинг бевосита раҳбарининг, касаба уюшмаси қўмитасининг илтимосномасига, шунингдек ходимнинг илтимосига кўра, бир йил ўтгунига қадар муддатидан олдин олиб ташлаш ҳуқуқига эга. Интизомий жазони муддатидан олдин олиб ташлаш иш берувчининг буйруғи билан расмийлаштирилади.

Агар ходимга интизомий жазо қўлланилганига бир йил тўлмаган бўлса, бу ҳолатда ушбу жазо амалда бўлиб турибди. Бу ҳолатда интизомий жазони муддатидан аввал олиб ташлаш мумкин, бунинг учун иш берувчи томонидан “ходимга қўлланилган интизомий жазони муддатидан аввал олиб ташлаш тўғрисида” буйруқ расмийлаштирилиши керак.

Юқоридаги моддага эътибор берган бўлсангиз, интизомий жазо иш берувчининг ўзини ташаббуси билан, ўша ходимнинг илтимосига биноан, меҳнат жамоаси ёхуд ходимнинг раҳбари илтимосномасига кўра муддатидан аввал олиб ташланиши мумкин.

Саволингизни: @yuristgamurojaat ga қолдиринг

@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


#Кадровик
Меҳнат дафтарчасини беришимиз шартми?

Bir xodimimiz 3 oy oldin vafot etdi. Bugalterimiz mehnat daftarchsini pochta orqali berib yuborishimizni aytmoda. Mehnat daftarchasini berishimiz shartmi?

📍ЖАВОБ:

Меҳнат кодексининг 171-моддасига асосан Иш берувчи меҳнат шартномаси бекор қилинган куни ходимга унинг меҳнат дафтарчасини ёхуд электрон меҳнат дафтарчасидан кўчирмани, шунингдек меҳнат шартномасини бекор қилиш тўғрисидаги буйруқнинг кўчирма нусхасини бериши шарт. Иш берувчи ходимнинг ёзма аризасига кўра унга иш билан боғлиқ ҳужжатларнинг тегишли равишда тасдиқланган кўчирма нусхаларини ҳам бериши шарт.

Меҳнат шартномаси бекор қилинган куни ходим йўқ бўлганлиги ёки ҳужжатларни олишни рад этганлиги муносабати билан унга меҳнат дафтарчасини ёхуд электрон меҳнат дафтарчасидан кўчирмани ҳамда меҳнат шартномасини бекор қилиш тўғрисидаги буйруқнинг кўчирма нусхасини бериш имконияти бўлмаган тақдирда, иш берувчи кейинги иш кунидан кечиктирмай ходимга меҳнат дафтарчасини олиш учун келиши ёхуд меҳнат дафтарчаси почта орқали юборилишига розилик бериши зарурлиги ҳақида билдиришнома юбориши шарт.

Эътибор қилган бўлсангиз ходимга у ишдан бўшаганда унинг меҳнат дафтарчаси иш берувчи томонидан берилиши шарт. Бироқ ходимнинг меҳнат дафтарчаси ва бошқа ҳужжатларини почта орқали жўнатманг. Сабаби юқоридаги модда талаби бўйича ҳужжатлар тўғридан тўғри почта орқали юборилишини тақиқлайди аввал билдиришнома юбориш талабини қўяди.
Ходим вафот этган бўлса, қандай бўлади?

07.01.1998 й. № ДЖ-08/12-сонли Меҳнат дафтарчаларини юритиш тартиби тўғрисидаги йўриқноманинг 3.4-бандига асосан Ходим вафот этган бўлса, меҳнат дафтарчаси унинг яқин қариндошларига тилхат ёздириб олиш йўли билан топширилади ёки уларнинг талабларига кўра почта орқали жўнатилади.

Яъни кадровиклар учун вафот этган ходимнинг ишдан бўшатиш билан боғлиқ ҳужжатларини унинг яқин қариндошларига  топширишнинг энг мақбул йўли унинг оила аъзоларига тилхат ёздириб олиш йўли билан топширишдир. 

Саволингизни: @yuristgamurojaat гa қолдиринг

@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


#savolimbor Ассалому алайкум! Янги ишга кирган ходим олти ойдан сўнг меҳнат таътили олган эди. Энди ишдан бўшамоқчи. Қайси моддага асосланиб бухгалтерияга қарзини ҳисоблаб бераман? 9 ой йишлади. Яна 3 ойи учун энди қарз бўлиб қоляпти ташкилотдан.
mehnathuquqi javobi📤:

MK 269-moddasi 2-qismi 6-bandiga ko’ra, xodim qaysi ish yili hisobiga ta’til olib bo‘lgan bo‘lsa, o‘sha yil tugaguniga qadar mehnat shartnomasi bekor qilinganda ta’tilning ishlab berilmagan kunlari uchun xodimning yozma roziligidan qat’i nazar, ish haqidan ushlab qolish amalga oshiriladi.

Ushlab qolinadigan summa bo’lmasachi? Bu holatda xodim ixtiyoriy to’laydi. Agar xodim ixtiyoriy to’lamasa, sud tartibida undiriladi! Xodimni sudga bering.

Diqqat! MK 269-moddasi 3-qismiga ko’ra, har yilgi mehnat ta’tilining ishlab berilmagan kunlari uchun ushlab qolishlar mehnat shartnomasi ushbu Kodeks 137-moddasining to‘rtinchi qismida, 143-moddasining ikkinchi qismida, 146-moddasining beshinchi qismida, 161-moddasi ikkinchi qismining 1, 2 va 3-bandlarida, 168-moddasi birinchi qismining 1, 2, 6, 8 va 9-bandlarida nazarda tutilgan asoslarga ko‘ra, shuningdek xodimning tashabbusi bilan ushbu Kodeks 160-moddasining sakkizinchi qismida ko‘rsatilgan uzrli sabablar mavjud bo‘lganda bekor qilingan taqdirda amalga oshirilmaydi. Basharti ishga qabul qilishga doir belgilangan qoidalarning buzilishi yoxud yakka tartibdagi mehnatga oid munosabatning davom etishiga monelik qiluvchi holatlarning yuzaga kelishi xodimning aybli harakatlari (harakatsizligi) bilan bog‘liq bo‘lmasa, mehnat shartnomasi ushbu Kodeks 168-moddasining 4 va 5-bandlariga ko‘ra bekor qilinganda ham bunday ushlab qolish amalga oshirilmaydi.

E’tiboringizga xuddi shu masala bo’yicha sud materialini taqdim qilamiz! Fuqarolik ishlari boʼyicha Shovot tumanlararo sudi 08-08-2023-yilda ko’rilgan 2-2203-2305/5288 sonli ishi (https://public.sud.uz/report/CIVIL). Unga ko’ra, daʼvogar Oʼzbekiston Savdo-sanoat palatasi Xorazm viloyat hududiy boshqarmasining «UzAuto Motors» АJning manfaatida javobgar D.X.ga nisbatan pul undirish haqidagi daʼvo arizasi to'liq qanoatlantirilgan.

D.X. bilan tuzilgan mehnat shartnomasi xodim tashabbusiga ko’ra bekor qilingan, D.X. bilan mehnat taʼtili olib boʼlgan davr uchun ish yili tugamasdan turib mehnat shartnomasi bekor qilinganligi oqibatida taʼtilning ishlanmagan davrga tegishli kunlari uchun 760 453 soʼm miqdorida debitorlik qarzdorlik paydo boʼlganligi, javobgarga ushbu qarzdorlikni ixtiyoriy toʼlash yuzasidan talabnoma yuborilgan boʼlsada, oqibatsiz qoldirganligini bildirib, suddan mazkur daʼvo arizani davlat boji toʼlovisiz ish yurituvga qabul qilishni, javobgardan «UzAuto Motors» АJ foydasiga 760 453 soʼm va pochta harajati uchun toʼlangan 33.000 soʼm undirish haqida hal qiluv qarori chiqarishni, ishni palata vakili ishtirokisiz koʼrib chiqishni soʼragan. Sud da’vogarning pul undirish haqidagi daʼvo arizasini to’liq qanoatlantirgan.

Javobgar D.X. dan «UzAuto Motors» АJ foydasiga 760 453 soʼm, pochta xarajati uchun toʼlangan 33.000 soʼm , davlat foydasiga 330.000 soʼm davlat boji undirilgan.

Demak, xodim qarzdorlikni ixtiyoriy tartibda to’lasa to’ladi, aks holda sud tartibida undirilishini tushuntiringlar! Sud tartibida undirilsa xodim qarzdorlikdan tashqari, davlat boji va pochta xarajatlarini ham to’laydi! @TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


#Кадровик
❗️ Наврўз байрамида неча кун дам олинади?

Ҳозирча Наврўз байрамига қўшимча дам олиш куни берилиши ҳақида ҳеч қандай расмий ҳужжат йўқ. Бугун 17 мартлигини ҳисобга олсак қўшимча дам олиш кунлари белгиланмаслиги ҳам мумкин.

Қўшимча дам олиш кунлари белгиланмаганда Наврўз байрамида дам олиш кунлари қуйидагича бўлади:

👉 21 март (жума) — байрам, барча учун дам олиш куни;

👉 22 март (шанба) 5 кунлик ишловчиларга дам, 6 кунликларга иш.

👉  23 март (якшанба) — одатий дам олиш куни.

Саволингизни: @yuristgamurojaat гa қолдиринг
@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


Аттестациядан ўта олмаган ўқитувчи билан меҳнат шартномаси ҳодимнинг малакаси етарли бўлмаганлиги сабабли бекор қилинади.


Янги ўзгартиришга кўра, Иш берувчи меҳнат шартномасини бекор қилмаган тақдирда, навбатдаги мажбурий аттестациядан ўта олмаган олий маълумотга эга бўлмаган ҳамда мутахассис (олий маълумотли ўқитувчи) лавозимидаги педагог кадр навбатдан ташқари аттестацияга кўпи билан кетма-кет икки марта жалб этилади. Бунда икки мартадан бирортасида ҳам навбатдан ташқари аттестациядан ўта олмаган ёки узрли сабабсиз (касалликка чалиниши оқибатида меҳнатга қобилиятсизлик даврида ҳамда давлат ёки жамоат вазифаларини бажарганлигидан ташқари ҳолларда) аттестацияда иштирок этмаган педагог кадр билан тузилган меҳнат шартномаси меҳнат тўғрисидаги қонунчилик ҳужжатларида белгиланган тартибда ходимнинг малакаси етарли бўлмаганлиги сабабли бекор қилинади.

Аттестациядан ўта олмаган олий маълумотга эга бўлмаган ҳамда мутахассис (олий маълумотли ўқитувчи) лавозимидаги педагог кадрларни кетма-кет икки марта навбатдан ташқари аттестацияга жалб этишга педагог кадр фаолият кўрсатаётган таълим ташкилотининг раҳбари шахсан жавобгар ҳисобланади.

Аттестациядан ўта олмаганлиги сабабли меҳнат тўғрисидаги қонунчилик ҳужжатларида белгиланган тартибда педагогларнинг меҳнат шартномаси (ходимнинг малакаси етарли бўлмаганлиги сабабли) бекор қилинган тақдирда, педагог кадр фақат ўз хоҳиши билан навбатдан ташқари Касбий сертификатлаш синовида иштирок этиб, сертификатни қўлга киритган ҳолдагина, яна педагог сифатида ишга қабул қилиниши мумкин";

Саволингизни: @yuristgamurojaat  гa қолдиринг

@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


Президент мактабларининг маҳаллий ўқитувчиларига уларнинг тариф ставкасига нисбатан 350 фоиз миқдорида ҳар ойлик қўшимча устама тўлашда шартлар қўйилди.

Бунда устама педагоглар томонидан қуйидаги шартларнинг барчаси бажарилган тақдирда тўланади:

Кембриж (СатБпаре Аззезвтеш Шегпайопа Ейисайоп) халқаро таълим дастурлари асосида дарс бериладиган фанларни ўқитиш бўйича 3 та (Introductory, Extension, Marking (Focus on Assessment €ka Focus on Teaching) курсни муваффақиятли тугатиш ва бу ҳақида тегишли сертификат олиш;

Президент мактабларида камида бир йиллик иш стажига ва чет тилини билиш бўйича камида С1 даражадаги ёки унга тенглаштирилган мос даражадаги халқаро сертификатга эга бўлиш";

Саволингизни: @yuristgamurojaat  гa қолдиринг

@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


Мактабда дарс ўтилмаса, ким жавобгар?

@Yurist_Xizmati 5020-савол:

Assalomalekum! maktabda geografiya darsi otilmidi oqtuvchi boshqa maktabga direktor bolib ketgan lekin maktab direktori kemaydi Gan oqtuchiga dars berib qoygan bularga qanday chora bor rayano mudiri ga xamma narsa mumkinmi bu larga qandaydir chora koriladimi maslaxat bering

ЮРИСТ ЖАВОБИ:

Ўзбекистон Республикаси Мактабгача ва мактаб таълими вазирининг 2024 йил 16  октябрдаги 334-сонли буйруғига 43 – иловада тасдиқланган Умумий ўрта таълим мактаби (мактаб-интернат) ходимларининг лавозим йўриқномасига кўра директор биринчи навбатда фанлар бўйича малакали педагог ходимларни ишга қабул қилиши, дарсларни ўз вақтида ва сифатли ташкил этилишини таъминлаши шарт.

Бу ҳолатда директорнинг ушбу мажбуриятларни бажармаслиги интизомий ва жиноий жавобгарликка сабаб бўлади. Шу сабабли, ота-оналар юқоридаги органларга мурожаат қилиши лозим.

@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g
?


Мукофот пулларини тўлаб бермаган бухгалтерга қандай чора кўриш мумкин?

@Yurist_Xizmati 5019-савол:

Ассалому алайкум! Мен фаолият олиб бораётган таълим муассасаси 2023-2024-ўқув йили битирувчиларининг 96 %и   ОТМларга ўқишга кирди. Шунга кўра, Ўзбекистон Республикаси Президентининг ПФ-6108 фармони 7-бандига асосан туман адлия бўлими 2025 йил 20 январь куни директор ўринбосарларини мукофотлаш тўғрисидаги буйруқни ижобий тасдиқлаб берди. Муаммо шундаки, муассаса ҳисобчиси УзАСБО2 тизимида “Директор жамғармаси”дан мукофотлаш бўлими очилмаяпти деган важ билан мукофотни тўлаб бермади. Агар Президент фармони ҳозир ҳам амалда бўлса, биз нима қилишимиз ва яна қаерга мурожаат қилишимиз керак? Жавоб учун олдиндан раҳмат!

ЮРИСТ ЖАВОБИ:

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 06.11.2020 йилдаги ПФ – 6108 сонли “Ўзбекистоннинг янги тараққиёт даврида таълим-тарбия ва илм-фан соҳаларини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги фармонининг 7-бандига мувофиқ умумтаълим муассасалари битирувчиларининг олий ҳамда профессионал таълим ташкилотларига ўқишга кириш ҳамда ишга жойлашиш кўрсаткичлари асосида директор жамғармаси маблағлари ҳисобидан умумтаълим муассасалари раҳбар ходимлари қуйидаги меҳнатга ҳақ тўлашнинг энг кам миқдорида рағбатлантирилади:

ўқувчиларининг 90 фоизи ва ундан ортиқ қисми олий ҳамда профессионал таълим ташкилотларига ўқишга қабул қилинган ва (ёки) ишга жойлашган умумтаълим муассасаларининг директорлари — 12 баравар, директори ўринбосарлари — 6 баравардан;
ўқувчиларининг 85 — 89 фоиз қисми олий ҳамда профессионал таълим ташкилотларига ўқишга қабул қилинган ва (ёки) ишга жойлашган умумтаълим муассасаларининг директорлари — 9 баравар, директори ўринбосарлари — 4,5 баравардан;
ўқувчиларининг 80 — 84 фоиз қисми олий ҳамда профессионал таълим ташкилотларига ўқишга қабул қилинган ва (ёки) ишга жойлашган умумтаълим муассасаларининг директорлари — 6 баравар, директори ўринбосарлари — 3 баравардан

.


Шунга кўра директор ва директор ўринбасарлари юқоридаги тартибда директор жамғармасидан рағбатлантириш олишга ҳақли бўлади.

Қаранг! Вазирлар Маҳкамасининг 2019-йил 30-сентябрдаги 823-сон қарорига 1-иловада тасдиқланган низомда раҳбар ходимларига директор, директорнинг ўқув ишлари ҳамда маънавий-маърифий ишлар бўйича ўринбосарлари киритилган.

Бу ҳолатда бухгалтернинг тизимда маълум “катакча” йўқлиги сабабли бу тўловни тўлашдан бўйин товлаши ноқонуний, мазкур ҳолатда бухгалтернинг ҳаракатлари устидан туман адлия бўлимига шикоят қилишингиз лозим
@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


Ходим декрет таътилига чиққанда унга декрет пули қанча муддатда тўлаб берилади?

@Yurist_Xizmati 5019-савол:

Savol. Maktabda o'qituvchisi bo'lib ishlayotgan hodim tug'ruq ta'tiliga (dekret) chiqsa unga dekret puli qancha muddatda to'lab berilishi kerak.Bu haqda qonunchilikda biror norma qoida bormi?Javob uchun oldindan rahmat.

ЮРИСТ ЖАВОБИ:

Меҳнат кодексининг 404-моддасига биноан аёлга туғруққача етмиш календар кун ҳамда туғруқдан кейин эллик олти календар кун (туғиш қийин кечган ёхуд икки ёки ундан ортиқ бола туғилган тақдирда етмиш календар кун) ҳомиладорлик ва туғиш таътили берилиб, қонунчиликда белгиланган, лекин ўртача ойлик иш ҳақининг етмиш беш фоизидан кам бўлмаган миқдорда нафақа тўланади.

Мана шу қоидага кўра сизга ҳам декрет таътили берилади.

Қаранг! Меҳнатга лаёқатсизлик варақаларини бериш тартиби тўғрисидаги йўриқноманинг (рўйхат рақами 2667, 17.04.2015-й.) 28-бандига кўра ҳомиладорликнинг ўттизинчи ҳафтасидан кейин мурожаат қилинганда туғишга қадар неча кун қолганидан қатъи назар, меҳнатга лаёқатсизлик варақаси мурожаат қилган кундан тўлиқ бир юз йигирма олти календарь кунига берилади.

Бунда Вазирлар Маҳкамасининг 2024-йил 31-майдаги 314-сон қарорига 1-иловада тасдиқланган Низом 35-банди мазмунига биноан, ҳомиладорлик ва туғиш бўйича ҳамда янги туғилган болани фарзандликка олган ёки унга васий қилиб белгиланган ходимга бериладиган нафақалар ходим:
ишга қабул қилинган кундан 12 ойгача иш стажига эга бўлганда — ўртача ойлик иш ҳақининг 75 фоизи;
ишга қабул қилинган кундан 12 ойдан ортиқ иш стажига эга бўлганда — ўртача ойлик иш ҳақининг 100 фоизи миқдорида тўланади.


Ушбу низом 36-бандига кўра нафақалар барча ҳолларда ходимнинг ҳақиқий иш ҳақидан ҳисоблаб чиқарилади.

Эътибор берган бўлсангиз, деркет пули ўртача ойлик иш ҳақидан келиб чиқиб тўланиши белгиланган. Бунда Меҳнат кодексининг 257-моддасига асосан ходимнинг ўртача ойлик иш ҳақи ҳисобланади.

Ушбу модданинг учинчи қисмига кўра Меҳнатга ҳақ тўлашнинг вақтбай тизимидаги ходимларнинг ўртача иш ҳақи ходимнинг ўртача иш ҳақи сақланиб қоладиган ойдан олдинги охирги календарь ой учун тариф ставкаси (лавозим маоши) миқдоридан келиб чиқиб, ходимнинг ўртача иш ҳақи сақланиб қоладиган ойдан олдинги ўн икки календарь ой учун устамалар, мукофотлар ва бошқа тўловлар (ушбу Кодекс 248-моддасининг учинчи қисмида назарда тутилган иш ҳақининг қўшимча қисми) суммасининг ўн иккидан бир қисми ўртача иш ҳақига жамланган ҳолда белгиланади.
Мана шу қоидага кўра ходимнинг устамалари унинг ўртача иш ҳақини ҳисоблашда қўшилади.

Демак, сизга ҳам ҳомиладорлик ва туғиш нафақаси юқоридаги қоидага мувофиқ ўртача ойлик иш ҳақингиздан келиб чиқиб тўланади.
@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


70 foizlik ustama oʻqituvchilarga 2 yil davomida toʻlanadi

Pedagoglarni attestatsiyadan oʻtkazish, kasbiy sertifikatlash va ragʻbatlantirish tizimiga Vazirlar Mahkamasining qarori bilan bir qancha o’zgartirish va qo’shimchalar kiritildi.

Jumladan:
– pedagog kadrlarni attestatsiyadan oʻtkazish va malaka toifalari berish tizimi xalqaro eʼtirof etilgan vakolatli xorijiy tashkilotlarning akkreditatsiyasidan oʻtkazilgandan soʻng attestatsiyada ishtirok etib, 86 va undan yuqori ball olgan pedagoglarning bazaviy tarif stavkalariga qoʻshimcha 70 foiz ustama belgilanadi.

Bunda qoʻshimcha ustama faqat malaka sinovida (ikkala bosqichda) ishtirok etib, oliy va birinchi malaka toifasiga erishgan (yoki saqlagan) pedagoglarga beriladi.

Belgilangan darajadagi milliy yoki unga mos darajadagi xalqaro sertifikatga ega boʻlganligi sababli navbatdagi majburiy attestatsiyada mutaxassislik fani va kasb standarti boʻyicha bilim darajasini aniqlash hamda oʻquv fani boʻyicha malaka sinovidan berilgan maksimal ball eʼtiborga olinmaydi.

Ushbu pedagoglar hamda majburiy attestatsiyaga jalb etilmaydigan malaka toifasiga ega pedagog kadrlar oʻz xohishiga koʻra navbatdan tashqari attestatsiyada ishtirok etish orqali ustamaga ega boʻlishlari mumkin.

Ustamaning amal qilish muddati ikki yil boʻlib, muddat yakunlangandan soʻng ustama uchun sinovlarda qayta ishtirok etish mumkin.
@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


Talaba 0.5 yoki 0.75 stavkacha dars berishi mumkin

@Yurist_Xizmati 5018-savol:

Assalamu aleykum. Bitta xodimni ishga qabul qilmoqchi edim u xodim 4-kurs talabasi ekan lekin sirtqi emas kunduzgi. Ushbu xodimni kunduzgi talim shaklida oqisayam 0.5 shtat birligida asosiy qilib olsam boladimi? Yoki kunduzgida oqivotgan xodimga mumkun emasmi asosiy shtatda ishlash. Savolim bor edi man ozim kadr bolib oshlayman texnikumda Iltimos qancha tez savolimga javob olsam shuncha yaxshi bolar edi

YURIST JAVOBI:

Mehnat kodeksi 121-moddasiga binoan ish beruvchi korxonada besh kundan ortiq ishlagan barcha xodimlarga mehnat daftarchasini tutishi shart, o‘rindoshlik asosida ishlovchilar bundan mustasno.

Shuningdek, Mehnat daftarchalarini yuritish tartibi to‘g‘risidagi yo‘riqnoma (ro‘yxat № 402, 29.01.1998 y.)ga muvofiq mehnat daftarchasi xodim ish haqi oladigan tashkilotning xodimlar bo‘limida yoki shunga mas’ul etilgan shaxsda saqlanadi. O‘rindoshlik asosida ishlayotganlarniki esa asosiy ish joylarida saqlanadi.

Talaba esa OTMda xodim emas, u bilan OTM o‘rtasida mehnat shartnomasi emas, ta’lim berish shartnomasi tuziladi va shartnomada u talaba sifatida e’tirof etiladi.

  “Oliy ta’lim to‘g‘risida”gi Nizom (ro‘yxat raqami №1222, 22.02.2003) 50-bandiga muvofiq kunduzgi ta’lim shaklida tahsil olayotgan talabalar o‘qishdan bo‘sh vaqtlarida oliy o‘quv yurti va boshqa tashkilotlarda mehnat shartnomasi tuzgan holda ishlashlari mumkinligi belgilangan.

Vazirlar Mahkamasining 275-sonli qarori bilan tasdiqlangan “Xalq ta’limi xodimlari mehnatiga haq to‘lash to‘g‘risida”gi nizomning 8-bandiga ko‘ra Oliy ta’lim muassasasining kunduzgi, kechki, sirtqi ta’lim shakllarining pedagogika yo‘nalishlarida o‘qiyotgan shaxslar 3-kursdan boshlab o‘qishiga xalaqit bermagan holda pedagoglik ishini amalga oshirish uchun umumta’lim muassasalarida asosiy ish joyi sifatida ishga qabul qilinishi mumkin va ularga o‘rta maxsus, kasbiy ma’lumotga ega bo‘lgan tegishli lavozimdagi xodimning bazaviy tarif stavkasi singari bazaviy tarif stavkasi belgilanadi.

Bunda kunduzgi ta'lim shaklida o'qiydigan talaba Mehnat kodeksi 184-moddasiga ko'ra haftasiga to'liq 36 soat ish yuklamasini bajara olmaydi.

Shuning uchun talaba 0.5 yoki 0.75 stavkacha dars berishi mumkin. @TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


130 ВМҚ.pdf
15.7Mb
Педагогларни аттестациядан ўтказиш, касбий сертификатлаш ва рағбатлантириш тизими такомиллаштирга бағишланган, Вазирлар Маҳкамасининг “Ўзбекистон Республикаси Ҳукуматининг айрим қарорларига педагогларни аттестатсиядан ўтказиш, касбий сертификатлаш ва рағбатлантириш тизимини такомиллаштиришга қаратилган ўзгартириш ва қўшимчалар киритиш тўғрисида”ги қарори

#Янги_ҳужжат
Саволингизни: @yuristgamurojaat гa қолдиринг @TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


Педагогларни аттестациядан ўтказиш, касбий сертификатлаш ва рағбатлантириш тизими такомиллаштирилади


Вазирлар Маҳкамасининг қарори (130-сон, 28.02.2025 й.) билан Ҳукуматининг айрим қарорларига ўзгартириш ва қўшимчалар киритилди.

⚡️Қарорга кўра, 2025 йил 1 сентябргача:

1️⃣ Навбатдаги мажбурий аттестацияга жалб этилмаган, шунингдек, аттестациядан ўтганлик муддати тугаган ва амалдаги малака тоифаси сақланиб қолган қуйидаги педагоглар мажбурий аттестацияга жалб этилмайди ҳамда уларга амалдаги малака тоифаси (лавозими) бўйича ҳақ тўланади:

▪️олий малака тоифасига (бош ўқитувчи лавозимига) эга бўлганидан сўнг ушбу тоифани (лавозимни) 15 йил давомида сақлаб келган ва узлуксиз иш стажига эга бўлган;
▪️педагогик фаолият бўйича 25 йил ва ундан кўп иш стажига эга бўлган;
▪️ёшга доир пенсияга чиқиши учун 5 йилдан кўп бўлмаган вақт қолган;
▪️педагогик фаолият билан шуғулланаётган пенсия ёшига тўлган педагоглар;

2️⃣ Қуйидаги талаблардан бирига жавоб берадиган педагогларга тўғридан-тўғри малака тоифаси (лавозими) берилади:

▪️педагогик фаолият бўйича 25 йил ва ундан кўп иш стажига эга бўлган педагогларга – уларнинг амалдаги малака тоифаси (лавозими);
▪️ёшга доир пенсияга чиқиши учун 5 йилдан кўп бўлмаган вақт қолган педагогларга – уларнинг амалдаги малака тоифаси (лавозими);
▪️олий малака тоифасига (бош ўқитувчи лавозимига) эга бўлганидан сўнг ушбу тоифани (лавозимни) 15 йил давомида сақлаб келган ва узлуксиз иш стажига эга бўлган педагогларга – олий малака тоифаси (бош ўқитувчи лавозими).

✅ Шунингдек, қуйидагилар назарда тутилмоқда:

🔹таълим ташкилотларида фаолият юритаётган мусиқа маданияти ва жисмоний тарбия фани педагоглари, пенсия ёшидаги педагоглар ҳамда олий маълумотга эга бўлмаган педагогларни аттестациядан ўтказиш;
🔹Мактабгача ва мактаб таълими вазирлиги тизимида фаолият юритаётган малакали педагог кадрлар ва илғор ходимларни рағбатлантириш;
🔹Мактабгача ва мактаб таълими вазири жамғармаси фаолиятини такомиллаштириш.

Саволингизни: @yuristgamurojaat гa қолдиринг
@TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


❗️Аттестацияда 86 ва ундан юқори балл олган педагогларга базавий тариф ставкасининг 70 фоиз миқдорида устама белгиланади

Бу ҳақда АОКАда Мактабгача ва мактаб таълими вазирлиги раҳбарияти иштирокида ўтказилган матбуот анжуманида маълумот берилди:

Бунда қўшимча устама фақат малака синовида (иккала босқичда) иштирок этиб, олий ва биринчи малака тоифасига эришган (ёки сақлаган) педагогларга икки йил давомида берилади.

✅Жорий йилдан бошлаб давлат мактабгача ва умумтаълим ташкилотларининг психолог кадрлари ҳам аттестациядан ўтказилади.

✅Навбатдаги мажбурий аттестацияга жалб этилмаган, аттестациядан ўтганлик муддати тугаган ва амалдаги малака тоифаси сақланиб қолган қуйидаги педагоглар 2025 йил 1 сентябрга қадар мажбурий аттестацияга жалб этилмайди ҳамда уларга амалдаги малака тоифаси бўйича ҳақ тўланади:

⏺️олий малака тоифасига эга бўлганидан сўнг ушбу тоифани 15 йил давомида сақлаб келган ва узлуксиз иш стажига эга бўлган;
⏺️педагогик фаолият бўйича 25 йил ва ундан кўп иш стажига эга бўлган;
⏺️ёшга доир пенсияга чиқиши учун 5 йилдан кўп бўлмаган вақт қолган;
⏺️педагогик фаолият билан шуғулланаётган пенсия ёшига тўлган.

✅Шунингдек, қуйидаги талаблардан бирига жавоб берадиган педагогларга белгиланган муддатга қадар тўғридан-тўғри малака тоифаси берилади:

⏺️педагогик фаолият бўйича 25 йил ва ундан кўп иш стажига эга бўлган;
⏺️ёшга доир пенсияга чиқиши учун 5 йилдан кўп бўлмаган вақт қолган педагогларга – уларнинг амалдаги малака тоифаси;
⏺️олий малака тоифасига эга бўлганидан сўнг ушбу тоифани 15 йил давомида сақлаб келган ва узлуксиз иш стажига эга бўлган педагогларга – олий малака тоифаси.

📌2025-2026 ўқув йилидан бошлаб таълим ташкилотларида фаолият юритаётган мусиқа маданияти ва жисмоний тарбия фани педагоглари, пенсия ёшидаги педагоглар ҳамда олий маълумотга эга бўлмаган педагоглар белгиланган тартибда аттестациядан ўтказилади.

Саволингизни: @yuristgamurojaat ga қолдиринг @TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g


#Кадровик
Ходимга ишга қабул қилинганда унга буйруқ нусхаси берилиш шартми?


Меҳнат кодексининг 127-моддасига кўра, иш берувчининг ишга қабул қилиш тўғрисидаги буйруғининг мазмуни ходим билан тузилган меҳнат шартномасининг шартларига мувофиқ бўлиши керак. Буйруқ ходимга иш ҳақиқатан бошланган кундан эътиборан уч кунлик муддатда, имзо қўйдириб эълон қилинади. Ходимнинг талабига кўра иш берувчи унга мазкур буйруқнинг лозим даражада тасдиқланган кўчирма нусхасини бериши шарт.

Бу ерда эътибор берадиган нарса шуки, ходим талаб қилганда буйруқдан кўчирма беришга иш берувчи мажбур яъни ходим сўрамаса иш берувчи буйруқдан кўчирма беришга мажбур эмас.

Саволингизни: @yuristgamurojaat ga қолдиринг @TvTalimKasaba каналига қўшилиш https://t.me/joinchat/AAAAAEbHK-fu44Z5shwl9g

20 ta oxirgi post ko‘rsatilgan.